Koliko su porasle cene notara - za testament čak 21.600 dinara

Troškovi notarskih usluga za građane i privredu povećani su nakon što je Ministarstvo pravde letos donelo izmene i dopune javnobeležničke tarife. Iako se cena usluga beležnika nije menjala, odnosno povećavala čak 11 godina, njihove tarife su u julu znatno porasle.

Promene u ceni troškova javnih beležnika podrazumevaju povećanje vrednosti boda i uvećanje broja bodova za pojedine poslove, što u praksi znači poskupljenje njihovih usluga. Naime, prema novoj javnobeležničkoj tarifi, vrednost boda porasla je sa 150 na 180 dinara, dok je za jedan manji broj usluga povećan i broj bodova.

Tako je, konkretno, overa jednog potpisa (na jednom primerku), kao najčešći posao koji javni beležnici rade i koji je potreban građanima ali i privredi, ranije koštala 360 dinara, dok je sada 648 dinara. To se odnosi i na overu saglasnosti roditelja za putovanje maloletne dece ili za kupoprodaju pokretne imovine - automobila, čamaca i slično.

Takođe, jedan od najvažnijih poslova beležnika, koji nije najčešći, jeste overa ugovora o kupoprodaji nepokretnosti - kuća, stanova i zemljišta. Cena te usluge notara povećala se za 20 odsto, i to kroz vrednost boda koja je povećana.

Tarifa se ovde određuje prema vrednosti predmeta pravnog posla ili radnje, pri čemu se plaća solemnizacija, odnosno potvrda i overa ugovora. To se najčešće odnosi na promet nepokretnosti – stana, kuće ili zemljišta, pa ako je vrednost nepokretnosti do 600.000 dinara, tarifa koja se plaća beležniku iznosi 7.776 dinara.

 

Što je vrednost nepokretnosti veća, raste i cena solemnizacije. Za nekretninu vrednu od 10 do 14 miliona dinara ta tarifa sada iznosi 36.288 dinara, dok je ranije bila 30.240 dinara.

Takođe, solemnizacija saglasnosti supružnika, česta prilikom kupovine stana, prethodno je koštala 3.960 dinara, a po novom cenovniku iznosi 5.184 dinara.

Za izvod iz katastra 1.296 dinara

Zatim, tarife u fiksnom iznosu odnose se na određene pravne poslove i najčešće se odnose na pravna lica. Tako, na primer, sačinjavanje javnobeležničkog zapisa o ustanovljavanju prava stvarne službenosti ili njegovu solemnizaciju košta 43.200 dinara.

Depositphotos

 

Tarifa za sastavljanje popisa imovine iznosi 4.320 dinara, i to za svaki započeti sat, ne duže od osam časova dnevno.

Zanimljivo je da sastavljanje zaveštanja, odnosno testamenta nije jeftino i košta 21.600 dinara, dok je ranije ta usluga koštala 18.000 dinara.

Fiksna cena utvrđena je i za izvod iz liste nepokretnosti, što je ranije koštalo 540 dinara, a sada iznosi 1.296 dinara. Cena te usluge je više nego duplirana.

Promenila se i cena notara koja se određuje prema utrošenom vremenu za pripremu i obavljanje određene radnje, u slučaju kada se tarifa za obavljeni javno beležnički posao ne može odrediti prema vrednosti predmeta, niti u fiksnom iznosu. Ona sada iznosi 4.320 za svaki započeti sat, dok je pre bila 3.600 dinara.

 

Takođe, kod rada van radnog vremena, neradnim danom i praznikom, cena notara se znatno povećala i iznosi 6.480 dinara za svaki započeti sat, a najviše do 32.400 dinara. Ova usluga je ranije koštala oko 3.600 dinara, takođe za svaki započeti sat. Za rad van kancelarije naknada je bila 2.700 dinara, dok je sada 4.320 za prvi sat, a 2.160 dinara za svaki sledeći sat, do najviše 32.400 dinara.

Prema novoj javnobeležničkoj tarifi se, isto kao i ranije, cena usluga notara umanjuje za 50 odsto za osobe sa invaliditetom, decu bez roditeljskog staranja i građane koji primaju socijalnu pomoć.

Nema sistemske borbe protiv inflacije

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže za Bloomberg Adriju da svako povećanje cena neminovno vodi do značajnog udara na kućni budžet potrošača.

"Bez obzira na to što te usluge nisu klasične potrošačke, svako od nas će u jednom trenutku koristiti usluge javnih beležnika. Činjenica je da njihove cene nisu dugo povećavane, ali voleo bih da se uradi neka vrsta analize i da se vidi zašto su te cene povećane", ističe Nikolić.

Kako dodaje, nema dileme da će i to povećanje cena posebno uticati na osiromašene potrošače.

Podsetimo, inflacija u Srbiji je u julu opet probila cilj NBS i dostigla međugodišnji rast od 4,9 odsto, da bi se u avgustu malo spustila na 4,7 odsto, što je takođe iznad gornje granice plana centralne banke koji iznosi 4,5 odsto.

 

Ekonomista Saša Đogović, urednik publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji, kaže da svako povećanje cena koje ima uporište u zakonskoj regulativi nije sporno. Ipak, kako dodaje, "ako pravilnik nije u skladu sa nekim tržišnim normama, možda treba razmotriti njegovo revidiranje".

 

"Isto tako možemo reći da i Vlada Srbije i Narodna banka ne vode sistemski borbu protiv inflacione aždaje, nego joj daju hranu. Zato što s jedne strane NBS zadržava referentnu stopu već duži niz meseci, a s druge strane se usaglašava s predsednikom da na godinu dana smanje kamate na kredite. Dakle, NBS zadržava referentnu kamatu. Ali da je odlučila da je spusti, onda bi i poslovne banke posle po toj stopi spuštale kamate kredita. Ovako imate konflikt jer država zadržava restriktivnu monetarnu politiku, a opet administrativnim merama relaksira tu monetarnu politiku i time hrani inflacionu aždaju, pospešujući tražnju za kreditima i potrošnju", zaključuje Đogović.