Izbori vanredni, a cena redovna

Srbija izlazi na vanredne parlamentarne i lokalne izbore 17. decembra. Ključno pitanje je - šta stranke i koalicije mogu da ponude biračima kada je reč o političkom i ekonomskom programu, a u kontekstu unutrašnjih i spoljnopolitičkih i ekonomskih dešavanja.  

Nimalo jednostavan tajming za održavanje izbora, kako na unutrašnjem, tako i na globalnom planu - od geostrateških otvorenih pitanja. Pre svega, sukoba i rata na Bliskom istoku i u Ukrajini do ekonomskih kriza izazvanih usporavanjem privreda i neizvesnostima usled rekordno skupog novca, odnosno visokih kamata.

Bloomberg Adria

 

I koja je pozicija Srbije tu? Izbori su raspisani gotovo na godišnjicu formiranja aktuelne vlade. Činjenica i jeste da je po formiranju vlade koju vodi Ana Brnabić rečeno da je njen mandat ograničen i da će do promena doći 2024. godine, samo tada nije rečeno da će sigurno izbora biti.

U međuvremenu, politički gledano, okolnosti su se samo komplikovale i u velikoj meri su fokusirane na situaciju na Kosovu i Metohiji.  

Izbori i EU

Otvoreno pitanje je dijalog Beograda i Prištine, u kojem ne da pomaka nema, nego se čini da konstantno nazaduje i pored poruka koje dolaze od najviših iz Brisela.

To pitanje nametnulo se, između redova, a nekada i unutar njih, kao ključno pitanje i za evrointegracije, gde je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine označena kao nužan preduslov za ulazak Srbije u Uniju. Tako da nema velikih pomaka ni kod evrointegracija.

Srbija je kandidat od 2012. godine, pregovore o pristupanju EU započela je nakon prve međuvladine konferencije, održane 2014, između Vlade Srbije i političkih predstavnika EU i država članica. Nakon gotovo deset godina pregovora, Srbija je otvorila 22 od 35 poglavlja, a privremeno zatvorila samo dva: poglavlje 25 (nauka i istraživanje) i poglavlje 26 (obrazovanje i kultura). Poslednja međuvladina konferencija održana je u decembru 2021. i tom prilikom otvoren je četvrti tematski klaster posvećen zelenoj agendi i održivoj povezanosti.

Bloomberg Adria

 

Slobodan Zečević, naučni saradnik Instituta za evropske studije, kaže da će upravo dijalog sa Prištinom biti važan faktor u izborima. On je, gostujući u emisiji Zoom In, naveo da je to pitanje usko povezano sa evrointegracijama.

"Srbija je u jednoj vrlo čudnoj poziciji. Ona je na putu ka članstvu u Evropskoj uniji zvanično otvorila 22 poglavlja. Istovremeno nije uvela sankcije Rusiji i ima blisku ekonomsku saradnju s Kinom, pokušava da razvije ekonomske odnose i s nekim drugim područjima u svetu, recimo Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde ima investicija i saradnje. Srbija pokušava da razvija odnose na svim stranama, što naravno, povremeno ulazi u koliziju s ovim osnovnim ciljem spoljne politike, a to je članstvo u Evropskoj uniji", kaže Zečević.

Prema njegovim rečima, Srbija ozbiljan pomak prema EU može da napravi ako uvede sankcije Rusiji.

"To je jedan od zahteva koji je takođe vrlo ozbiljan. To je jedna tema koja je kod nas politički problematična zato što i kod mladih ljudi imate danas stav - srpski narod nije toliko naivan. Ljudi misle, čak i mladi u Srbiji, da je Evropa protiv nas, a da nas Rusi podržavaju", navodi Zečević.

U idućoj godinu, u spoljnoj politici, biće sve povezano sa unutrašnjim problemima sa Kosovom, kaže sagovornik i dodaje da su "problemi oko Kosova u suštini povezani sa našim odnosima s Evropom i s nastavkom daljih evropskih integracija".

Bloomberg Adria

 

"Što se tiče same Srbije, ja vidim mnogo izazova. Nemamo pravosuđe koje bi trebalo da imamo, koje efikasno rešava sporove u razumnom roku, a ne u roku od 10 do 15 godina. Nemamo institucije države koje bi se borile za slobodnu konkurenciju, što bi snizilo cene u prodavnicama. Imamo previše kartela i dogovora na domaćem tržištu. Nemamo poresku upravu efikasnu, nemamo inspekcijske službe koje će zatvarati one koji krše propise i koji ugrožavaju građane. Nemamo borbu za javni interes, nemamo ni Ustav da valja, ali to je tek jedna posebna priča - otvoren problem. Ja bih se zauzeo za vrlo ozbiljne unutrašnje promene, ali suštinske i funkcionalne u srpskom društvu koje bi nas približile tome da budemo moderna država", zaključuje Zečević.  

Ekonomija sa više nepoznatih

Kada je reč o ekonomiji Srbije, pored visoke inflacije koja je tek u oktobru, nakon godinu i po dana pala na jednocifrenu i iznosi 8,5 odsto, privredni rast je planiran na 2,5 odsto, a za iduću godinu je predviđen na 3,5 osto. Aranžman sa MMF-om se uspešno sprovodi, prema rečima delegacije iz Vašingtona, i ide se u pravcu da iz finansijskog preraste u savetodovni.

Nakon prošlogodišnje 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija, najavljeno je da će se taj iznos ove godine i povećati. Otvorenih pitanja naravno ima - pre svega reforma preduzeća u javnom sektoru. Vladimir Vučković, profesor, vodeći predavač i član Mokrogorske škole, takođe gostujući u emisiji Zoom In, navodi da sama cena održavanja izbora nije upitna.

Bloomberg Adria

 

"Mislim da se malo preteruje sa cenom izbora za ekonomiju. Često možemo da čujemo da stranci koji su razmišljali o novom pogonu i slično oklevaju, malo sačekaju, ali to se u podacima na kraju i ne vidi toliko. Svakako nije dobro, ali možda ni cena nije prevelika. Šta je ključno pitanje uvek i u svim zemljama, a i kod nas, jeste životni standard. Mi možemo kao ekonomisti da pričamo o budžetskom deficitu, makroekonomskoj stabilnosti, saradnji s MMF-om, ali na kraju je važno ono 'od čega ljudi žive', što se kaže, i u tom smislu situacija nije uopšte sjajna za bilo koju vlast u svetu. I to će sigurno stranke da stave u program za izbore, to smo već videli više puta", navodi Vučković.

I za iduću godinu, prema recima Vučkovića, ključno će biti da se održi budžet kontinuiteta.

"Mi jesmo uvezli inflaciju, ali i domaća ekonomska politika je dolila ulje na vatru. Svaka fiskalna ekspanzija i svaki put kada vlada da neki novac vanredno građanima, bilo penzionerima, bilo mladima - to utiče na inflaciju jer se taj novac usmerava direktno na potrošnju. U tom smislu, ne može centralna banka da reši problem ukoliko i fiskalna ekonomija nije odgovorna. Tako da osnovna poruka je ozbiljan budžet, da se ozbiljno i odgovorno planiraju ti najveći rashodi plata i penzija. Važno je da nemamo iskorak izvan tog budžeta jer se dešavalo ranije da, nekoliko dana nakon usvojenog budžeta imamo najavu nekih novih plaćanja. To nije dobro i za kredibilitet ekonomske politike, za očekivanja ljudi, za položaj privrede. To ako bismo uspeli da izbegnemo, bilo bi odlično", kaže Vučković.

Na koji način može da se postigne politika ekonomskog kontinuiteta i kako geopolitički sukobi utiču na Srbiju, pogledajte opširnije u videu.
 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar