Akcije kompanije Intel Corp. potonule su nakon zatvaranja tržišta u četvrtak jer je Wall Street Journal pisao o tome da kompanija planira da odloži izgradnju fabrike čipova vredne 20 milijardi dolara u Ohaju.
Iz kompanije su ranije rekli da se početak proizvodnje planira za 2025. godine iako su male šanse da samo postrojenje postane operativno do 2026. godine, pisao je ovaj medij. Odlaganju je doprinela i sporija isplata subvencija u okviru uredbe "Chips and Science Act", koja je uvedena 2022. i čija je svrha bila da se pomogne razvoj sektora proizvodnje poluprovodnika u Sjedinjenim Američkim Državama.
Zvaničnici kompanije nisu želeli da komentarišu planove o izgradnji, ali su rekli da je kompanija posvećena naporima da proizvodnja počne. Napravljen je napredak na putu ka tome, i kompanija ne odustaje od tih planova, dodali su.
Opširnije
WSJ: Biden će najaviti milijarde dolara subvencija za čipove
Očekuje se da će Bidenova administracija uskoro objaviti milijarde dolara novih subvencija proizvođačima čipova.
27.01.2024
Intel će uložiti 25 milijardi dolara u Izraelu nakon dobijanja podsticaja
Intel Corp. je obezbedio 3,2 milijarde dolara podsticaja od vlade te zemlje.
26.12.2023
Nemačka subvencioniše Intel sa 10 milijardi evra za fabriku čipova
Prvobitno je trebalo da subvencije iznose 6,8 milijardi evra.
19.06.2023
Kako je Bloomberg ranije pisao, Sjedinjene Američke Države žele da do kraja marta najave nove programe subvencija za proizvođača kompjuterskih čipova, i da kroz ovaj program u industriju poluprovodnika ulože milijarde dolara. Intel je ranije rekao da će subvencije i uslovi poslovanja odrediti koliko brzo će kompanija moći da proširuje svoju proizvodnju, misleći tu i na fabriku u Ohaju, za koju su takođe rekli da bi mogla da postane najveća na svetu.
Cena akcija je po zatvaranju tržišta pala više od tri odsto na oko 42 dolara po deonici. I pre ovog pada, akcije Intela su ove godine nazadovale za 14 procenata.