Evropske akcije se bolje drže od američkih u 2025.

Evropske akcije nastavljaju da rastu ovih dana, zahvaljujući sve većem optimizmu da bi se najgori scenario, kada je reč o posledicama carinske politike Donalda Trumpa, mogao izbeći. Dodatni optimizam ulivaju i dobre vesti o rastu broja spajanja i preuzimanja (engl. mergers and acquisitions – M&A) na kontinentu.

Recimo, 2. maja, panevropski indeks Stoxx 600 dodao je oko jedan procenat na svoju vrednost tokom dnevnog trgovanja, britanski FTSE 100 porastao je za 0,8 odsto, nemački DAX je već na polovini trgovačkog dana beležio rast od 1,55 odsto, dok je francuski CAC 40 porastao za 1,4 odsto.

Bankarski sektor je među najvećim dobitnicima u Evropi u tom periodu, pri čemu je najveći skok u jednom danu zabeležila italijanska Banca Generali – čak 5,2 odsto, nakon što je konkurentska Mediobanca SpA dala neočekivanu ponudu za preuzimanje vrednu 6,3 milijarde evra (7,2 milijarde dolara), izvestio je Bloomberg.

U sektoru biotehnologije, akcije nemačke grupacije Merck KGaA porasle su za 1,3 odsto nakon njihove odluke da kupe američku biofarmaceutsku firmu SpringWorks Therapeutics Inc. U ostalim sektorima, britanska kompanija za dostavu hrane po onlajn porudžbinama Deliveroo plc. zabeležila je rast akcija od čak 17 odsto nakon što je dobila ponudu za preuzimanje od strane američke firme iz iste branše, DoorDash Inc, u iznosu od 3,6 milijardi dolara.

Bloomberg Mercury

 

Evropske berze su 2025. godinu započele optimistično, što je tokom prvog kvartala rezultiralo boljim performansama u odnosu na američka tržišta. Indeksi FTSE, DAX i CAC 40 zabeležili su rast od 10,7 odsto, 3,9 odsto i 5,4 odsto redom u prva tri meseca, dok su u istom periodu američki indeksi bili u negativnoj zoni – S&P 500 je zaključno sa 31. martom pao za 4,4 odsto, Dow Jones za gotovo jedan procenat, dok su velike tehnološke kompanije bile najviše pogođene, pa je Nasdaq Composite završio kvartal sa 10,3 odsto manjom vrednosti u odnosu na kraj 2024.

Ovaj trend u Evropi podstaknut je očekivanjima o povećanim državnim ulaganjima u odbranu i energetiku, kao i monetarnom politikom Evropske centralne banke (ECB), koja nastavlja sa popuštanjem. Međutim, uvođenje carina  administracije američkog predsednika, famoznog drugog aprila, i sve što je usledilo – igra toplo-hladno i stalne promene odluka – izazvali su nestabilnost na tržištima s obe strane Atlantika.

Tako smo svedočili panici i stampedu i na Wall Streetu i u Evropi, pri čemu je u prvoj nedelji nakon objave carina S&P 500 izgubio čak 12 odsto, Dow Jones skoro 11 odsto, a Nasdaq pao za više od 13 procenata. Glavni evropski indeksi nisu prošli ništa bolje – DAX je pao za 11,5 odsto, FTSE 100 za 10,8 odsto, dok je CAC 40 izgubio najviše, čak 12,7 odsto svoje vrednosti u svega šest-sedam dana. Od tada, sva tržišta se postepeno oporavljaju – dok su američka i dalje u minusu gledano od početka godine. Evropska tržišta, zahvaljujući snažnom startu u prvom kvartalu, polako nadoknađuju gubitke iz prvih dana "carinske panike" i još uvek su u značajnom plusu od početka 2025. godine.

 

 

Iako dobri kvartalni rezultati američkih korporacija ovih dana guraju indekse na Wall Streetu, sveukupno gledano od početka 2025. godine, evropska finansijska tržišta pokazala su se otpornijima u trenutku kada Donald Trump pokušava da preoblikuje globalnu trgovinu i poljulja višedecenijsku američku dominaciju. Stari kontinent je u gotovo svakom pogledu nadmašio američka finansijska tržišta. Evro je trenutno na najvišem nivou u poslednje tri godine. Nemačke obveznice dostigle su rekordne visine prošle nedelje, a evropske akcije pokazale su mnogo veću otpornost nego što se ranije mislilo. Samo u poslednjih šest meseci desio se neverovatan preokret.

"Evropa je do juče bila kao muzej, sada ponovo diše."

Evropske akcije pokazale su se znatno otpornijim od američkih, iako se krajem 2024. činilo da će zauvek ostati u njihovoj senci. Glavne teme tada bile su aktivnosti američkih kompanija uključenih u razvoj veštačke inteligencije, jačanje dolara i najave novog talasa poreskih olakšica pod sloganom "da ponovo učinimo Ameriku velikom".

"Izgleda da je Evropa do sada bila muzej, a sada oživljava", prokomentarisala je za Bloomberg Catherine Braganza iz londonskog Insight Investmenta. Uvođenje američkih carina nateralo je investitore da se zapitaju da li će američke državne obveznice i dolar i dalje služiti kao sigurno utočište. Nemačka je obećala stotine milijardi evra za odbranu i infrastrukturu nakon što je Trump jasno stavio do znanja da Vašington više ne želi da bude glavni garant evropske bezbednosti. Investitori sada traže načine da sklone svoj kapital van direktnog domašaja Trumpove politike i njene nepredvidivosti.

 

 

Neka od najvećih imena u finansijama pozicioniraju se za veće dobitke u Evropi. Vanguard International je zainteresovan za kratkoročne obveznice u evrozoni, a centralna banka bi mogla smanjiti kamatne stope. Goldman Sachs, s druge strane, predviđa da će evro porasti na 1,20 dolara kako američka valuta slabi.

Naravno, američke carine izazvale su i glavobolje u Evropi - smanjile su optimizam oko odluke Nemačke da prošlog meseca uđe u fazu velikih trošenja, a perspektiva recesije u SAD uticaće na druge ekonomije, uključujući Evropsku uniju. Ipak, mnoge stvari i dalje idu u korist evropskim tržištima, a dugoročna rotacija kapitala u regionu tek je počela. Evropski političari i bankari vide pad dolara kao priliku za evro, koji se do sada smatrao rezervnom valutom, da napreduje. Evropski blok je snažniji nego ikad, što je ublažilo dalji pad zemalja sa visokim zaduženjem, kao što je Italija.

EU je "otpornija nego pre i to bi trebalo da bude dobro i za investicione tokove", kaže Vasileios Gkionakis, viši ekonomista i strateg u Aviva Investors. Evropske akcije takođe privlače investitore, jer su američka tržišta veoma nestabilna. Nedavno istraživanje menadžera globalnih fondova koje je sprovela Bank of America Corp. pokazalo je da je rekordni broj ispitanika imao nameru da smanji izloženost američkim akcijama.

Francuska investiciona kompanija Amundi favorizuje evropske akcije, s prednošću za akcije iz odbrambene industrije. Njihov investicioni direktor, Vincent Mortier, kaže da je kontinent dobro pozicioniran da iskoristi prilive kako se globalni trgovinski sistem menja. "Ovakvi trenuci se dešavaju samo jednom u 100 ili 200 godina", rekao je on u intervjuu. "Evropa je ponovo na mapi."

Slovenački indeks regionalni šampion

Dok politika Donalda Trumpa izaziva nemire na globalnim finansijskim tržištima, tržišta kapitala u Adriа regionu pokazuju iznenađujuću otpornost - barem u nekim segmentima.

Uprkos globalnim previranjima izazvanim trgovinskom politikom SAD, berze u Adriа regionu pokazuju znakove buđenja: Beograd sa novim emisijama korporativnih obveznica, Zagreb sa prvim znacima aktivnosti u prvobitnim javnim ponudama, Ljubljana sa povratkom poverenja i Sarajevo sa ambicioznim planovima. U Skoplju pak berza pokušava kroz pojačanu saradnju i podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) da približi ovo tržište kapitala za finansiranje preduzeća. U tom cilju, nedavno su Berza i EBRD potpisali memorandum, a obe institucije će pomagati firmama koje se odluče da se finansiraju tržišno.

Inače, 2025. godina regionalne berze započele su pomešano – pri čemu je slovenački indeks SBI TOP imao ubedljivo najbolje performanse. Počeo je snažno na krilima visokog prometa sa akcijama farmaceutske kompanije Krka, naftnog giganta Petrol i drugih domaćih blue-chip kompanija, pa je krajem februara indeks prešao 2.000 poena, prvi put u poslednjih 17 godina.

Posle 2. aprila, kao i sva ostala tržišta u svetu i regionu, Ljubljanska berza je zabeležila pad, ali se potom oporavila, te je u prvim danima maja bila na nivou višem za oko 20 procenata u odnosu na početak godine. Marko Bombač, predsednik uprave Ljubljanske berze, izjavio je za Bloomberg Adria TV da rast pripisuje poslovnim rezultatima kompanija i jačanju poverenja investitora.

Ostali tržišta u Adriа regionu nisu zabeležila takav snažan uspon od početka godine, a svi su prošli kroz nekoliko paklenih dana posle 2. aprila i objave Trumpovih carina. Nakon oporavka, drugi najveći rast u 2025. godini zabeležio je indeks Sarajevske berze, SASX-10, sa rastom od 11,3 procenata zaključno sa 2. majem, ispred hrvatskog Crobexa sa oko 3,6 procenata, dok je samo beogradski Belex 15 zabeležio pad od 0,5 procenata u odnosu na početak godine.

 

 

Na Beogradskoj berzi su se obradovali uspešnom emitovanju korporativne obveznice kompanije Elixir Groupa, a očekuju da još dvadesetak kompanija u bliskoj budućnosti učini isto. Na Zagrebačkoj berzi, nakon tri godine stagnacije, vide novu priliku za oživljavanje tržišta kroz inicijalne javne ponude akcija (IPO). Iako indeks beleži oscilacije, a likvidnost ostaje skromna, direktorka berze Ivana Gažić prognozira povratak poverenja među kompanijama i investitorima.

Na Makedonskoj berzi, gde je indeks MBI10, nakon izuzetne 2024. godine i rasta od 65 procenata, ovu godinu započeo solidno, sa rastom od gotovo 8,5 procenata do 21. januara, ali je zatim do 5. februara usledio opadajući trend, kada je indeks izgubio osam procenata, praktično brišući dobitak sa početka godine. Potom je došlo do određenog oporavka, indeks je dostigao 10.792 poena 14. februara, da bi se u naredne dve nedelje kretao u granicama od 10.300 do 10.500 poena. Panika sa svetskih berzi nije odmah preneta na domaći teren, ali je u ponedeljak, 7. aprila, indeks zabeležio drastičan pad od 3,8 odsto. Nakon određenih oscilacija, od 24. aprila MBI10 je počeo kontinuirano da raste i skraćena radna nedelja zbog praznika 1. maja završena je sa 10.472 poena, što predstavlja rast od 2,66 procenta od početka 2025. godine.