Intel traži još pet milijardi evra od Nemačke za fabriku čipova

Intel Corp. traži dodatnih četiri do pet milijardi evra subvencija od nemačke vlade za nastavak izgradnje kompleksa za proizvodnju čipova u istočnom delu zemlje, prema ljudima koji su upoznati sa ovim pitanjem.

Kompanija je odložila početak izgradnje fabrike - koju je ranije ugovorila da izgradi u Magdeburgu sa 6,8 milijardi evra (7,2 milijarde dolara) državne pomoći - krajem prošle godine zbog ekonomskih neprilika, a sada traži dodatna sredstva, rekli su ljudi koji su tražili da ne budu identifikovani jer informacija nije javna.

Pod izvršnim direktorom Patom Gelsingerom, Intel je krenuo u masovno širenje da bi povratio svoje vodeće mesto u industriji i diverzifikuje proizvodna čvorišta za kritične komponente, koja su trenutno koncentrisana u istočnoj Aziji. Magdeburg je bio glavni među tim planovima nakon što su ponudili više novca od drugih lokacija u Evropi. Od tada su cene energenata postale izuzetno nestabilne, a inflacija je povećala troškove izgradnje i materijala.

"Poremećaji u svetskoj ekonomiji doveli su do povećanja troškova, od građevinskog materijala do energije", navodi se u saopštenju Intela čije sedište je u Santa Klari u Kaliforniji. "Cenimo konstruktivan dijalog sa saveznom vladom kako bismo rešili jaz u troškovima koji postoji u odnosu na izgradnju na drugim lokacijama i kako bi ovaj projekat bio globalno konkurentan."

Bloomberg Chartmaker

 

Intel bi takođe mogao da odloži svoj vremenski okvir radova na odvojenom planiranom projektu u Italiji, još jedan ključni deo evropskog plana proširenja kompanije, kažu ljudi. Oni su rekli da su u toku razgovori sa italijanskom vladom. Vlada nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

U međuvremenu, Intelova ekspanzija u Irskoj i Francuskoj je uglavnom na pravom putu, kažu ljudi upoznati sa projektima.

Akcije su pale za 1,8 odsto na 25,53 dolara na trgovanju u Njujorku u utorak.

Bloomberg Chartmaker

 

Intel je prošle godine najavio ogromnu ekspanziju širom Evrope koja je u to vreme vredela 33 milijarde evra, uključujući istraživački centar u Francuskoj i proširenje postojećeg pogona za čipove u Irskoj.

Ti planovi se odlažu baš u trenutku kada SAD vrše pritisak na druge države da pomognu u sprečavanju napredovanja kineskih sposobnosti u proizvodnji čipova. Prošle godine, Evropska komisija je objavila plan, nazvan Zakon o čipovima EU, da uloži 43 milijarde evra u industriju poluprovodnika na kontinentu. SAD su na sličan način postavile plan vredan 50 milijardi dolara za subvencionisanje sopstvene domaće proizvodnje.

Nemačko ministarstvo ekonomije odbilo je da komentariše svoje razgovore sa Intelom, ali je ukazalo na cilj EU da proizvodi 20 odsto svetskih poluprovodnika do 2030.

Bloomberg

 

"Imajući ovaj cilj na umu, savezna vlada je spremna da podrži industriju poluprovodnika u Nemačkoj sa nekoliko milijardi evra i da omogući otvaranje novih fabrika", navodi se u saopštenju. Ministarstvo je saopštilo da će za svako dodatno finansiranje biti potrebno odobrenje Evropske komisije.

Intel je prvobitno procenio da će projekat u Nemačkoj koštati 17 milijardi evra, ali sada očekuje da će potrošiti 30 milijardi evra, kažu ljudi upoznati sa situacijom. Kao i većina projekata koji će dobiti državno finansiranje kroz Zakon o čipovima EU, Intel je očekivao da će oko 40 odsto njihovog projekta biti subvencionisano, rekli su ljudi upoznati sa situacijom. Iako je kompanija očekivala vladina sredstva, rekli su, takođe je otvorena za druge izvore državne pomoći, uključujući poreske olakšice ili energetske subvencije.

(Ažurirano detaljima plana u Italiji u petom pasusu.)

- Pomogle Petra Sorge i Debby Wu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar