Hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS) u ponedeljak je objavio neplaniranu reviziju procene prošlogodišnjeg ekonomskog rasta. Inicijalna procena objavljena je krajem februara i tada se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. procenjivao na 2,8 odsto. Novom procenom statističari su tu brojku povisili na 3,1 odsto.
Promena nije beznačajna, a u DZS-u ističu da su za novi obračun BDP-a revidirali podatke o finalnoj potrošnji države, poreskim prihodima i plaćenim subvencijama na proizvode i proizvodnju. Tako je rast državne potrošnje prošle godine, prema najnovijim procenama, bio čak 6,6 odsto, a ne ranije procenjenih 2,8 odsto. Ostale kategorije u proračunu BDP-a ostale su nepromenjene.
Analitički tim Bloomberg Adrije je u svom poslednjem kvartalnom pregledu procenio da bi ove godine hrvatski BDP mogao da raste 2,8 odsto, i to zahvaljujući dobrom investicionom profilu i oporavku spoljne trgovine. Hrvatska narodna banka smatra da će hrvatski BDP rasti 3,2 odsto, a Međunarodni monetarni fond je prošle nedelje poboljšao prognozu s 2,6 na tri odsto.
Opširnije
BDP Kine rastao 5,3 odsto, pitanje da li može da nastavi
Ekonomski oporavak Kine je od ukidanja pandemijskih mera bio neujednačen.
16.04.2024
Svetska banka poboljšala prognozu BDP-a na 3,5 odsto i najavila rebalans
Svetska banka ističe da je dobro što inflacija pada, ali je i dalje jedna od viših u regionu.
11.04.2024
UniCredit: Srbija će imati bolji fiskalni učinak od regiona
Zapadni Balkan će imati veći privredni rast od proseka CEE regiona.
10.04.2024
BBA analitičari podigli BDP projekcije za Srbiju, Hrvatsku i S. Makedoniju
Analitički tim Bloomberg Adrije donosi nove makroekonomske projekcije za region.
25.03.2024
Uz državnu potrošnju prošle godine su pozitivan doprinos ekonomskom rastu dale i investicije, kao i potrošnja domaćinstava, pokazuju statistički podaci. Domaću potražnju i u centralnoj banci navode kao jednu od osnova svojih optimističkih očekivanja za ovu godinu, a drže da će s rastom nastaviti i investiciona aktivnost, iako "sporijim intenzitetom" nego lani jer bi "javne investicije mogle da počnu da se smanjuju i usled završetka nekih programa i projekata finansiranih iz EU fondova".
(Ažurirano prognozama u trećem i četvrtom odlomku.)