IT industrija ne postoji zbog sebe. Dobar deo ove industrije radi i za finansijski sektor, za medije, ritejl i mnoge druge industrije, pa ako je bilo koji od tih sektora u problemu, i zaposleni u IT-ju imaju manje posla, kaže u intervjuu za Bloomberg Adriju Saša Popović, suvlasnik i jedan od osnivača kompanije Vega IT. Iako ne očekuje neka značajnija otpuštanja u 2025. godini, Popović ipak smatra da kriza nije završena.
"Ne vidim da će naredne godine biti puno bolje. Pre bih rekao da je došlo do neke vrste stabilizacije tržišta. Kompanije su se reorganizovale, smanjile broj zaposlenih i prilagodile trenutnim okolnostima. Ne očekujem značajne promene u 2025. godini, pogotovo kada se radi o referentnim kamatnim stopama i ceni novca. Ne bih rekao da će se stvari mnogo popraviti", ističe Popović.
- Koji su to najveći izazovi koje očekuje Vega, ali i cela IT industrija, u 2025. godini?
Opširnije
Šta srpski startap ekosistem može da nauči od hrvatskog
Domaća startap scena je u fazi stagnacije, a stručnjaci ukazuju na to da zemlja ne zaostaje samo za razvijenim svetom, već i za relevantnim zemljama regiona.
20.12.2024
Da li je veštačka inteligencija najbitnija veština radnika budućnosti
Mada se neretko može čuti da je aktuelni entuzijazam oko AI-ja preteran, postoje i oni ga smatraju glavnim alatom koji će ubuduće biti potreban zaposlenima.
05.12.2024
Softech je najbrže rastuća IT firma u Srbiji - kakav softver razvijaju
Softech Solutions je proglašen najbrže rastućom tehnološkom firmom u Srbiji, prema listi konsultantske i revizorske kuće Deloitte.
27.11.2024
Šta treba da se desi da Srbija konačno dobije jednoroga
Licitacije za prvog jednoroga se uglavnom kreću u rasponu od dve do pet godina, mada ima i onih koji su prilično skeptični po tom pitanju.
28.11.2024
Dve su stvari tu ključne. Evropa je za nas veliko tržište, kao i Amerika. Čeka nas dolazak Donalda Trumpa na vlast. Videćemo kakve će to posledice imati, pozitivne i negativne, na globalna dešavanja. Takođe, u Evropskoj uniji s jedne strane imamo energetsku krizu i pitanje kako će se ona odraziti na investicije, a s druge strane generalno slabije ulaganje u inovacije.
To su izazovi koje vidimo pred sobom i kojih smo već neko vreme svesni. Vega je zbog toga u prethodnom periodu dosta povećala ulaganja u Englesku, koja nam je i najveće tržište. Uprkos geopolitičkim faktorima, tamo odlično poslujemo i imamo jako dobar rast. I u 2025. planiramo da još više ulažemo u Englesku. Isto tako, dosta investiramo i na tržište Bliskog istoka. Tamo se, posebno u nekim zemljama kao što je Saudijska Arabija, ne primete efekti krize iz Evrope i Amerike.
- Kako su se problemi u SAD odrazili na vaše poslovanje na tom tržištu?
Zavisi, ali ono što vidimo jeste da startapi i skejlapi imaju manji pristup finansijama, a neki od naših klijenata su upravo bili startapi. Ne očekujem da će na tom tržištu stvari biti puno bolje u 2025. S druge strane, neki naši veći klijenti, velike i razvijene kompanije, ozbiljno ulažu. Na primer, u zdravstvenoj industriji mnogo investiraju, ali tu ima puno nekih tradicionalnih kompanija koje se nisu mnogo bavile digitalizacijom. Sada je postalo jasno da bez toga ne mogu da zadrže mesto lidera, nemaju kompetitivnu prednost, a radi se o firmama koje imaju na raspolaganju milijarde za ulaganje.
- Koje ste ciljeve postavili za 2025. godinu?
Planiramo rast od 25 odsto. Jako nam je važno, a to je i deo naše strategije, da što više radimo na sticanju domenskog znanja. Tehničko znanje u našoj struci se podrazumeva, to da znamo da programiramo, da koristimo veštačku inteligenciju i sve ostalo od tehnologija. Ali to je sve manje bitno za firme iz Srbije jer to isto, po nižoj ceni, mogu da rade i firme iz Indije i mnogih drugih zemalja. Dakle, da bismo bili globalno konkurentni, moramo da razmišljamo kako da budemo domenski eksperti, kako da dajemo dodatu vrednost kroz pružanje svojih usluga klijentima. To je naš fokus već godinama i nešto što vidim kao priliku i neophodnost i za druge IT kompanije u Srbiji.
- Šta vidite kao najveću promenu u IT sektoru u Srbiji, a i globalno?
Odluke Feda dosta utiču na naš posao u IT-ju. Ako su visoke kamate, skuplje je doći do novca, ima manje ulaganja i u startape i u uspešne biznise. I to se preliva i na IT industriju, koja treba da se bavi digitalizacijom i inovacijama. Nadam se da će što pre doći do smanjivanja kamata. Dosta toga zavisi od raznih geopolitičkih faktora koji utiču na odluke o ulaganju, nivou investicija... A to opet određuje koliko će biti posla za IT industriju i da li će ona da raste, stagnira ili opada.
- Šta vas najviše zabrinjava?
Treba naći balans u tome koliko radimo sa startapima, a koliko za kompanije koje postoje dugi niz godina i uspešno posluju. Startapi su ti koji eksperimentišu, donose novine i inovacije, dok ova druga strana donosi stabilnost, pouzdanost i lakše planiranje. Mi uglavnom postižemo dobar balans između količine posla koji radimo za startape i uspešne kompanije. Međutim, mnoge IT firme iz Srbije su se prethodnih godina dosta oslanjale na rad za startape i to je u poslednjih godinu i po dana dovodilo do gubitka prihoda i masovnih otpuštanja. Treba raditi na tome da se takva situacija prevaziđe i da se kroz neke buduće krize lakše prođe.
Zoom In: Šta predstojeća godina donosi za IT i finansijski sektor? IT kompanije prirodno su bile prve koje su počele sa primenom veštačke inteligencije, a kako je Popović podsetio u razgovoru za Bloomberg Adria TV, oni su još pre devet godina učestvovali u osnivanju firme koja se bavila isključivo veštačkom inteligencijom. "To je i tada bila podjednako zanimljiva tehnologija kao danas, samo što je sada dobila više na popularnosti." Detaljnije o trendovima u industriji poslušajte u videu: |
- Započeli ste biznis 2008. u vreme finansijske krize, sa dvoje ljudi i nekoliko hiljada evra. Sada imate više od 800 zaposlenih, SAM vam je dodelio titulu menadžera godine...
Ne treba porediti taj momenat kada osnivamo firmu, imamo 4.000 evra da uložimo u biznis i ovaj trenutak u kom su nam prihodi veći od 40 miliona evra. Jer ako se porede, deluje da je sve prilično teško, nedostižno, pa i nemoguće. Ali nismo skočili sa tog prvog koraka na ovaj drugi. Između toga smo dosta prošli, pravili male korake iz dana u dan, nosili se sa izazovima, radili na sebi, često smo menjali organizaciju posla, smišljali nove načine rada, nove uloge... Sve su to bili manji ciljevi koje smo sebi postavljali tokom godina.
- Šta je bilo najteže u tom periodu?
Na samom početku smo naučili dobru lekciju. Osnovali smo firmu na početku globalne finansijske krize. U prvom momentu smo uspeli da dođemo do nekoliko projekata i sve je dobro krenulo. Međutim, kada se jedan od najvećih projekata koje smo radili završio, ostali smo sa puno ljudi koji nisu imali posla. Gubili smo novac na mesečnom nivou, prihodi su nam bili manji od troškova. To je bio izuzetno težak i stresan period jer nismo videli izlaz.
Posle nekog vremena uspeli smo da se izvučemo. Kasnije, tokom ovih 17 godina bilo je raznih kriznih perioda i globalnih i lokalnih. U toku pandemije korone preko noći smo izgubili skoro 30 odsto prihoda. To je bio ozbiljan udarac na naše poslovanje. Ali na početku smo naučili da ne smemo da zavisimo samo od jednog klijenta. Moramo da imamo više aktivnih klijenata i diverzifikovan posao. To nam je od 2009. postao glavni cilj, da budemo uvek spremni za teške periode, tako što ćemo raditi u raznim industrijama, sa različitim tehnologijama, podjednako sa startapima i sa velikim i razvijenim kompanijama, kao i na različitim područjima, u Americi, Evropi, na Bliskom istoku...
- Da li vam je to olakšalo poslovanje tokom pandemije?
Takav scenario primenili smo i u vreme korone. Neki naši klijenti u tom momentu ostali su bez posla, neki su bankrotirali, dok su drugi doživeli procvat biznisa, kao na primer oni koji su se bavili onlajn edukacijom ili dostavom. Njima je trebalo mnogo više podrške i na tu stranu smo se fokusirali. Zahvaljujući tome imali smo ogroman rast tokom tog kriznog perioda.
- U pisanju pomogla Vesna Damjanić.