Notari deceniju kasnije: da li je ijedan odgovarao imovinom i platio štetu?

Javni beležnici (notari) preuzeli su pre 10 godina dobar deo poslova sudova, pre svega onih koji se tiču prometa novca, robe i usluga. Oni su prema zakonu dužni da lično nadoknade strankama štetu ukoliko je nastala zbog njihovog propusta. Bloomberg Adrija istraživala je da li se u toku decenije postojanja notara to nekada u praksi i dogodilo.

Kako smo saznali u Javnobeležničkoj komori Srbije, profesionalnom udruženju javnih beležnika, notari su samostalni u obavljanju svoje delatnosti. Oni pojedinačno odgovaraju za eventualnu štetu koju je neka od stranaka pretrpela, pa Komora i ne prikuplja ovu vrstu podataka. Ipak, imaju neka saznanja o tome.

"Za ovih 10 godina, poznato nam je da je bilo svega nekoliko takvih slučajeva", kažu za Bloomberg Adriju u Javnobeležničkoj komori Srbije. 

Takvo stanje na terenu oni obrazlažu višim nivoom pravne sigurnosti za koju su zaslužni upravo beležnici. "Nemamo višestruke prodaje nepokretnosti, kao što je bilo ranije, a broj sporova proisteklih iz ugovora koje su potvrdili javni beležnici sveden je na nivo statističke greške."

Beležnik, inače, svojom overom ugovora garantuje strankama da je posao u skladu sa zakonom, i on svojom ličnom imovinom garantuje za ispravnost tog pravnog posla. U tom kontekstu, ako je bilo šta propustio od zakonom propisanih provera, a neka od stranaka zbog toga pretrpela štetu, javni beležnik je dužan da je nadoknadi.

Zašto su notari preuzeli sudske poslove?

Prve javnobeležničke kancelarije u Srbiji otvorene su 1. septembra 2014. godine, i tada ih je bilo 94. Trenutno, u Srbiji postoje 233 javnobeležničke kancelarije, a najviše ih je u Beogradu.

 

 

Prema Zakonu o javnom beležništvu, notari su samostalni i nezavisni u svom poslu. Najveći deo tog posla odnosi se na sastavljanje isprava o pravnim poslovima, značajnim za promet novca, robe i usluga, zatim na čuvanje isprava, novca i drugih predmeta, kao i na to da u svojstvu poverenika suda sprovode i neke sudske postupke.

Od kada su notari preuzeli poslove kojima su se isključivo bavili sudovi, primetno je povećanje cena, odnosno tarifa, određenih usluga, na šta se žali veliki broj građana. Međutim, u Javnobeležničkoj komori objašnjavaju da su notari pre svega svojim radom uveli kontrolu u pravni promet, što je posebno očigledno u prometu nepokretnosti. "To se postiže postupkom solemnizacije ugovora o prometu nepokretnosti, koji podrazumeva da javni beležnik ulazi u sadržinu ugovora, proverava i potvrđuje ispravu", ističu u Komori.

Kako objašnjavaju, javni beležnik pribavlja dokumenta o predmetnoj nepokretnosti, proverava pravni status nepokretnosti, odnosno da li na njoj ima nekog tereta, da li prodavac ima pravo da raspolaže tom nepokretnošću, i da li je nepokretnost već prometovana.

Depositphotos

 

 

"Na ovaj način javni beležnik je dužan da proveri da li ima prepreka za obavljanje prometa. Potom poziva učesnike u postupku na zakazani termin za overu, utvrđuje identitet prodavca i kupca, čita ugovor i pojašnjava sve što stranke zanima."

Tu nije kraj posla notara, jer nakon toga beležnik šalje ugovor katastru, kao i poresko izjašnjenje nadležnoj poreskoj administraciji. "Stranka dobija na kućnu adresu rešenje katastra, kao i poresko rešenje. Takođe, beležnik upisuje u posebnu bazu podataka ugovor o prometu nepokretnosti, čime se sprečava dupla prodaja."

Na taj način beležnik "svojom overom ugovora, garantuje da je posao u skladu sa zakonom, i on svojom ličnom imovinom garantuje za ispravnost tog pravnog posla."

Kolike su tarife javnih beležnika?

Kada se radi o cenama, one su određene Javnobeležničkom tarifom, koju propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. "Notari obavljaju i ostavinske poslove, koje im poveravaju osnovni sudovi. Za ove postupke, cene se određuju na osnovu Javnobeležničke tarife javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine. Obe tarife su javna dokumenta, kojih moraju da se pridržavaju sve javnobeležničke kancelarije."

Najniža naknada je ona za overu potpisa birača za izbore za predsednika Republike, za izbor narodnih poslanika i odbornika, a iznosi 30 dinara (sa PDV-om). Sledeća najniža naknada je za overu potpisa na nejavnoj ispravi kojom se potvrđuje da su stranke koje daju izjavu svojeručno potpisale ili stavile otisak prsta, i iznosi 360 dinara po jednom potpisu.

 

 

"U formi overe potpisa se, na primer, overavaju i ugovori o prometu automobila, zatim saglasnosti za putovanja maloletnika u inostranstvo bez roditelja, odnosno staratelja, ili izjave podrške građana za osnivanje političkih stranaka", kažu u Komori.

Što se tiče postupka solemnizacije, što je obavezna forma za overu ugovora o prometu nepokretnosti, cena je takođe određena Javnobeležničkom tarifom a zavisi od vrednosti tog posla (kupoprodajnog ugovora).

Tako na primer, navode u Komori, za overu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koja vredi 150.000 evra javnom beležniku pripada nagrada od 34.560 dinara. "To je 60 odsto nagrade od 320 javnobeležničkih bodova, plus PDV."

 

 

Što se tiče iznosa javnobeležničke nagrade, kažu u Komori, bez obzira na to o kom poslu je reč, više od 70 odsto iznosa ide direktno u budžet. Pored 20 odsto PDV-a, u budžet odlazi i 30 odsto doprinosa za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, 15 odsto poreza na dohodak i 10 odsto poreza na dobit. "Od ostatka, beležnik pokriva troškove kancelarije, od zarada zaposlenih i troškova prostora i kancelarijskog materijala, do arhive i obaveznog osiguranja." 

U Komori naglašavaju da bi usluge agencija kao posrednika u prometu nepokretnosti bile mnogo veće. "Kreću se od najmanje tri odsto u odnosu na vrednost posla, što znači da bi za nepokretnost od 150.000 evra ta usluga iznosila 4.500 evra."

Prihodi beležnika pod velom tajne

Javnobeležnička komora Srbije, kako su nam rekli, nema nadležnost da prati prihode, ni dobit javnobeležničkih kancelarija. "U tom smislu ne raspolažemo ovim podacima."

Oni naglašavaju da je svaki javni beležnik samostalan u obavljanju svoje delatnosti i "samostalno vodi knjigovodstvo, u šta Komora nema uvid, kao što nema uvid ni u predmete bilo kog javnog beležnika."

Depositphotos

 

"Javnobeležnička komora ima zadatak da kao profesionalno udruženje čuva ugled, čast, integritet i prava javnobeležničke profesije i da se stara da javni beležnici savesno i u skladu sa zakonom i svojom zakletvom obavljaju svoje poslove. Komora takođe obavlja nadzor nad radom javnih beležnika, te pokreće i sprovodi disciplinske postupke u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu."

Podatke o poslovanju svih javnobeležničkih kancelarija nema ni APR, gde je svoje prihode prijavio jako mali broj kancelarija, i to samo one koje kao preduzetničke firme vode poslovne knjige.

Ipak, nešto malo informacija o poslovanju javnih beležnika objavljuje Republički geodetski zavod (RGZ). Tako je, prema poslednjem izveštaju RGZ za prvi kvartal ove godine, kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić sa teritorije Prvog osnovnog suda u Beogradu imala najveći obim novčanih sredstava od oko 72,9 miliona evra, i 377 dostavljenih kupoprodajnih ugovora.

Najveći broj kupoprodajnih ugovora sklopljenih u prvom kvartalu 2024. godine, prema izveštaju RGZ, imala je kancelarija Javni beležnik Mirjana Simović Aleksić sa teritorije Osnovnog suda u Novom Sadu, koja je dostavila 475 kupoprodajnih ugovora u ukupnom obimu novčanih sredstava od 42,7 miliona evra.

Takođe, najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora (2.552) koje su dostavili javni beležnici je na području Osnovnog suda u Novom Sadu. Najveći obim novčanih sredstava, i to ukupno 359 miliona evra, sa područja je Prvog osnovnog suda u Beogradu.