"Ako si tako pametan, zašto nisi bogat?" Ovo je drevni argument koji privrednici navode akademicima, posebno onima iz privrednog sektora. To je odlično pitanje i jasno se odnosi i na poslovne ljude. Veza između prihoda i kvocijenta inteligencije (IQ), koji je doduše samo jedna mera inteligencije, jednostavno nije tako jaka.
Dokazi su upečatljivi. Jedno istraživanje o izvršnim direktorima velikih švedskih kompanija pokazalo je da su oni u proseku rangirani u 83. percentilu izmerenog IQ-a, dok su se direktori manjih kompanija rangirali oko 66. percentila. Ovo je iznad proseka, ali teško da je klaster na samom vrhu distribucije. Mnogi direktori su nesumnjivo postigli uspeh zahvaljujući trudu i požrtvovanju, harizmi, dobrim veštinama u radu sa drugim ljudima, ali i drugim sposobnostima, a tu je naravno i faktor sreće.
U široj distribuciji, odnos između IQ-a i prihoda je takođe pozitivan, ali neubedljiv. Jedna studija je pokazala da je pomeranje sa 25. na 75. percentil IQ-a u korelaciji sa povećanjem zarade od 10 do 16 odsto. To može izgledati značajno kada dobijete povišicu, ali to neće poslužiti kao odskočna daska za prelazak u potpuno novu socioekonomsku klasu.
Možda mislite da je IQ loša zamena za opšti izraz "pamet". Ali IQ je najprefinjenija i najšire korišćena mera inteligencije, i ona je u korelaciji sa drugim mogućim merilima inteligencije, kao što su standardizovani rezultati testova.
Nedavna studija, takođe zasnovana na podacima prikupljenim u Švedskoj, pokazala je dva značajna rezultata. Prvo, veliki deo korelacije između inteligencije i zarade značajno slabi i zaustavlja se na platama većim od 60.000 evra godišnje. Drugo, i možda još više iznenađujuće, jedan procenat onih koji najviše zarađuju ima niži IQ od onih koji zarađuju na dnu.
Zašto je to tako, teško je reći. Ali jedna mogućnost je da najpametniji ljudi više vole uravnoteženiji život nego da rade sve vreme. Ili, možda više vole zanimanja sa višim statusom i nešto nižom platom. Novac nije jedina stvar u kojoj možete uživati. Možda sa mnogo novca dolazi i nepoverenje u prijatelje ili supružnike.
Sreća je još jedan mogući razlog za delimičnu nepovezanost između IQ-a i zarade, posebno kada je u pitanju uspeh na najvišim nivoima. U većini investicija postoji kompromis između rizika i prinosa: to jest, ako želite da imate šansu za superiorne prinose, morate da preuzmete određeni rizik. Kada se rizik i sreća dovedu u igru, lako je videti kako dvoje ljudi jednakih veština i inteligencije mogu završiti veoma različito.
Isticanje sreće kao faktora ne znači umanjivanje dostignuća poslovnih ljudi i investitora. Čak i da dođete u poziciju u kojoj vam "sreća" može doneti dodatnih pet milijardi dolara zahteva izuzetnu veštinu. S tim u vezi, argument da je osoba sa milijardu dolara manje pametna od nekoga čija se vrednost procenjuje na šest milijardi dolara ne pije vodu.
Kao što možete očekivati, rezultati nisu isti u svim zemljama. Prema podacima prikupljenim u Finskoj, prihodi ne opadaju među onima sa najvećim IQ-om. Ponovo gledajući proseke, neko u 99. percentilu IQ-a je ponovo u 70. procentu sa prihodom. Nordijske zemlje generalno prikupljaju najviše podataka o IQ-u, dok su nešto manje verodostojni rezultati za zemlje iz drugih delova sveta.
Nakon sprovođenja istraživanja, jedno je sigurno: ako želite da zaposlite najbolje ljude, nemojte biti opsednuti njihovom inteligencijom. Ovo je česta greška, posebno među pametnim ljudima koji traže sebi slične.
Takođe, najveća lekcija je da je ono što je zaista važno jeste sposobnost osobe da kombinuje svoje veštine, a ne da bude sjajan samo u jednoj stvari. Zamislite vrhunskog sportistu kao što je košarkaš LeBron James. Nikada nije bio najbrži čovek u NBA, niti najbolji strelac, defanzivac ili skakač. Poseduje izuzetnu inteligenciju koja ga je učinila verovatno najvećim igračem u istoriji NBA i, ne slučajno, odličnim vođom tima.
LeBron James je izuzetan, naravno. Ali možete naučiti iz njegovog primera. Kada razmišljate o sopstvenoj budućnosti, nemojte biti preterano zabrinuti, previše uznemireni ili suviše samozadovoljni svojim SAT rezultatima, koji se koriste kao prijemni ispit za upis na osnovne studije u Americi. Umesto toga, pokušajte da shvatite kako da učinite da svi vaši talenti rade u tandemu.
.webp){kind=icon}
