Kašnjenja u lancu snabdevanja su izazov za Air Serbiju, kaže Marek

Air Serbia je pomoću velike tražnje u prethodnom periodu uspela da ostvari profitabilnost, kako u smislu operativnog rezultata, tako i kada gledamo neto rezultat, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Bloomberg Adriju generalni direktor nacionalnog avio-prevoznika Jiri Marek.

Osim toga, Marek je pričao o planovima za dalju nabavku aviona (i novim širokotrupnim avionima), širenju ponude, kada smatra da bi bilo prihvatljivo da Air Serbia kupi avion (trenutna flota se nabavlja lizingom, kao što je često u industriji), kao i o tome kako vidi izazove koje donosi veliki broj odloženih letova na celom kontinentu.

Uspešnu 2022. godinu i prvi kvartal 2023. godine Marek objašnjava strategijom širenja, uz komentar u njegovoj kancelariji uoči intervjua da Air Serbia pokazuje znatno bolje rezultate od nekih drugih kompanija, ali i uz napomenu da će ovo leto biti izazovno zbog mnogih štrajkova.

-  Pošto posmatramo širenje Beogradskog aerodroma, kako mislite da će se Air Serbia nositi sa konkurencijom iz Beča, Atine ili čak Rima?

Želimo da budem lider, ne samo na tržištu bivše Jugoslavije već i na onome što nazivamo šire balkansko tržište. Najveći deo naše tražnje će uvek biti u službi srpskog tržišta, ali želimo da se pozicioniramo tako da pružamo adekvatnu uslugu i u regionu.

Beogadski aerodrom je naša baza i imamo skoro 50 odsto učešća u letovima na aerodromu, a plan i da taj broj raste u budućnosti. Pažljivo pratimo infrastrukturne radove na Beogradskom aerodromu, sada smo pomerili i ček-in u novi deo, ali još uvek je prilaz aerodromu malo komplikovan. Pravimo i premijum ček-in tamo, što će biti novo u ponudi, ali još uvek je dosta toga u stvari razvoja.

Depositphotos

 

-  Kada govorimo o daljem razvoju samog nacionalnog avio-prevoznika, da li očekujete povećanje broja letova ka dalekim destinacijama?

Let za Njujork je postao profitabilan još za vreme kovida i to nas je i podstaklo da uvedemo drugi let te vrste, a kada ustanovite taj drugi, lakše dolaze treći, četvrti i peti…

Prošle godine u decembru smo uspešno pokrenuli let za Tjanđin u Kini, koji je takođe profitabilan od prvog dana i nastavićemo da razvijamo linije u Kini – mada dobijanje pristupa tržištu u području Velikog zaliva Guangdung-Hongkong-Makao može potrajati zbog dobijanja dozvola.

Već smo ranije spominjali da planiramo i dalja širenja u Severnoj Americi. Trenutno razmatramo Majami i Toronto. Čikago otvaramo sledećeg meseca, a prvi let iz Amerike ka Srbiji je već rasprodat. Razvoj linija zasada ide veoma dobro i to nam ukazuje na to da tako treba i da nastavimo.

-  Šta možete da nam kažete o najavljenom trećem širokotrupnom avionu? Kada će stići, hoće li problemi u industriji odužiti njegov dolazak?

Prošle godine smo odlučili da dodamo drugi širokotrupni avion. Na njemu se nalazi Mihailo Pupin, a na prethodnom je Nikola Tesla. Radimo na trećem, ali ne mogu da vam kažem ko će biti na njemu.

Ima dosta problema i ovo je na neki način volatilno tržište. Posle kovida došla je velika tražnja, a dosta aviona je izašlo sa tržišta, i onda pošto su svi razmislili o svojim apetitima, avioni su se vratili na tržište. Imamo nekoliko aviona koji dolaze u obzir, ali najveći problemi sada su termini za održavanje, termini za farbanje… Mnogo je problema u lancu snabdevanja tako da nešto što ste ranije čekali nedeljama, sada čekate mesecima. Teško je reći kada će avion stići. Postoje šanse da će biti ranije nego što pretpostavljamo, a postoji šansa da će možda biti u četvrtom kvartalu. Radimo naporno na tome da nabavimo i treći, a ubrzo posle toga i četvrti (širokotrupni avion).

 

-  Da li su oni namenjeni za daleke destinacije ili i za kraće?

Očigledno, nabavljamo te avione da bismo razvijali daleke destinacije. Nije najbolje koristiti ih na linijama za uskotrupne avione jer je cilj da budemo profitabilni i da poslujemo održivo, tj. da maksimalno iskoristimo letelicu. Koristićemo ih za daleke destinacije, ali kada imamo prostora da ih koristimo u Evropi, uradićemo to – zasada smo to uspešno radili na letovima za Cirih, Istanbul i Barselonu.

-  Kakvi su planovi za nabavku širokotrupnih aviona u narednih pet ili 10 godina?

Veoma smo agilni što se tiče prilika na tržištu, a tržište je i dalje ekstremno dinamično i volatilno. Ono što vam ja sada kažem za šest meseci uopšte ne mora da važi, a možda i ranije.

-  Kada gledamo industriju uopšteno u kratkom roku, vidimo probleme sa proizvodnjom aviona i štrajkove zbog kojih se otkazuju letovi. Da li ovakva situacija predstavlja rizik za Air Serbiju?

Ja to ne bih nazvao rizikom, već izazovima. Naš tim je tu da prebrodi izazove i da osigura da putnici budu prevezeni od tačke A do tačke B. S druge strane, ne živimo u zatvorenom ekosistemu, deo smo veoma dugačkog lanca snabdevanja i zavisimo od mnogih partnera, koji su u mnogim slučajevima monopolisti.

Prošli smo sada kroz prvi kvartal, gde je tipično tražnja manja, ali nije bilo skoro nijedne nedelje u kojoj nije bilo problema na evropskom tržištu – tu su bili štrajkovi, zahtevi za smanjenje broja putnika na letovima ili otkazivanje letova od strane nekih aerodroma jer nemaju dovoljno zaposlenih. Situacija je slična onoj koju smo videli prošlog leta. Možete biti savršeno pripremljeni, ali morate da radite u okruženju u kom možda neko u lancu snabdevanja nije pripremljen i to će i na vas uticati.

Depositphotos

 

-  Kako smo došli do ovog problema? Šta to nije urađeno u industriji pa smo došli do toga da ove godine imamo isti problem kao prošle godine?

Avijacija je oduvek rigidna i zatvorena je. Uvek je vođena ponudom i tražnjom i godinama je postojao balans. Bilo kakva kriza zato ima veliki uticaj i to je vreme kada se tržište adaptira. Problemi za vreme kovida, zatvaranje granica, otvaranje granica, zatvaranje opet, bili su previše česti i bili su prevelikog obima. U tom rigidnom okruženju, industrija nije uspela da se snađe.

Mi smo pokušali da budemo fleksibilni i da brzo reagujemo na promene i uspeli smo da upravljamo situacijom. U mnogim slučajevima u lancu snabdevanja, čak i kada nađete ljude, obuka traje nedeljama ili mesecima i to je prošle godine bio slučaj sa osobljem obezbeđenja na evropskim aerodromima i nosačima prtljaga. U našem slučaju, nemamo takve probleme: npr. tražimo oko 140-150 kabinskog osoblja za leto, što je dupliranje broja kabinskog osoblja i što bi neko video kao izazov. Međutim, mi smo imali više od 800 veoma kvalitetnih prijava i zaposlili smo 140 veoma brzo.

Bloomberg

 

Danas (četvrtak) otvaramo kol-centar u Nišu. Od otvaranja konkursa do zapošljavanja i treninga prošlo je mesec i po dana, što je ekstremno brzo. Imamo 60 novih kolega koji su nam se pridružili u Nišu.

Kao nacionalna avio-kompanija, i dalje smo primamljivi poslodavac, ljudi vole da dođu i započnu svoju karijeru ovde i radimo na tome da im omogućimo dalji razvoj u budućnosti.

-  Kako gledate na obuku osoblja u smislu iznajmljivanja novih aviona? Koliko vam je važno da je posada već obučena za određeni avion?

Ne radi se samo o obuci kada govorimo o lizingu aviona. Mnogo je kompleksnije pitanje.

Trenutno radimo na povećanju flote. Povećavamo broj ATR-ova koje koristimo na regionalnim rutama, flotu Airbusovih aviona i širokotrupnih aviona. Dodali smo osam aviona prošle godine, a mnoge smo zamenili. Prošlu godinu smo počeli sa 15 aviona, a završili sa 21. Potpuno smo izbacili iz upotrebe ATR 72-500 i ATR 72-200. U pitanju je velika transformacija za avio-kompaniju naše veličine koja je dovela do profitabilnosti prošle godine i nastavljamo tim putem.

 

-  Postoji li šansa da će Air Serbia u skorije vreme kupiti avion?

To je veoma nezgodno pitanje. Naš cilj je transformacija kompanije i osiguravanje profitabilnosti što su uradili 2022. Sada je cilj da nastavimo putem profitabilnosti i da tražimo dugoročnu održivost. Kupovina aviona možda izgleda interesantno, ali trenutno nije na našem radaru jer i dalje možemo da iskoristimo volatilno tržište na kom se pojavljuju veoma dobre ponude. Trenutno tražimo dva A321, potencijalno da nam se pridruže da leto. Kupovina aviona nije za našu veličinu kompanije.

-  Da li ste zadovoljni finansijskom situacijom u kompaniji? Kako Air Serbia planira da finansira svoje širenje u budućnosti? Da li ste razmišljali o korporativnim obveznicama, kreditima ili čak strateškom partneru?

Nikada ne treba da budete zadovoljni. Ako želite da postignete vrhunske rezultate, morate sebi zadati i visoke ciljeve. Mi smo zadovoljni rezultatom iz 2022. godine jer smo od jula u svakom mesecu imali rekordan broj putnika, čak veći od onog iz 2019. godine.

Otvorili smo mnoge linije, posebno one koje služe za odmore i dijasporu i ta brza reakcija nas je dovela do profita, tj. prvog profita posle kovida koji je iznosio 21 milion. Ono što je nama posebno bitno jeste i da smo nastavili tim putem i u prvom kvartalu ove godine. Imali smo preko 650.000 putnika u prvom kvartalu, imali smo prosečnu popunjenost putničke kabine od 71,75 odsto što je više od 70 odsto, koliko je uglavnom potrebno prevoznicima sa dugom tradicijom poput nas da budu iznad crte.

Veoma je dugačka sezona i ponosni smo na to jer pokazuje da je naša strategija fokusiranja na nove linije, linije za odmor i dijasporu i linije koje omogućavaju bolju povezanost bila dobra odluka. Prilično sam optimističan što se budućnosti tiče.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar