Kako su centralne banke regiona podizale kamate i gde su krediti najpovoljniji

Svi su u pauzi, osim Bosne i Hercegovine, kojoj podizanje kamatnih stopa kao instrument za rezanje inflacije nije opcija. Naime, centralnoj banci te zemlje ruke su vezane njenom vezom sa valutnim odborom.

Ipak, u svim ovim zemljama primećeni su slični trendovi ili ponašanja, kako banaka, tako i klijenata - stanovništva i privrede.

Uplašeni rapidnim rastom troškova zaduživanja na svetskim tržištima kapitala, klijenti su se odlučivali za kredite sa fiksnim kamatnim stopama, već postojeća zaduženja su reprogramirali, a i kreditni plasman je doživeo blagi pad.

Bloomberg TV

 

Međutim, izlazna cena kredita, tj. iznos efektivne kamatne stope na kredite za privredu i stanovništvo znatno se razlikovala od zemlje do zemlje, te je zaduživanje ostalo najjeftinije u Bosni i Hercegovini, i to zahvaljujući ograničenjima agencija za bankarstvo koje su propisale podelu rizika rasta kamata podjednako na banke i na korisnika. Slične reakcije, odnosno ograničenje rasta kamata imala je i Narodna banka Srbije.

Bloomberg TV

 

U Srbiji niže kamate pred kraj leta

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije (NBS) poslednji put je promenjena u julu 2023, tako da i dalje iznosi 6,5 odsto, a na poslednjem zasedanju NBS zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

Bloomberg TV

 

Miloš Zečević, direktor sektora kontrolinga i računovodstva u Erste banci, kaže da je likvidnost bankarskog sektora Srbije i dalje izuzetno visoka.

"Ako govorimo o trenutnoj evro likvidnosti bankarskog sektora Srbije, ona se nalazi na 4,6 milijardi evra i to je dodatni potencijal za kreditiranje. Kada pričamo o dinarima, taj višak iznosi više od 500 milijardi. Ako govorimo o kreditiranju, važno je da podelimo portfolio kredita na postojeće klijente i na ono što nas očekuje u novoj produkciji, a kada govorimo o postojećim klijentima, od tipa kamatne stope zavisi dinamika kojom će se transmisioni mehanizam ECB preliti na lokalno tržište. U tom smislu, ako fokus stavimo na varijabilnu kamatnu stopu i pričamo o euriboru, svi klijenti - kako oni koji imaju stambene kredite, tako i pravna lica vezana za euribor, efekte će videti samo postepeno pošto trenutno tržište vidi smanjenje od ukupnih 100 baznih poena do kraja ove godine", istakao je Zečević za Bloomberg Adriju.

Bloomberg TV

 

Analitičari BBA, takođe, očekuju da će u zaokretu monetarne politike NBS pratiti ECB, a da je prvo smanjenje kamatnih stopa za 25 baznih poena rešen slučaj na sledećoj sednici ECB u junu. Nakon toga, do kraja godine očekuju smanjenje stope za dodatnih 75 baznih poena, čime će se tromesečni i šestomesečni euribor spustiti na tri odsto do kraja 2024.

Kada je reč o Narodnoj banci Makedonije, ona osnovnu kamatu drži na nivou od 6,30 odsto. Inače, rast kamatnih stopa u Severnoj Makedoniji počeo je u aprilu 2022. godine, a od tada je došlo do petnaestak korekcija kamatne stope naviše, pa je sa 1,25 odsto porasla na 6,3 odsto. Prema nekim stručnjacima, još je rano za smanjenje kamatnih stopa u toj državi.

Kao najnoviji inflacioni rizik ističu se geopolitičke tenzije između Izraela i Irana, a na unutrašnjem planu, kažu, pritisak na njih vrši i povećanje plata.

"O padu kamatnih stopa može se razmišljati na kraju letnjeg perioda. Ne zaboravimo da u našoj zemlji imamo dva izborna procesa i mogućnosti rizika pri podizanju plata koje najavljuju dva najveća politička aktera. Najnoviji rizik su geopolitičke tenzije između Izraela i Irana. Iran je ozbiljan igrač u naftnoj industriji i to može ozbiljno da utiče na ekonomije i da ponovo podstakne inflaciju s jedne strane, a s druge strane - da umanji globalni rast", kaže Siniša Naumoski, predsednik Akademskog saveta Akademije za bankarstvo i informacione tehnologije (ABIT) i predstavnik Upravnog odbora Hajdelberškog instituta za biznis i menadžment u Skoplju.

Bloomberg TV

 

Čak i ako kamatne stope počnu da se smanjuju u drugoj polovini godine, Naumoski kaže da će privreda to osetiti tek tokom sledeće godine.

BiH bez autonomije u monetarnoj politici

Dekan Ekonomskog fakulteta iz Mostara, Igor Živko, u intervjuu za Start Bloomberg Adria TV, dao je uvid u manevarski prostor Centralne banke Bosne i Hercegovine, te njen uticaj na bankarski sektor, kretanje kamatnih stopa i ekonomiju zemlje.

Živko je istakao da, iako postoji mali manevarski prostor operativno gledano, monetarna politika BiH nije imala značajnog uticaja na bankarsku aktivnost. Kao mehanizam koordinacije, istakao je referentnu kamatnu stopu kao pokušaj centralne banke i bankarskih agencija da usklade troškove u zemlji s evrozonom.

Bloomberg TV

 

"Ove mere koje imamo u evrozoni, a koje se prelivaju putem bankarskog sistema na Bosnu i Hercegovinu, na neki način su zapravo i alternativa", kaže Živko. Komentarišući vezanost za valutni odbor, naglasio je da Centralna banka BiH vodi politiku u skladu sa načelima valutnog odbora, što ograničava njenu autonomiju u donošenju monetarnih odluka.

"Centralna banka je u tome autonomna, odnosno sprovodi to načelo koje joj, zapravo, ne daje diskreciono pravo, odnosno nema mogućnost sprovođenja diskrecione monetarne politike."

Slovenija i Hrvatska gledaju u ECB

Profesor doktor Mojmir Mrak je za Bloomberg Adria TV rekao da više kamate nisu znatno uticale na teret duga Slovenije, jer on sporo raste. Odnos državnog duga i BDP-a poslednjih godina je u padu, što je rezultat većeg privrednog rasta i manjeg duga. Slovenija je i dalje ispod 70 odsto.

Bloomberg TV

 

"Međutim, geopolitičkih rizika u svetu trenutno ima toliko da jedna stvar može bitno promeniti sve: čak i to da sve ide u sasvim drugom smeru, odnosno u smeru povećanja duga", upozorava Mrak. Dalje navodi da bi moguće pogoršanje geopolitičkih rizika na Bliskom istoku moglo povećati cene nafte, što bi moglo okrenuti inflaciju prema gore, a time i uticati na odluke centralnih banaka u vezi sa snižavanjem kamatnih stopa. U slučaju stabilnih uslova, Mrak veruje da se kamate, čak i uz eventualna postupna snižavanja, neće bitno razlikovati u budućnosti, te da će biti reč o "nijansama".

Bilo bi prikladno smanjiti trenutni nivo ograničenja monetarne politike, ako inflacija nastavi da se kreće prema cilju od dva odsto - ovo je poruka koja je stigla iz ECB nakon poslednjeg sastanka. Ali postoji jedan problem. Većina zemalja evrozone već je na pragu tog cilja, a Hrvatska ni blizu. Inflacija u Hrvatskoj je viša od četiri odsto.

Finansijski savetnik Hrvoje Japunčić govorio je o tome da li smatra da bi Hrvatska mogla da dočeka rezanje kamatnih stopa sa previsokim nivoom inflacije.

Bloomberg TV

 

 
"Nivo inflacije nije toliko zabrinjavajuć, ali vidimo da su trendovi suprotni evropskim. Taj trend velikim delom pokreću cene hrane; tu je inflacija još i viša. Glavni pokretač toga je sezonalnost, ali i ugrađivanje ekstraprofita u cene. Ono što je prisutno u Hrvatskoj je vrlo subjektivan pristup svih učesnika do krajnjeg potrošača. Tu se cene podižu i izvan onoga što bi imalo tržišnu utemeljenost", naveo je Japunčić.

 
Govoreći o tome do kada će Hrvatska biti na čelu neslavne liste najgorih po pitanju inflacije u evrozoni, Japunčić kaže: "U slučaju da dođe do toga da segmenti turizma ne budu u tendencijama koje smo videli u predsezoni, inflacija će krenuti da se 'pumpa'. Ako se gleda sezonalnost i tradicionalno podizanje cena u turističkoj sezoni, svejedno treba očekivati korekciju cena; i prošle godine smo to videli u avgustu. Bilo je turista, ali nije bilo potrošnje. Moguće je da tu tržište odradi svoje. Ako ne bude većih geopolitičkih potresa, Hrvatska će i u perspektivi biti na vrhu liste zemalja članica evrozone kada je inflacija u pitanju".