Da li su ljudi s višim IQ-om uspešniji?

Hrvatski genijalni umovi Mislav Predavec, Ivan Ivec i Nikola Poljak uvršteni su na Super Scholarovu listu trideset najinteligentnijih ljudi na svetu koju predvodi renomirani britanski teorijski fizičar Stephen Hawking. Njihovi količnici  inteligencije (IQ) deluju zastrašujuće visoko, od 170 do 190, ali oni nisu ekscentrici. Naprotiv, žive vrlo nenametljivo, rade u obrazovnim institucijama, a svoja znanja i posebne veštine pretočili su manje u biznis, a više u kreativne projekte.  

Garantuje li visok IQ uspešnu karijeru, ulaznicu u uprave kompanija, na čelo vladajućih stranaka? Je li količnik inteligencije presudan pri odabiru kandidata za posao? Da li je zaista toliki problem što se tehnologija opamećuje, a ljudi su, prema naučnim nalazima, potencijalno dosegli vrhunac kolektivne inteligencije? Čini se da je odgovor na sva ova pitanja odričan.  

"Visoka inteligencija je vrlo snažna sposobnost", kaže za Bloomberg Businessweek Adria Tanja Prekodravec, direktorka organizacionog dizajna i razvoja u kompaniji  specijalizovanoj  za savetovanje u ljudskim resursima i potragu za kadrovima Selectio. Istraživanja pokazuju da ljudi s višim IQ-om u proseku imaju više prihode od onih s nižim IQ-om. Visoki količnik inteligencije je pouzdan u predviđanju akademskog uspeha, radnog učinka, potencijala za karijeru i kreativnost. Značajan je pokazatelj uspeha u vrlo komplikovanim, kvalifikovanim zanimanjima. "Ali za uspešnost, dobru karijeru, viši društveni status, osim visokog IQ-a važne su i osobine poput upornosti, marljivosti, organizovanosti, disciplinovanosti, jasnih ciljeva, što zalazi u područje ličnosti, odnosno emocionalnu i socijalnu inteligenciju", objašnjava.  

Napominje da je inteligencija snažan pokazatelj uspešnosti kandidata u poslu, ali da nije jedini, a ni presudan. Ipak, kako kaže, u poslednjih deset godina interesovanje kompanija za testiranje zaposlenih se nije menjalo. Ono stalno postoji, i to u svim branšama, menjao se tek oblik testiranja zbog toga što se sada ono sprovodi i onlajn, pa se primenjuju principi gejmifikacije,  tumači Prekodravec. 

Da poslodavce zanima IQ, taj najčešće trocifreni podatak koji meri sposobnost zaključivanja, obrade informacija i njihove upotrebe u rešavanju problema, potvrđuje i Ana Pešić, potpredsednica Mense Srbije. Međutim, naglašava da to ne znači nužno da će kandidati koji su ostvarili bolji skor na testovima inteligencije biti poželjniji prilikom zapošljavanja. "Logička inteligencija, koja se testira u Mensi, pokazatelj je koliko brzo se snalazimo u nepoznatim situacijama, koliko brzo razumemo, zaključujemo i učimo iz iskustava. Hoćemo li iskoristiti taj potencijal, zavisi isključivo od nas.  Zato se često sagovornici iznenade kada čuju da među članovima Mense ima ljudi različitih nivoa  obrazovanja, različitih zanimanja i poslovnih uspeha. Ono što sigurno mogu da kažem jeste da visok količnik inteligencije ne garantuje poslovni uspeh", kazala je. 

Definicija uspeha 

Šta o tome kažu najinteligentniji Hrvati, nažalost, nismo saznali jer do zaključenja broja nisu reagovali na naše upite. Utisak je da  je od njih trojice svoju pamet najviše unovčio Mislav Predavec, čiji je količnik inteligencije vrtoglavih 192. Samo da se napomene, IQ najvećeg dela populacije kreće se oko 100. Predavca je World Genius Directory 2012. godine proglasio trećim najpametnijim čovekom na svetu, a sam je ispričao medijima da je već s tri godine čitao "Alana Forda". Pre nego što je postao profesor matematike u Zdravstvenom učilištu u Zagrebu, gde i danas predaje, ali sada informatiku, bio je u menadžerskim i direktorskim vodama. Ostvario je, kako je izjavljivao, u tom periodu "lepe prihode", a trgovao je i na berzi. Ali kako je kazao u jednom intervjuu: "Nije sve u ambicijama i nekakvom postignuću. A i šta je to uspeh!? Možete ga imati, a da niste srećni!" 

Lakonski i istinito. Definiciju uspeha ionako valja posmatrati kao nešto individualno i sasvim lično. „Šta čini uspeh? Za svaku osobu je to drugačija kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora i može uključiti: pozitivan uticaj na svoje radno mesto, autonomiju i osećaj svrhe, uz postavljanje ciljeva i njihovo postizanje, što može i ne mora biti usmereno na postignuće materijalnih, odnosno finansijskih rezultata”, kaže Prekodravec. Dodaje još da za pripadnike generacije Z uspeh znači raditi smislen posao s osećajem autonomije i fleksibilnosti, kao i ravnoteže između poslovnog i privatnog života, i sarađivati s ljudima. 

Takođe, pandemija virusa korona dovela je do promene paradigme i mnogi su tek tada prihvatili da  je uspeh imati uravnotežen privatni i poslovni život, paziti na fizičko i mentalno zdravlje, odnosno olabaviti samokritičnost. Vremena se menjaju i pojedine profesije gube prestiž, pojam uspešnosti se redefiniše. Naprotiv, u javnosti se sve glasnije iskazuje nepoštovanje prema stručnjacima. „Ceo svet je danas poput jedne virtuelne sobe za zabavu. Više kao da nam nije važno možemo li da promenimo svet ili ga učinimo boljim. Većini je važno da se zabave, ispucaju svoje komentare, navijaju za nekoga, kao u nekom spektakularnom boks meču. Naučnici nisu saglasni jedni s drugima, vređaju se i omalovažavaju jedni druge, ponekad gore nego na ulici. Nema nekog univerzalnog autoriteta koji bi jasno razlučio šta je dobro, a šta nije i čiji bi stav ljudi uvažavali kao što je to bilo u nekim vremenima ranije“, nedavno je kazao Predavec, koji je pre dve decenije osnovao društvo za najinteligentnije GenerIQ. 

Mlađi sa sve nižim IQ-om 

Moglo bi se reći da inteligencija više nije na ceni jer šta vredi kada se reči pametnih više ne žele čuti. Tim bolje, jer naučnici upozoravaju da je sredinom devedesetih došlo do velikog zaokreta: količnik inteligencije među mlađim generacijama koji je dotad neprekidno rastao, fenomen poznat kao Flynnov efekat, počeo je da pada. Svakih deset godina inteligencija mlađih je za dva boda slabija. Uprkos tome što se čini da i nije neka prednost biti odviše inteligentan, potražnja za testiranjem inteligencije raste.  

Depositphotos

 

"Prošle godine je sveukupno testirano 1.212 osoba, što je bio najveći broj testiranih osoba u jednoj godini od osnivanja udruženja 1997. godine", kazali su iz hrvatske Mense, kojoj predsedava Mario Erceg. Otkrili su nam i koja se motivacija krije iza tih testiranja: "Na osnovu anonimnih anketa koje pristupnici ispunjavaju pre početka testiranja, uglavnom osobe pristupaju testiranju iz znatiželje ili želje za učlanjenjem u udruženje, ali u određenom procentu je i radi posla, odnosno obrazovanja." Slično kažu i u Mensi Srbije, da se godišnje testira hiljadu kandidata. Dodaju da se od pretpandemijske 2019. primećuje  porast interesovanja. 

Jedan od hrvatskih genijalaca iskoristio je svoju umešnost u rešavanju testova inteligencije pa sada i sam sastavlja testove kojima se meri količnik inteligencije između 120 i 190. Reč je o matematičaru Ivanu Ivecu, koji može da se pohvali IQ-om od 174. Poslom profesora matematike u samoborskoj gimnaziji samo potvrđuje da su najveći mozgovi u Hrvatskoj predani prosveti. Isto podvlači i Nikola Poljak, vanredni profesor u Zavodu za eksperimentalnu fiziku na zagrebačkom Prirodoslovno-matematičkom fakultetu. Njegov IQ je 183, a naučna interesovanja su mu razvoj detektora čestica, potpisi kvark-gluonske plazme i spinska struktura nukleona. Dakle, nešto o čemu će prosečan mozak teško ikada razmišljati. Učestvovao je u istraživanjima u CERN-u i u njujorškoj nacionalnoj laboratoriji Brookhaven. Uprkos  tome, u svojim istupima Poljak uvek ističe da se nikada nije osećao ništa posebnijim ni drugačijim od okoline. „Rad u nauci sigurno profitira od inteligencije jer je reč o zanimanju u kojem se traže nove ideje. Tako da mi je verovatno to pomoglo u karijeri. Uz to, mislim da nema neke posebne druge koristi. Iako živimo u doba kad se kaže da svi mogu sve, možda je inteligentnoj osobi lakše da uspe u nauci“, prokomentarisao  je skromno. Uz šahovska takmičenja, džijudžicu i putovanja, slobodno vreme prekraćuje i izradom slikovnica kojima popularizuje fiziku među najmlađima. 

Potrebno je više od samog visokog IQ-a 

Premda inteligencija nije presudna pri zapošljavanju, a ne može se reći ni da garantuje poslovni uspeh, njenim testiranjem se može sprečiti nezadovoljstvo zaposlenih utvrdi li se odmah u početku neusklađenost zahteva radnog mesta i intelektualnih kapaciteta kandidata koji se prijavio za posao. Takođe, cilj testova nije samo da se otkrije taj broj. „Način na koji kandidat rešava pitanja, strategije koje koristi, kako se nosi sa stresom tokom testiranja mogu biti važnije informacije o kandidatu od samog IQ-a“, kaže direktorka organizacionog dizajna i razvoja u kompaniji Selectio. Podseća i da ne treba potceniti prosečne intelektualne sposobnosti i precenjivati one natprosečne budući da osobine ličnosti, socijalna i emocionalna inteligencija, kao i komunikacione veštine mogu biti jednako ili čak i više važne od količnika inteligencije, pri odabiru kandidata koji će se najbolje uklopiti u kolektiv i organizacionu kulturu kompanije. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar