Otkazi nisu znak krize u srpskom IT-ju već pojedinačni slučajevi

Ako je suditi po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz prvog kvartala 2023, broj zaposlenih u IKT sektoru raste. S druge strane, ako se osvrnemo na otkaze i domaćih kompanija poput Quantox Technology i HTEC-a, o kojima je Bloomberg Adria ranije pisala, ali i na otpuštanja multinacionalnih kompanija poput Microsofta, kriza je i te kako stigla u globalno najuvezaniji sektor - IT. 

Sveukupno posmatrano, postavlja se pitanje šta je posredi. Da li možda kombinacija svih faktora, počev od buma digitalizacije tokom pandemije koji je uzrokovao prekomerno zapošljavanje ili činjenice da novac, koga je ranije bilo mnogo i koji je bio jeftin, sada postaje značajno skuplji, a investitori oprezniji? Da li se usporavanje u drugim sektorima najbrže preliva na srpski IT ili je u pitanju nešto sasvim treće?

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera, objašnjava da su trenutna dešavanja posledica svega pomalo. "IT industrija je jedna od zaista istinskih globalnih industrija i pandemija kroz koju smo prošli je čak i doprinela da se takva pozicija IT industrije učvrsti", kaže on. Kako navodi, kovid je imao i pozitivne i negativne efekte na određene industrije, ali je većina pronašla izlaz iz te situacije upravo koristeći IT, digitalizaciju poslovanja, prelazak na onlajn pružanje usluga i slično.

"Povećana potražnja dovela je i do percepcije da su IT industrija i tehnološke kompanije dobro ili bezbedno mesto za investiranje u datom kriznom momentu, i tržište kapitala u cilju smanjenju rizika počelo je dosta da pumpa investicije u tehnološke kompanije. VC i PE fondovi su veoma agresivno investirali", objašnjava Šolaja.

Prema njegovim rečima, posledice finansijske krize, koja je takođe bila uslovljena pandemijom, jesu optimizacije ovih investicija u globalnoj IT industriji. "Srpski IT je zaista deo globalnog IT-ja i poremećaji koji su se desili uglavnom na američkom tržištu prošle godine zatalasali su se kroz finansijske tokove i došli su, naravno, i do nas. Svi mi računamo u ovoj industriji s nekakvim klupama, rezervama kad nema krize i kada se neki projekti završavaju, novi tek treba da počnu, određeni broj ljudi na klupi je neminovnost."

Evropsko poslovanje obazrivije u poređenju sa SAD

Šolaja poseban akcenat stavlja na kripto-sektor. "Rekao bih da je pad u kripto-areni bio čak i bolniji, jer većina u ovoj priči su startapi kojima nije moguće finansirati neki rezervne klupe. Čak je bilo i ugovora sa zaposlenima u kriptovalutama, što je dodatno preko noći eliminisalo neke planirane budžete za projekte. Ostaje pitanje da li će  IT industrija, ili barem IT industriju Srbije, uspeti da se optimizuje da posledice budu neka normalnija očekivanja. S druge strane, postoji razlika u načinu poslovanja na američkom i evropskom tržištu, a ako biste danas pitanje o krizi u IT-ju postavili nekom u Londonu ili Amsterdamu, verovatno ne biste pronašli puno sagovornika koji o tome mogu da pričaju", navodi on i dodaje da smatra da je to posledica činjenice da se u Evropskoj uniji i Evropi uopšte posluje na nešto konzervativniji način, odnosno da se obazrivije ulaže u odnosu na američkih tržišta.

 

Depositphotos

Na pitanje o otpuštanjima u IT sektoru, pre svega onim o kojima je Bloomberg Adria ranije pisala, a koja se odnose na kompanije Quantox, Htec i Microsoft, Šolaja kaže da su u pitanju zapravo pojedinačni slučajevi.

"U pitanju su pojedine kompanije za koje bih ja rekao da su bile ponesene ovim talasom investiranja u proteklom periodu, koje su vrlo agresivno krenule u ekspanziju. Ali ova optimizacija i, ja bih rekao, korekcija tržišta, koja se trenutno dešava ih je zaustavila. Moramo stvarno sagledati tu situaciju realno i videti da su to stvarno pojedinačni slučajevi. Da li su to kompanije koje su se zatekle u nekoj tržišnoj niši koje je bilo posebno pogođeno ili su to bile kompanije koje su, da kažem, sva jaja držala u jednoj korpi - nisu diversifikovale svoje poslovanje? To je sad neko drugo pitanje i verovatno varira od konkretne kompanije do kompanije."

Kada su u pitanju članice Vojvođanskog IKT klastera, Šolaja kaže da su se klupe produžile i da projekti više ne dolaze tako jednostavno, te da je potrebno potruditi se da bi došli do njih. "Međutim, ja ne bih rekao da je to nekakva ozbiljnija kriza, a i dalje postoji potražnju za zaposlenima, za kvalitetnim kadrovima."

Ruske kompanije doprinele pritisku na tržištu rada

Pritisak na tržište rada stvara i dolazak kompanija iz Rusije i Ukrajine. "Dolazak kompanija iz Rusije i iz Ukrajine je, po meni, primarno doprineo jačem pritisku na tržištu rada jer su oni, osim što su masovno zapošljavali, takođe dovodili jako mnogo ljudi. Ja to dugoročno posmatram kao dobru i pozitivnu stvar za srpski IT, jer ti ljudi danas će možda raditi za strane ruske i ukrajinske kompanije, ali će ostati na ovom tržištu i sutra će možda raditi za neke domaće kompanije, tako da naše kompanije su odavno navikle na te pritiske na tržištu rada i znaju kako da da se s tim bore."

Šolaja kaže da je ovo samo još jedan dodatni pritisak na tržište na kome u stvari postoji jedina borba između IT kompanija - borba za kadrove.

Direktor Vojvođanskog IKT klastera ne očekuje ozbiljniju krizu u srpskom IT sektoru. "Ja ne očekujem nikakve ozbiljnije krize u IT sektoru u Srbiji, možda čak i u regionu, jer je srpski IT ipak najjači u ovom regionu. Tako da, videćemo kako će se stvari razvijati, ali na osnovu onoga što smo do sada mogli da vidimo, smatram da će ova korekcija tržišta, kako mi nazivamo, doprineti možda poboljšanju i agilnosti kompanije kad je u pitanju strateški razvoj i odabir projekata, klijenata, tržišnih niša i da će poslovanje biti unapređeno."

Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar