Cena goriva - između želja naftaša i uredbe države

Vlada Srbije od februara prošle godine Uredbom o ograničenju cena goriva definiše i cene benzina i dizela. Uredba je tada doneta kao "privremena mera kojom bi se uredilo redovno snabdevanje na tržištu".

U međuvremenu, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) u više navrata se apelovalo da se ta uredba ukine i da tržište određuje cenu. Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS-a, kaže za Bloomberg Adriju da je sada - konačno dosta.

Bloomberg Adria TV

"Ovo je sad već previše. Ovo je sad već 19 meseci kako država određuje maksimalne maloprodajne cene i to je za ekonomiju bilo koje vrste pogubno. Koliko god se država trudila da maksimalno prenese te tržišne promene u formulu i formira tu cenu, uvek dođemo do neke situacije kada to baš i nije tako jer je nemoguće. Ne postoji formula u kojoj može da prenese tržišna kretanja, toliko dobru kao samo tržište, što bi samo učinilo. U ovom trenutku nije ugroženo snabdevanje. U prošloj godini smo imali u jednom trenutku situaciju da se preteralo sa niskim cenama na teret naftnog sektora. Počele su da padaju zalihe i to je efekt koji sad nemamo, ali koji nam uvek stoji iznad glave, kao mogućnost da zbog administriranja na tržištu dođe i do poremećaja", navodi Mićović.

On navodi da i bez ograničenja cena postoji velika šansa da cene ne bi bile veće.

"Kad zakasnite nedelju dana za promenu na gore ili na dole za jedan dinar, ogromna je količina novca koja se izgubi. Naravno da taj jedan dinar može da zaradi, ali niko ni ne računa na kratki rok. Ne možete da upravljate operativno zalihama na najbolji način kad vam neko drugi određuje cene. Maloprodajne cene su fiksirane, a veleprodajne nisu. Onda u maloprodaji znaju da se nađu u zamci, između tih veleprodajnih cena koje se slobodno formiraju i maloprodajnih kojim država ne dozvoljava da promene. Sve u svemu, administriranje bi trebalo da se prekine", kaže generalni sekretar udruženja koje okuplja naftne kompanije u Srbiji. 

Veća prerada nafte u Srbiji

Nakon što je ostala bez ruske nafte, ali i naftnih derivata, Srbija se okrenula ka povećanju domaće prerade, kaže Mićović.

"Prerada nafte u rafineriji u Pančevu je prošle godine povećana na rekordnih 4,3 miliona tona nafte i to se nikada ranije nije desilo. Samim tim je i Srbija postala manje zavisna od uvoza samih derivata. Ali to ne znači i stabilnost, jer bez uvoznog derivata nema stabilnosti tržišta. Uvoz se sad realizuje iz rafinerija u okruženju. Luka Konstanca u manjoj meri je zastupljena jer nije konkurentna cenama goriva rafinerijskih ponuda u okruženju. Ali uvek je dobro da imamo na dispoziciji tu mediteransku luku, jer svaki eventualni poremećaj može de se prevaziđe upravo uvozom iz Konstance. Ono što je važno za srpsko tržište je da imamo sad stabilne izvore za uvoz derivata nafte. A što se sirove nafte tiče, ona nikad nije dovođena u pitanje, samo su zamenjeni izvori. Nije više to nafta ruskog porekla, nego nafta iz afričkih zemalja, Iraka...", navodi Mićović.

Da li je pitanje kada ili da li će se spirala globalnih događaja - poput smanjenje tražnje iz Kine ili povećanog skladištenja dizela pred zimsku sezonu preliti na cene goriva u Srbiji - pogledajte opširnije u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar