Sve više finansijskih direktora postaju izvršni direktori

Kada je proizvođač bakra Freeport-McMoRan Inc. tokom pandemije uveo "pristup drastične štednje", kako je to nazvao jedan analitičar,  finansijska direktorka Kathleen Quirk doprinela je da se kapitalni izdaci smanje za skoro 30 odsto. U DuPontu upravni odbor je  finansijskoj direktorki Lori Koch poverio zadatak da povrati poverenje investitora i obnovi disciplinu u poslovanju. Christopher Peterson je, kao glavni finansijski rukovodilac u Newell Brands Inc, koji stoji iza brendova Sharpie i Elmer’s, drastično smanjio asortiman proizvoda kako bi smanjio troškove. 

Svi oni su u proteklih 18 meseci prešli na najviše pozicije u svojim kompanijama, što je deo tendencije u korporativnoj Americi da se upravljanje prepusti ljudima koji su vešti s brojkama. Prema podacima agencije za regrutovanje rukovodećeg kadra Crist Kolder Associates, 8,4 odsto kompanija koje su ili na listi S&P 500 ili Fortune 500 najvećih i najuspešnijih kompanija u SAD, unapredilo je nekadašnjeg finansijskog direktora u izvršnog direktora 2023. godine, što je rekordan procenat koji je porastao sa 5,8 odsto u 2013. godini.

Lovci na talente kažu da su širom sektora finansijski talenti veoma traženi. Čak i kada finansijski direktori ne odu na vodeće rukovodeće položaje, njihov uticaj i prestiž rastu. Nazovite to osvetom knjigovođa. Možda najistaknutiji noviji primer jeste slučaj Ruth Porat iz Alphabet Inc. Kada se pridružila kompaniji kao glavni finansijski direktor 2015. godine, zaposleni u Googleu su joj nadenuli nadimak "nemilosrdna Ruth" i žalili se da će svojom misijom da uvede disciplinu i fokus uništiti kulturu tehnološkog giganta u kojem  se negovala neformalna atmosfera. Koliko je moći od tada stekla, govori podatak da je unapređena u predsednicu i glavnu direktorku za investicije. 

Razlog za uspon finansijskih direktora delom leži u njihovoj reputaciji opreznih lidera koji nisu skloni rizikovanju, u trenutku kada je svet u previranju. U periodima neizvesnosti upravni odbori se obično oslanjaju na pouzdano (neki bi čak rekli dosadno) rukovodstvo.

U jače strane finansijskih direktora ubrajaju se sposobnost upravljanja složenim pitanjima poput regulatornih izazova, geopolitičkih tenzija, nestabilnosti tržišta i viših kamatnih stopa, i znanje kako da vešto komuniciraju sa Wall Streetom o svemu tome. "Ovo jasno odražava trenutno raspoloženje u vezi sa globalnom ekonomijom", kaže Ty Wiggins, savetnik izvršnih direktora u oblasti rukovođenja. 

Pokret unapređenja finansijskih u izvršne direktore je ipak najpre simptom prioriteta koji trenutno preovlađuju u korporativnoj Americi, od kojih su mnogi usmereni na rezanje troškova i finansijsko inženjerstvo. Kompanije otkupljuju svoje akcije u rekordnoj meri, pa je tako Apple Inc. u maju najavio plan za najveći otkup svojih akcija ikada sproveden. Otpuštanja u kompanijama kao što su Alphabet, Amazon.com i Microsoft doprinela su rekordnom rastu profita. "Godina efikasnosti", koju je Mark Zuckerberg najavio u Meta Platforms Inc, a karakteriše je smanjenje broja zaposlenih i troškova, sada je zavladala celokupnim poslovnim okruženjem.  

Upravo je takav način razmišljanja - više usmeren na profit nego na rast - u prošlosti sprečavao finansijske direktore da napreduju u korporativnoj hijerarhiji. Međutim, sada kada je naglasak na krajnjem rezultatu popularan, na značaju su dobili i finansijski direktori. Ovu promenu u raspoloženju najbolje oslikavaju dva naslova u Financial Timesu, objavljena u razmaku od 14 godina. "Zašto tako mali broj finansijskih direktora postaju izvršni direktori?”, zapitao se ovaj poslovni dnevnik 2010. godine (odgovor je bio: njihove veštine nisu pogodne za tu ulogu). Da bi u martu 2024. godine usledilo: "Zašto sve više finansijskih direktora postaju izvršni direktori". (Njihov delokrug se proširio i već su drugi po rangu u kompaniji.) 

Neki podaci ukazuju da se prepuštanje upravljanja ljudima iz sektora finansija ne isplati uvek. Ako se uzmu u obzir četiri pozicije sa kojih se najčešće napreduje do glavnog rukovodećeg položaja, manja je verovatnoća da će finansijski direktor koji je postao izvršni nadmašiti druge u pogledu povećanja vrednosti deonica za akcionare, pokazuje studija iz 2023. godine koju je sprovela agencije za regrutovanje rukovodilaca Spencer Stuart.

Istraživanjem je utvrđeno da je u proteklih 20 godina samo osam odsto finansijskih direktora koji su napredovali do glavne izvršne pozicije dovelo kompaniju do gornjeg kvartila performansi po ukupom prinosu za akcionare ostvarenom tokom mandata izvršnog direktora u poređenju sa ostatkom tržišta. Izvršni rukovodioci koji su ranije bili direktori sektora, operativni direktori i oni koji su napredovali u hijerarhiji preskačući dva ili tri nivoa menadžmenta, verovatno će ostvariti bolje rezultate. Iz toga sledi da su finansijski direktori koji su zablistali na vrhu imali iskustva u vođenju poslovnog segmenta u nekom trenutku svoje karijere. 

 

 

Za postizanje slabijih rezultata bi se možda mogla okriviti ljudska priroda. Ljudi se usredsređuju na stvari koje im najviše leže i u kojima mogu da briljiraju, a to je za finansijske direktore profitabilnost, što nije ništa čudno. "Finansijski direktori moraju da uvode disciplinu kako bi izvršni direktor mogao da se posveti rastu", kaže Claudius Hildebrand, konsultant u agenciji Spencer Stuart koji je sproveo istraživanje. Prilikom unapređenja finansijskog direktora u izvršnog dolazi do "ogromne promene u načinu razmišljanja", kaže on. "Ne možete stići do prosperiteta štednjom. U nekom trenutku morate paziti da ne preterate sa uštedama." 

Izvršni direktori koji su došli sa mesta finansijskog direktora s vremenom prilagođavaju svoj pristup, ali do tada šteta već može biti učinjena. Istraživanje, kaže Hildebrand, pokazuje da su kompanije predvođene bivšim finansijskim direktorima u riziku da ostvare skoro milijardu dolara manje prihode od očekivanog zbog slabijeg rasta tokom te prve godine od njihovog imenovanja. 

Ipak, u istraživanju se primećuje da "podaci nisu uklesani u kamenu". Mnogi finansijski direktori uspešno vode kompanije i Hildebrand ne tvrdi da ne treba da budu postavljeni na najvišu poziciju. Umesto toga, on upozorava da bi bivši finansijski a sada izvršni direktori, i upravni odbori koji ih biraju, trebalo da budu svesni izazova preuzimanja posla koje podrazumeva, kako se u studiji naziva, "finansijski konzervativizam". "Bivši finansijski a sada izvršni direktori koji ovo rano prepoznaju mogu da se prilagode, dok oni koji se ne prilagode mogu imati slabije rezultate", kaže Hildebrand. 

Čini se da sve više upravnih odbora shvata poruku, te poverava veće odgovornosti svojim finansijskim rukovodiocima i rotira ih na operativnim poslovima, što će ih bolje pripremiti za mesto glavnog šefa jednog dana. Na primer, Target Corp. je unapredio finansijskog direktora u glavnog operativnog rukovodioca ranije ove godine, a u maju 2023. godine Macy’s Inc. je proširio nadležnosti svog finansijskog direktora i na one operativnog direktora. 

Depositphotos

 

Za kompanije predstavlja veći rizik to što uspon finansijskih direktora odražava želju upravnih odbora da smanjenje troškova bude prioritet. Širom korporativne Amerike idealizovanje efikasnosti je postalo uobičajeno, i lako može prerasti u previđanje bitnih stvari, što može imati katastrofalne posledice. Nema boljeg primera za to od slučaja kompanije Boeing Co. "To je klasičan primer onoga što se dešava kada pristalice štednje preuzmu kompaniju", kaže Bill George, nekadašnji izvršni direktor Medtronica, a sada viši saradnik u Harvardskoj poslovnoj školi. "Boeing je imao četiri izvršna direktora orijentisana na finansije i sada plaća ogromnu cenu zbog toga." 

Transformacija Boeinga iz kompanije kojom su upravljali inženjeri u kompaniju koju vode računovođe, počela je polovinom devedesetih godina 20. veka kada je Boeing kupio McDonnell Douglas, a mnogo bivših zaposlenih u General Electricu je dospeo na mesto izvršnog direktora. Svi oni su primenili veći deo priručnika motivisanog brojkama koje su usvojili kao sledbenici Jacka Welcha: smanjenje troškova, autsorsing, otpuštanja i otkup sopstvenih akcija. 

Boeing je do dvehiljaditih angažovao druge kompanije ne samo za veći deo proizvodnje već i za određene segmente dizajna. Akcionari  su bili nagrađeni modelom proizvodnje koji zahteva manje angažovanje kapitala: kako je preneo časopis Fortune, između 2014. i 2020. godine kompanija je potrošila skoro tri puta više na otkup svojih akcija nego na istraživanje i razvoj novih putničkih aviona. Kritičari kažu da su posledice neprekidnog davanja prednosti profitabilnosti nauštrb kvaliteta postale poražavajuće jasne 2018. i 2019, kada je u padu dva aviona 737 Max poginulo 346 osoba. Od tada, kompanija se i dalje muči s problemima u proizvodnji. 

U intervjuu za Chicago Tribune iz 2004. godine tadašnji izvršni direktor Boeinga Harry Stonecipher je rekao otvoreno ono o čemu se šuškalo: "Kada ljudi kažu da sam promenio kulturu Boeinga, to je i bila namera - da se vodi kao poslovna firma, a ne kao velika inženjerska kompanija. To je izuzetna inženjerska firma, ali ljudi ulažu u kompaniju jer žele da zarade ". 

U tome leži rizik onoga što se može desiti kada stručnjaci za brojke preuzmu stvar. Kompanija može iznenada da zaboravi da joj je posao da pravi kvalitetan proizvod a ne samo profit. 

-Beth Kowitt je kolumnistkinja  Bloomberg Opiniona koja pokriva korporativnu Ameriku. Prethodno je radila kao viša autorka  i urednica u časopisu Fortune. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar