Trump nastavlja da 'ljulja' jedan od najvažnijih berzanskih indeksa na svetu

U bilo kom drugom trenutku, to bi bio signal da se najgori pad berze približava kraju, što bi pokrenulo signale za kupovinu na trgovačkim pultovima širom Wall Streeta.

Međutim, dok je indeks S&P 500 u sredu beležio prve uzastopne dobitke veće od dva odsto od oktobra 2022, to nije izazvalo nalet optimizma - niti čak veliko olakšanje. Umesto toga, naglasilo je novu realnost koja već nedeljama zbunjuje investitore. Svi cenovni pokreti sada - iznenadni skokovi i mučni padovi - pokreću se politikama Bele kuće koje se neprestano menjaju i bez gotovo ikakvog upozorenja, što čini gotovo nemogućim predviđanje kuda će se kretati akcije, obveznice ili dolar.

 

 

"Ovo je veoma frustrirajuće", rekao je Jay Woods, glavni globalni strateg u Freedom Capital Marketsu. "Svaki dan je samo neizvesnost, neizvesnost, neizvesnost. Očekujemo da se jedna stvar desi, a onda se desi nešto sasvim drugo."

Veterani sa Wall Streeta su navikli da se brzo prilagođavaju neočekivanim preokretima, kao što je bio slučaj poslednjih godina kada je inflacija porasla ili kada je američka ekonomija prevazišla naglo povećanje kamatnih stopa od Feda.

Ali tri meseca nakon početka Trumpovog drugog mandata, on je samoinicijativno izazvao vrtoglave preokrete na finansijskim tržištima, kakvi se obično viđaju samo tokom kriza poput pucanja balona na tržištu nekretnina ili izbijanja pandemije. U ovom slučaju, međutim, umesto složenog šoka koji trgovci pokušavaju da modeluju, sve potiče iz njegove spremnosti da se kocka sa ekonomijom, pokušavajući da "preuredi" pravila međunarodne trgovine i pomeri granice predsedničke moći - kao što je to učinio prošle nedelje, kada je napao predsednika Federalnih rezervi Jeromea Powella zbog toga što nije snizio kamatne stope.

To je zauzvrat poremetilo neke od uobičajenih pokazatelja. Dolar je prekinuo svoju uobičajenu vezu sa prinosima na državne obveznice, padajući čak i kada su ti prinosi rasli, jer su nervozni investitori prebacivali novac u inostranstvo. Akcije i obveznice često su se kretale u istom pravcu, a kada je reč o akcijama - promene među sektorima su uglavnom bile potisnute širim kretanjima tržišta, pri čemu se najmanje 70 odsto akcija iz indeksne korpe S&P 500 kretalo u istom pravcu svakog dana ove nedelje.

 

"Tržišta divlje reaguju na politiku", ističe Marko Papic, glavni strateg u BCA Researchu, i dodaje da je to "samo lepši način da kaže da reaguju na tvitove".

Najnoviji rast na berzi pokrenut je još jednom promenom stava Donalda Trumpa, koji je krajem prošle nedelje uznemirio tržišta napadom na Jeromea Powella zbog toga što nije smanjio kamatne stope, tvrdeći, pritom, da ima moć da smeni predsednika Federalnih rezervi ako to poželi.

Kada su se američka tržišta otvorila u ponedeljak, akcije i dugoročne državne obveznice su pale, što je odražavalo strahovanja da bi Trump mogao da postaviti lojalistu koji bi prerano olabavio monetarnu politiku, kako bi podstakao privredu. Trump je u utorak pokušao da umiri te strahove, rekavši da nema nameru da smeni Powella.

Takođe je nagovestio da bi SAD bile spremne da smanje visoke carine na Kinu ako se postigne dogovor sa Pekingom, što je probudilo optimizam da bi deo ekonomskih posledica njegovog trgovinskog rata mogao biti ublažen.

U sredu je indeks S&P porastao čak 3,4 odsto, u nadi da bi moglo doći do deeskalacije trgovinskog rata. Time je (indeks) bio na putu da ostvari svoj najjači dvodnevni rast još od 2022. godine, pre nego što je umanjen dobar deo dobitaka nakon što je ministar finansija Scott Bessent ublažio optimizam koji je zavladao.

Ova volatilnost stvorila je jaz između profesionalnih menadžera fondova, koji su se povukli sa tržišta, i individualnih investitora, koji su kupovali akcije, kladeći se na oporavak.

 

Institucionalni i hedž-fond klijenti Banke Amerike (engl. Bank of America) bili su neto prodavci američkih akcija u nedelji koja se završila prošlog petka, prema najnovijim podacima o tokovima klijenata koje je banka objavila 22. aprila, dok su individualni investitori bili neto kupci, ponavljajući tako tendenciju iz prethodne dve nedelje.

Zapravo, mali investitori povećavali su svoje ulaganje u američke akcije 19 nedelja zaredom, što predstavlja najduži niz kupovina od početka godine u istoriji podataka Banke Amerike još od 2008. godine.

Na Wall Streetu, ali i u inostranstvu, Trumpove politike su narušile poverenje u američku ekonomiju, koja je poslednjih godina bila glavni motor globalnog rasta. Njegove kaznene carine - od kojih su mnoge privremeno pauzirane radi pregovora - izazvale su široko rasprostranjeno očekivanje da će doći do usporavanja ekonomije, jer su poslovni lanci snabdevanja poremećeni, a potrošači se pripremaju za mogući inflacioni šok.

Bloomberg

 

Međutim, bez jasnog uvida u to gde će se Trumpove politike na kraju ustaliti, analitičari sa Wall Streeta nisu u stanju da predvide kakav će uticaj imati na konačne finansijske rezultate. Istovremeno, Trumpove namere u vezi sa fiskalnom politikom vrše pritisak na tržište državnih obveznica, podižući prinose na dugoročne obveznice zbog zabrinutosti da će doći do povećanja budžetskog deficita i narušavanja poverenja u američki dug.

Ali sve je to još daleko. U sredu, dok su akcije vraćale deo svojih dobitaka, Keith Lerner, suosnivač investicionog saveta u Truist Advisory Servicesu, nije imao mnogo vere da će rast potrajati. Na kraju krajeva, S&P 500 se samo vratio na nivo s prošle nedelje, pre nego što je Trump izazvao strahove da bi mogao da naruši nezavisnost Federalnih rezervi.

"Rast na tržištu donosi olakšanje", rekao je on. "Ali sve što smo postigli jeste da smo se vratili na nivo pre vesti da bi Powell mogao da bude smenjen."