Uspeh industrije vetra postao je njena najveća pretnja

Šef jednog od najvećih svetskih proizvođača obnovljivih izvora energije, danskog Orsted A/S, brine da bi tranzicija energije mogla da dovede do usporavanja jer rastuća konkurencija i kamatne stope smanjuju prinos i prete preokretom ulaganja u industriju.

Orsted je najveći svetski proizvođač vetroelektrana na moru, kojem je pomogao da pređe iz osnovne tehnologije u jedan od najbrže rastućih oblika obnovljive energije. Offshore projekti mogu da koriste mnogo veće turbine - veličine nebodera - i mogu da koriste jače i konzistentnije vetrove sa obala. Evropa, Kina i SAD planiraju da brzo povećaju svoje morske flote vetra kako bi postigli svoje klimatske ciljeve.

Dok vlade širom sveta podižu svoje ambicije da zamene fosilna goriva čistom električnom energijom, kompanije za koje se očekuje da će izvršiti taj pomak su pod finansijskim pritiskom. Rukovodioci počinju da zvone na uzbunu: razvoj industrije koji bi pomogao da se izbegnu katastrofalne klimatske promene zahtevaće trilione dolara dodatnih ulaganja, kao i sposobnost kompanija za proizvodnju energije vetra da ostvare zdrav povrat. U ovom trenutku, taj put do održivosti je komplikovan zbog sve veće cene pozajmljivanja novca za izgradnju čistih elektrana, plus povećana konkurencija; u budućnosti bi to moglo biti dodatno iskomplikovano evropskim neočekivanim porezima na proizvođače energije iz obnovljivih izvora.

"Mi smo kompanija sa vizijom sveta koja potpuno radi na zelenoj energiji", rekao je Mads Nipper, glavni izvršni direktor Orsteda, za Bloomberg Green u epizodi Zero podkasta. "Nedostatak kapitala koji ulazi u tu transformaciju je najveći rizik koji imamo."

Donedavno, priča o energiji vetra bila je priča o sve većoj pristupačnosti. Kako su turbine rasle u veličini, troškovi su opali. Vlade su očekivale da će se ta putanja nastaviti zauvek - što je industrija podržala - i tenderi za nove projekte su počeli da favorizuju kandidate koji bi mogli da obećaju niže cene struje. Tokom proteklih nekoliko godina, međutim, inflacija i rastuće kamatne stope okončale su opadajuću tendenciju troškova i sada dovode kontinuirani rast u opasnost.

"Ako države širom sveta kažu da cene energije mogu samo da padaju, to će biti trka ka dnu", rekao je Nipper. "Na kraju će kapital presušiti."

Bloomberg Mercury

 

Nema mnogo marže da se apsorbuju veći troškovi. Tipična priobalna vetroelektrana generiše prinos od oko jedan odsto iznad cene kapitala, rekao je Nipper. Zaista dobar projekat može dobiti do tri odsto. Više kamatne stope sada jedu taj prinos, a ako cena električne energije iz vetroelektrana ne poraste, kompanije neće moći da investiraju tempom potrebnim za postizanje klimatskih ciljeva.

Orsted i njegovi konkurenti u oblasti zelene energije tradicionalno vrše pritisak na svoje dobavljače da smanje troškove. Ali to više nije održivo: dobavljači turbina na vetar izgubili su stotine miliona dolara poslednjih godina jer su podneli teret rastućih cena čelika i skupih poremećaja u lancu snabdevanja. Sada podižu cene.

Stvaranje utiska da troškovi energije vetra mogu samo da padnu bila je najveća greška koju je industrija ikada napravila, rekao je za Bloomberg prošle godine Henrik Andersen, izvršni direktor najvećeg svetskog proizvođača turbina, Vestas Wind Sistems A/S. Mnogi ulagači u razvoj industrije koji su prihvatili to obećanje sada se bore da se prilagode. U SAD, kompanije koje su trebale da grade prvi talas vetroelektrana u Atlantskom okeanu pokušavaju da ponovo pregovaraju o ugovorima jer cena po kojoj su pristali da prodaju struju više nije održiva. Postoji rizik da bi se isto moglo desiti u Velikoj Britaniji, svetskom lideru u oblasti vetra na moru, nakon vladine aukcije prošle godine koja je postavila novu rekordno nisku cenu struje.

Uprkos rastućim troškovima, energija vetra je i dalje jeftina u poređenju sa fosilnim gorivima: u Britaniji je ujednačena cena energije vetra na moru bila otprilike za polovinu manja od cene iz elektrane prirodnog gasa u drugoj polovini 2022. godine, prema podacima istraživača čiste energije BloombergNEF-a. Turbine postavljene na kopnu su još jeftinije, a ti proračuni ne uključuju šire prednosti smanjenja emisija koje zagrevaju planetu.

Da bi održali tempo potreban za ograničavanje klimatskih promena, proizvođači energije vetra tvrde da je – čak i ako cena poraste – njihov proizvod i dalje jeftin. "Cena će morati da bude realnija", rekao je Nipper, "ali će i dalje biti znatno jeftinija od bilo kog fosilnog goriva".