.webp){kind=icon}
U Hrvatskoj danas posluju dva jednoroga (Rimac i Infobip). U Sloveniji četiri (Outfit7, Httpool, Sportradar, Outbrain). Srbija, BiH i Severna Makedonija još uvek čekaju svoju prvu kompaniju vrednu milijardu ili više dolara. Kad bi je mogle dočekati? Koliko je mladim firmama i startapima zbog skuplje cene zaduživanja (u odnosu na pre nekoliko godina), danas teže doći do statusa jednoroga? Koje su najčešće greške koje kompanije čine na tom putu? Odgovore na ova pitanja potražili smo sa sagovornicima u svih pet zemalja u Bloomberg Adria Startu.
Srbija bi mogla imati prvog jednoroga do 2027.
Vrednost startap ekosistema u Srbiji procenjuje se na milijardu i sto miliona dolara, a godišnji rast od 2020. iznosi 20 do 30 odsto. Početkom ove godine u startap ekosistemu radilo je više od 6.000 ljudi, što je dvostruko više nego pre dve godine, a Startup Scanner pokazuje da ove godine planiraju da zaposle još 3.000 novih radnika. Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Huba, kaže da bi Srbija, prema prognozi koju je pre osam godina dao 500 startapa, prvog jednoroga trebalo da dobije za dve do četiri godine.
“Jednorog je važan jer kada bi se takva firma prodala, učinak na privredu i celo tehnološko tržište bi bio da bi dosta ljudi dobilo novac. Iskustva drugih zemalja su da ti ljudi onda pokreću fondove, pojavljuju se kao mentori i osnivaju nove firme, odnosno postoji efekat prelivanja. Efekat prelivanja događa se samo u slučaju prodaje, a mi navijamo da se to što pre dogodi u Srbiji”, kaže Andrić.
Šta su magneti za investitore?
Opširnije
Srbija će dobiti jednoroga do 2027?
Vrednost startap ekosistema u Srbiji procenjuje se na milijardu i sto miliona dolara.
10.05.2024
TOP 7 srpskih startapova koji su privukli najviše investicija
Na listi BBWA koja je rangirala top 30 startapova i skejlapova u regionu koji su u pet godina privukli najviše investicija, njih sedam je iz Srbije.
30.04.2024
Ko su regionalni lovci na jednoroge?
Ko su regionalni lovci na jednoroge, kolikim kapitalom raspolažu i na šta tokom ulaganja obraćaju pažnju?
26.04.2024
Andrić kaže da su investitori zadovoljni stanjem startap ekosistema u Srbiji. “Puno je učinjeno na razvoju infrastrukture. Povećan je i broj lokalnih fondova, a do kraja ove godine biće formirana još dva alternativna fonda. Postoji nekoliko grana industrije koje prepoznajemo kao važne. Postoji gejming industrija čiji se efekat preliva na celu industriju zabave. Veliki se napori ulažu i u inovacije u medicini, što će biti važno jer cela Evropa stari kao stanovništvo. Globalno smo prepoznati po talentu i ljudima uključenim u razvoj blokčejna. Veliku konkurentnost imamo i u inovacijama u poljoprivredi. Velika prednost Srbije je što su Beograd i Novi Sad vrlo atraktivne destinacije”, kaže Andrić.
Kada govorimo o prosečnom iznosu finansiranja startapa u koji fond odluči da investira, Andrić kaže da je prosek oko 500.000 evra. “Fondovi koji su na tržištima Zapadnog Balkana su fondovi u ranoj fazi razvoja koji ostvaruju određene prihode, ali se još uvek radi o relativno niskim iznosima ulaganja. Sledeći korak za razvoj celokupnog tržišta je dobiti više investitora, domaćih i međunarodnih, koji finansiraju zrelije firme koje su pet, šest ili sedam koraka od jednoroga“, kaže Andrić.
Slovenija: regionalni prvak sa četiri jednoroga
Outfit7, Httpool, Sportradar i Outbrain su četiri dosadašnja slovenačka jednoroga. No, prema ključnim pokazateljima Europe Startup Nations Alliance (ESNA), Slovenija zaostaje za evropskim prosekom. Iako je važio za jednu od najzanimljivijih sredina za razvoj startapa u regiji, to više nije slučaj. Kad je reč o pristupu finansiranju, ostvareno je tek 17 odsto ostvarenja standarda, prema tom pokazatelju Hrvatska ostvaruje 58 odsto.
Da je Slovenija prepustila primat na polju podsticajnih startap okruženja, potvrđuje i Tatjana Zabasu Mikuž, partnerka SC Venturesa, koji upravlja najvećim trenutno aktivnim fondom u regionu. Ima 70 miliona evra kapitala, a firmama se nude investicije od 500.000 do pet miliona evra. "U ulaganjima moramo videti priliku za generisanje i do deset puta većeg uloženog kapitala. Jer znamo da čak do 50 odsto firmi propadne i pre nego što se to dogodi", rekla je, istakavši da je trenutno najveća investicija fonda međunarodna firma Cognism. Zapošljavaju više od 600 ljudi i prodaju kontakt podatke firmi i pojedinaca drugim firmama. Spoznaja raste na nivou većem od 100 odsto godišnje.
Hrvatska: dalek put do trećeg jednoroga
"Nakon Rimca i Infobipa, svi sledeći su još jako daleko od toga da postanu jednorog. Međutim, mi u Hrvatskoj imamo kompanije koje se bave tom vrstom posla. Imamo Gideon koji se bavi veštačkom inteligencijom, Reversing LAbs koji se bavi zaštitom od zlonamernog softvera, Orcu koja se bavi dronovima. Imamo i Photomath koji je postao deo Googlea u međuvremenu. Očito ima i ljudi i ideja koji to znaju izneti. Ako posmatramo sam posao kojim se bave, Gideon mi deluje najzanimljivije. Oni su ipak u AI-ju i robotici, koji su najbrže rastući“, kaže Đivo Pulitika, menadžer fonda u Intercapital Asset Managementu.
Ističe da je kompanijama danas znatno teže doći do statusa jednoroga, u odnosu na razdoblje pre nekoliko godina. To objašnjava otežanim dobijanjem prihoda - visokom inflacijom i rastućim kamatnim stopama, zbog čega je i VC investitorima teže doći do novca, a pritom imaju alternativne mogućnosti ulaganja u sigurnije alternative s većim prinosima. Dodaje da ulagači pritom imaju i sve manje strpljenja, a sve više traže da startapi dokažu sposobnost poslovanja sa dobiti, dok im je prethodno bio dovoljan samo rast prihoda.
"S druge strane, startapi najčešće greše u tome da prerano krenu u prevelike runde investiranja. Vlasnici se brzo toliko razvodne da im prestane biti zanimljivo voditi taj biznis, ili prekasno idu u prikupljanje kapitala jer se teško odriču vlasništva“, objašnjava Pulitika.
Bosna i Hercegovina: nedostaje podrška države
Bosna i Hercegovina stoji na pragu svog prvog jednoroga - tvrdnja koja je bliža realnosti nego ikada pre. Prema stručnjacima, zemlja je spremna za ovaj poduhvat, no nedostaje jača podrška države kako bi se osiguralo da jedna takva kompanija opstane i napreduje u ovdašnjem sistemu.
Adi Šarić, šef isporuke u Additiv AG-u, ističe važnost tehnološkog znanja koje je postalo temelj u Bosni i Hercegovini tokom poslednjih 30 godina. No, on naglašava da sama tehnološka stručnost nije dovoljna da se postigne status jednoroga. Potrebni su i poslovno i domensko znanje, kao i pristup tržištima izvan granica zemlje.
"Iako imamo tehnološko znanje i pravni okvir, teško je postići jedan status jednoroga samo tim sredstvima", kaže Šarić. "Naša tržišta su suviše mala za takav poduhvat. Treba nam pristup međunarodnim tržištima."
Ova izjava dodatno potvrđuje izazove s kojima se suočavaju bosanskohercegovačke kompanije koje teže da postanu jednorog. Na primer, Rimac Automobili i Infobip su kompanije koje su postigle veliki uspeh, ali su njihova tržišta uglavnom van regiona.
Severna Makedonija: još tri do pet godina
Jednorozi u Makedoniji su blizu, očekujemo da se pojave za tri do pet godina, kaže Sonja Mitrovska, osnivačica i direktorka Netvorkera u intervjuu za Bloomberg Adriju.
"Vidimo ogroman rast od startapa, odnosno od onih malih firmi koje žele postići brzi rast, a svake godine imamo ih sve više." Očekujemo da će se jednorozi pojaviti u sledećih tri do pet godina u Makedoniji, kaže Mitrovska. Međutim, dodaje da izazovi su ogromni.
"Finansije nisu jedino rešenje za pojavu jednoroga." Problem je što kompanije, odnosno startapi, ne razmišljaju globalno, odnosno nisu lansirali svoj proizvod na tržište za koje je namenjen, a to je američko, već razmišljaju lokalno. I to se mora promeniti, kaže Mitrovska.
Podrška startapima je važna, a državni Fond za inovacije i tehnološki razvoj u Makedoniji podstiče preduzetnički potencijal podržavajući startap kompanije sa iznosom od 138 miliona evra koji su dosad obezbeđeni za podršku.
