Trumponomija 2.0: šta možemo da očekujemo ako Trump pobedi na izborima 

Ako pitate Donalda Trumpa, ekonomija je problem za Joea Bidena. Anketa za anketom pokazuje da američki glasači više veruju bivšem republikanskom predsedniku nego sadašnjoj demokratskoj administraciji, barem kada su u pitanju ekonomska pitanja. Trumpovo glavno oružje za napad na Bidena biće inflacija i standard srednje klase.   

Decembarsko istraživanje Bloomberg News i Morning Consult pokazalo je da su glasači u sedam kolebljivih država (engl. Swing states - države za koje se ne zna unapred da li će glasati za republikanca ili demokratu, prim. prev.) više veruju u Trumpovu sposobnost da se pozabavi širokim spektrom problema, uključujući stanovanje, kamatne stope i inflaciju, zajedno sa balansiranjem budžeta.  

Stephen Moore, Trumpov neformalni savetnik i saradnik Heritage Foundation, kaže da će inflacija i stanje srednje klase biti među glavnim sredstvima Trumpovog napada na Bidena 2024. godine. “Sve se svodi na pitanje da li vam je sada bolje nego pre četiri godine. To će biti jedna od glavnih tema njegove kampanje“, kaže Moore.   

Trumpovi savetnici za ekonomska pitanja su bivši direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Larry Kudlow i bivši predsednik Saveta ekonomskih savetnika Kevin Hassett.  

Neki elementi Trumpove agende će verovatno biti u kontinuitetu sa njegovim prvim predsedničkim mandatom, a drugi – u oblastima kao što je trgovina – mogli bi da budu iznenađenje. Evo nekih stavova potencijalnog republikanskog kandidata o ekonomskoj politici.   

Trump je jasno stavio do znanja da planira da udvostruči svoju agendu “Amerika na prvom mestu“. On je izneo ideju da se uvedu carine na uvoz od 10 odsto, što bi donelo nove poremećaje u lancima snabdevanja. Takav potez bi pritisnuo saveznike, uključujući Kanadu, Meksiko, pa čak i Japan, da pregovaraju o ustupcima, što je taktika koju je bivši predsednik koristio tokom svog prvog mandata.  

Osim carina, Trump bi se zalagao za razdvajanje dve najveće svetske ekonomije merama koje uključuju ukidanje statusa najpovlašćenije nacije za Kinu, što bi podrazumevalo podizanje carina i potencijalno druge trgovinske barijere za kineski uvoz. Dodatna ograničenja u ulaganjima i protoku kapitala u Kinu takođe bi bila moguća. Postoje znaci da Kongres podržava Trumpovu oštru trgovinsku agendu: dvostranačka grupa zakonodavaca je u decembru preporučila podizanje carina na robu iz Kine i dalje ograničavanje investicija u tu zemlju.  

Trumpov tim planira da učini trajnim smanjenje poreza koje je uveo kao predsednik, a koje bi trebalo da istekne 2025. Smanjenje poreza koristi prvenstveno bogatim domaćinstvima, vlasnicima malih preduzeća i onima u industriji nekretnina. Moore kaže da Trump može da iskoristi prihod od dodatnih carina da finansira njihovo proširenje ili smanjenje. Tokom Trumpovog mandata, pregovori između njegove administracije i Kongresa doveli su do smanjenja stope korporativnog poreza sa 35 odsto na 21 odsto. Izvori koji su upoznati sa Trumpovim planovima kažu da, dok republikanski lider u kampanji traži podršku glasača iz radničke i srednje klase, on neće težiti daljem snižavanju stope na 15 odsto, što je bio njegov cilj na početku predsedničkog mandata.  

Sveobuhvatne izvršne naredbe za ograničavanje imigracije su moguće ako Trump ponovo osvoji mandat, zajedno sa naredbom da se ukine automatsko državljanstvo za decu imigranata bez dokumenata koji su rođeni u SAD, mada će se tu verovatno suočiti sa pravnim izazovima. “Oni žele da iskoriste znoj i štednju američkih poreskih obveznika u svoju korist“, rekao je Trump na skupu u novembru. “Nećemo dozvoliti da se to dogodi. Sve ću odmah prekinuti.”  

Trump nikada nije bio poznat po fiskalnoj štednji. Njegovo smanjenje poreza iz 2017. uvećalo je budžetski deficit; on takođe odbija da se bavi socijalnim osiguranjem i programom Medicare, koji su među najvećim pokretačima dugoročnog rasta deficita. Tokom predizborne kampanje, Trump obećava da će obuzdati, kako kaže, prekomernu državnu potrošnju na pomoć stranim državama, klimatske subvencije, imigraciju i druge oblasti. Deo njegove poruke biračima je da će njegov stav uštedeti novac poreskih obveznika, između ostalog, izvlačenjem zemlje iz skupih prekomorskih sukoba kao što je rat u Ukrajini.  

Trump je predložio da se regulatorne agencije kao što su Federalna trgovinska komisija i Federalna komisija za komunikacije budu u predsedničkoj nadležnosti, a obećao je i da će ukinuti dve postojeće regulacije za svaku novu koja se predloži. Radnici savezne vlade bi takođe morali da polažu novi test za državnu službu.  

Trump bi odbacio Bidenovu klimatsku politiku putem mera koje uključuju ukidanje energetskih propisa kao što su efikasnost potrošnje goriva i standardi za emisije. Takođe bi se povukao iz Pariskog klimatskog sporazuma, što je potez koji je povukao dok je bio na funkciji.  

Tokom svog predsedničkog mandata, Trump je bio glasan kritičar američkih Federalnih rezervi. On je 2019. optužio centralnu banku da se ponaša kao “tvrdoglavo dete“ jer je odbila da smanji kamatne stope. Taj pritisak bi mogao da se nastavi ako bude ponovo izabran. Zvaničnici su najavili da bi stope mogle pasti pre kraja 2024, ali upozoravaju da će politika ostati restriktivna još neko vreme. Trump je takođe rekao da neće ponovo imenovati predsednika Feda Jeromea Powella kada mu mandat istekne 2026.  

“Kada se vratim u Belu kuću, konačno ću vratiti proameričku energetsku politiku“, rekao je Trump u video-poruci objavljenoj u novembru. Ako bude ponovo izabran, obećao je da će ukloniti sve prepreke za masovno povećanje bušenja nafte i prirodnog gasa u SAD. On je takođe obećao da će ubrzati odobravanje gasovoda za prirodni gas u formaciji Marcelus. Još jedan prioritet: ukidanje podsticaja za električna vozila i čistu energiju.  

Prevela Hana Stevović – Bloomberg Adria.