Srbija u Briselu: najbolje inovacije iz cirkularne ekonomije

U sistemu dominantne linearne ekonomije proces je sledeći: "uzmi, proizvedi, iskoristi i odbaci", i tako decenijama unazad. Za to vreme svet je nakupio abnormalne količine otpada, nepovratno uništavajući sredinu i prirodne resurse, a onda je implementacija sistema cirkularne ekonomije (kada i gde je to moguće) ulila novu nadu.

Podsetimo da je Evropska komisija 2017. objavila dokument "Manifest za Evropu efikasnih resursa", sa ciljem da odlučno krene putem tranzicije i da što je više moguće primeni sistem "proizvedi, raspodeli, potroši, recikliraj". Ta putanja je, dakle, kružna i trebalo bi da smanji nivo otpada, kao i pritisak na prirodne resurse.

Nije tajna da i Srbija želi da se nađe na evropskom putu ekološke i energetske tranzicije, te je tako 2021. godinu obeležila priprema Programa za cirkularnu ekonomiju 2022 - 2024, odnosno direktno uključivanje građana u sistem cirkularne ekonomije. Ekološki aktivisti su se lani podosta bavili zagađenjem vazduha i rudarenjem, ali treba istaći posebno alarmantan podatak: prosečan stanovnik Beograda za godinu dana baci čak 108 kilograma hrane.

S ekonomskog, ali i socijalnog i ličnog, aspekta, čini se da je tema bacanja hrane ponajviše pogodila ekološke zagovornike, svuda u svetu. Francuska je, recimo, od 1. januara ove godine uvela obaveznu reciklažu organskog otpada, i to u četiri kategorije. U Srbiji, većina otpada od hrane i dalje završi na deponijama.

Treba imati u vidu da je značaj ove teme utoliko veći što se ne odnosi samo na domaćinstva i pojedince, već na čitavu uslužnu industriju (hotele, restorane, procvat dostave brze hrane). Aktuelni podaci govore da Srbija godišnje stvori oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40 odsto čini biootpad, koji čine i ostaci hrane.

Ali hrana je samo jedan deo slagalice. Ostali segmenti se odnose i na odeću, e-otpad, auto-otpad, razne materijale, svakako na plastiku i ambalaže koje se danas masovno koriste u brojnim industrijama. 

Obezbeđeno 2,8 miliona dolara za 65 inovacija

Srbija se angažuje na polju cirkularne ekonomije, kroz razne projekte i inicijative, uz podršku EU ili, recimo, skandinavskih zemalja (projekat "Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva"), a i same kompanije imaju tendenciju da unaprede svoja poslovanja i postanu deo sistema cirkularne ekonomije. S jedne strane, vide ekološke benefite tog sistema, a s druge strane vide unapređeno korisničko iskustvo (i potencijalni profit) i uštedu troškova na duže staze, što su ciljevi svakog preduzetnika.

Dakle, treba uzeti u obzir da, iako su inicijalna ulaganja možda veća, cirkularna ekonomija dugoročno štedi novac. O tome je govorio i finski ambasador u Srbiji Niklas Lindqvist, rekavši da "otpad jedne industrije može biti sirovina za drugu industriju".

Ako govorimo o širem pravnom okviru, iz Vlade Srbije je više puta rečeno da je prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju strateški cilj zemlje, a podsećamo da je 2021. otvoren klaster 4 koji obuhvata četiri poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji: transportnu politiku, energetiku, transevropske mreže i životnu sredinu.

Srbija, takođe, ima i digitalnu platformu za cirkularnu ekonomiju (CE-HUB), a u prethodnom periodu se sve veći broj opština okrenuo ekološkim pitanjima kroz lokalne inicijative: reciklomati su jedna od njih.

Inače, od 2022. godine 65 inovativnih rešenja u oblasti cirkularne ekonomije dobilo je podršku za implementaciju, u ukupnom iznosu od 2,8 miliona dolara, koju su obezbedili Evropska unija, Vlada Švajcarske i Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF), a u okviru dve inicijative: "EU za Zelenu agendu u Srbiji" i "Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji – Cirkularne zajednice".

Depositphotos

 

Više od 60 srpskih inovacija u Briselu

Da Srbija želi da se što brže i uspešnije prikaže Evropi i svetu u domenu cirkularne ekonomije, govori i podatak da će od 15. do 18. aprila u Briselu, na Svetskom forumu cirkularne ekonomije (World Circular Economy Forum 2024 - WCEF2024), biti predstavljene najbolje inovacije iz Srbije za smanjenje otpada, odnosno pretvaranje otpada u nove sirovine.

Ovaj globalni skup je posvećen najnaprednijim, naučno zasnovanim rešenjima u oblasti cirkularne ekonomije, a uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija će predstaviti više od 60 inovacija. Neka od najinteresantnijih rešenja su: olovke i bojice od starih novina, sprave za vežbanje od ostataka drveta, reciklaža kablova, kao i biorazgradnja plastike pomoću larve velikog brašnara.

Firma "New Pen" je osmislila kako da umesto od drveta, grafitne olovke i bojice pravi od starih novina. Upravo to je jedno od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji", saopšteno je iz UNDP-a.

Eko teretana je još jedna ideja koju je podržala Evropska unija, a osmislio ju je profesor sporta Marko Ćirić. Ovaj inovativni koncept vežbanja na otvorenom podrazumeva upotrebu ostataka drva koji plutaju rekom. "Kada je visok vodostaj, rekom plovi razni otpad i oboreno drvo i voda ih nanosi u priobalje. Često boravim na Savi, gde imam splav i u tom delu redovno organizujem akcije čišćenja reke. S druge strane, kao trener sam želeo da iskoristim svoje sportsko znanje i iskustvo i napravim nešto što će istovremeno doprineti vežbačima i dobrobiti naše planete", kaže Ćirić.

Ovaj jedinstveni prostor za rekreaciju otvoren je letos u Vršcu i ima 12 sprava za vežbanje.

UNDP

 

Eko zadruga Connect Clean Roma Group je rešila da uključi neformalne sakupljače otpada u organizovani sistem reciklaže, sa fokusom na kablove. To znači da sakupljači kablove za reciklažu nabavljaju iz različitih izvora, sa gradilišta, iz industrije ili domaćinstva. Uz to, ova zadruga sarađuje sa kompanijama koje se bave demontažom starih instalacija, kako bi obezbedila dodatni izvor materijala za reciklažu.

Naposletku, treba istaći još jednu veoma zanimljivu inicijativu, a to je biorazgradnja plastike pomoću larve velikog brašnara, koja je takođe dobila finansijsku podršku Evropske unije. Iza ovog zajedničkog pionirskog poduhvata stoje preduzeće Belinda animals doo Beograd i Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" iz Beograda.

U Briselu će, u predstojećim danima, biti predstavljen i informacioni sistem koji automatizuje gajenje biljaka u biorazgradivim saksijama, kao i novi digitalni (IoT-Internet of things) uređaji koji omogućavaju merenje količine i određivanje vrste otpada u kontejnerima, radi optimizacije njegovog prikupljanja, dodaju iz UNDP-a.