.webp){kind=icon}
Nova Vlada Srbije pokrenula je postupak usvajanja zakona o javnim preduzećima u državnom vlasništvu, kojim bi napokon trebalo da se uredi njihovo funkcionisanje i izvrši korporativizacija koja je najavljivana unazad 15-ak godina.
Ministarstvo finansija Srbije odgovorilo je na upit Bloomberg Adrije o novom zakonu o javnim preduzećima koji je sada u obliku nacrta na javnoj raspravi, kratko rekavši da će javna rasprava trajati do 20. decembra, a da je predlagač Ministarstvo privrede.
"Posle prvog kratkog uvida u nacrt mogu reći da je u pitanju korporativizacija javnih preduzeća, verovatno da bi se napravio put za profesionalni menadžment koji treba da uđe u EPS. Mogu reći da je ovo iskorak u dobrom pravcu", kaže Stefan Antonić, samostalni advokat koji sarađuje sa Deloitte u Beogradu.
Opširnije
Promena u EPS-u nije suštinska, ali može voditi u privatizaciju
Šanse da poslovanje postane uspešnije su male ako jedini vlasnik kompanije ostaje država, navode analitičari.
13.12.2022
EPS od EBRD-a čeka odobrenje kredita, a građani novi teret
EBRD razmatra da odobri kredit od 300 miliona evra Elektroprivredi Srbije koji bi bio namenjen za poboljšanje likvidnosti.
09.12.2022
EPS i Srbijagas koštaće još oko milijardu evra dogodine
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je da su glavni razlog povećanja deficita u budžetu veliki gubici u energetskom sektoru.
10.11.2022
Fiskalni savet: Krivac za gubitke EPS-a nije kriza, nego Vlada i rukovodstvo
Nedostajuće količine struje EPS uvozi po jako visokim cenama, a prodaje je po nekoliko puta nižoj ceni u Srbiji
08.11.2022
Zakon na papiru
Iskorak u dobrom pravcu stiže sa zakašnjenjem od 15-ak godina, koliko najmanje i upozorenja da se JP u Srbiji ne vode profesionalno, već politički. I to pod uslovom da ovaj zakon nešto zaista faktički i promeni, a ne da ostane samo mrtvo slovo na papiru. I Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka (SB), kao i Transparentnost Srbija, ali i Fiskalni savet godinama unazad u svojim izveštajima navode nedovoljnu transparentnost poslovanja JP u Srbiji. Fiskalni savet tako još 2019. godine upozorava u svom izveštaju da je kritičan trenutak da se EPS suštinski reformiše i napokon otklone ključne prepreke koje onemogućavaju njegovo uspešno poslovanje – previsoki troškovi radne snage usled viška zaposlenih i darežljivog sistema zarada, niska cena električne energije, veliki tehnički gubici na mreži i krađe, problemi u naplati i dr.
"U suprotnom, moglo bi se veoma lako dogoditi da EPS u srednjem roku postane i ozbiljan rizik za javne finansije Srbije", stoji u izveštaju. Rizik je postao vidljiv tek ove godine i košta građane Srbije milijardu i po od kraja prošle godine. Planirana visina "investicija" u EPS od 8,5 milijardi evra do 2035. godine teško se može posmatrati kao vitalno ulaganje i investicija, s obzirom na to do kakvog je stanja ovo javno preduzeće dovedeno. Ali i pored lošeg vođenja države kada su ova preduzeća u pitanju, trenutna vlast najavljuje da neće privatizovati EPS.
Transparetnost Srbija prati decenijama javni sektor i do sada su više puta ukazivale na probleme koje država nije voljna da uredi.
"Zakon o javnim preduzećima, usvojen pre tačno 10 godina, nije doneo obećanu profesionalizaciju upravljanja već je postao simbol otvorenog ruganja vladavini prava. Od 34 preduzeća u vlasništvu Republike, na koja se primenjuje obaveza izbora direktora na konkursu, uvedena tim zakonom, njih 17 nisu nijedan dan imali na čelu osobu izabranu na taj način.
Zakonitog direktora izabranog na konkursu trenutno ima samo osam preduzeća", navodi ova organizacija u saopštenju.
Dodatno, u 22 preduzeća direktori su u statusu vršioca dužnosti i podložni su uticajima političkih mentora jer mogu biti zamenjeni u bilo kom trenutku, bez obrazloženja, navodi Transparetnost.
Bloomberg
"Od 22 v. d. direktora, ogromnoj većini, njih 18, isteklo je maksimalno dozvoljeno trajanje tog statusa od 12 meseci. To su građani koji bespravno sede u kancelarijama direktora, ali faktički upravljaju javnim resursa čija se vrednost meri milijardama evra", objašnjavaju iz nevladine organizacije.
U preostala četiri slučaja novi vršioci su na tim mestima kraće od 12 meseci, ali su i pre njih u foteljama bili vršioci dužnosti, što je takođe protivzakonito jer zakon ne ograničava trajanje v. d. statusa za jednu osobu, već ukupno od prestanka mandata izabranog direktora do izbora novog, na konkursu, kaže se u saopštenju.
„Prema ovom nacrtu, preduzeća će verovatno morati da ispunjavaju zadate planove poslovanja u nekim vremenskim periodima, koji će izveštavati Vladi. Osim toga, novina je i centralizacija svih JP koji će odgovarati Ministarstvu privrede, dok će energetski sektor to raditi za Ministarstvo rudarstva i energetike“, navodi Antonić.
Analitičari veruju da je ovaj zakon, kao i mnogi drugi, došao konačno na doradu zbog uslova koji postavljaju inostrani kreditori kada su u pitanju plaćanja računa za uvoz električne energije ove godine, za koji je jasno da je opteretio budžet do krajnjih granica. Problem je i neizvesnost koja vlada u vezi sa kretanjem cena energenata za sledeću godinu, a prolongiranje problema će značiti nova zaduživanja za Vladu Srbije, koja neće tako lako i brzo podići svog energetskog giganta Elektroprivredu Srbije (EPS) na noge. Uostalom, možda nije loše da Srbija, koja očigledno to ne može ili ne želi da uradi sama, u svakoj krizi dobije barem neke nove zakone kojima bi uredila taj sektor.
Javne rasprave na papiru
U Srbiji se javne rasprave odvijaju prema nedovoljno jasnoj proceduri, a zakoni se najčešće usvajaju bez njih i kroz hitan postupak u Narodnoj skupštini. Prema podacima CRTE iz 2018. godine, u 2014, 2015. i 2016. manje od 50 odsto zakona koje je utvrdila Vlada bilo je na javnoj raspravi, dok je procenat zakona koji su usvojeni po hitnoj proceduri veći od 50 odsto. Dodatno, propisi kojima se uređuje javna rasprava su nedorečeni i predlagaču je prepušteno da odlučuje da li će održati javnu raspravu i na koji način će javnost biti obaveštena o njenim rezultatima. Javna rasprava je utvrđena propisom jedino kada je u pitanju Vlada kao predlagač zakona, kroz poslovnik o radu Vlade.
Odredbe koje obavezuju predlagača zakona da objavi izveštaj o javnoj raspravi se često ne poštuju, pa se objava na internet stranici Ministarstva privrede, koja ostavlja manje od sedam dana za raspravu o JP, možda može smatrati i uspehom. Zakon o državnoj upravi nalaže da se javna rasprava organizuje kada se bitno menja uređenje nekog pitanja ili kada to posebno zanima javnost, te uvek postoji mogućnost da ove promene nisu bitne ili da ne interesuju javnost.
Osim što vlast u Srbiji kasno prepoznaje probleme i pristupa njihovom rešavanju kada je već doteralo cara do duvara, i onda kada se uvede red u neku oblast ili poboljša zakonski okvir, ne mora da znači da će se zakon primenjivati, a najčešće se dešava da budu primenjeni selektivno, te je u državi još uvek na snazi da isti zakon ne važi za sve.
Novi stari zakon
Srbija je umesto da primeni postojeći zakon o JP, koji prema oceni Transparetnosti nije bio loš, već se nije primenjivao u potpunosti, odlučila da uvede prošle godine Strategiju upravljanja državnim preduzećima koja predviđa da se do 2027. javna preduzeća transformišu u AD i DOO preduzeća i najavljuje novi zakon kojim će se urediti pitanja korporativnog upravljanja.
"Istovremeno se u javnosti iznose teze da je status JP ono što koči unapređenje poslovanja ovih preduzeća u državnom vlasništvu, za šta nema utemeljenja. Samo promena statusa, bez promene odnosa države, oslobađanja preduzeća iz partijskih stega i vraćanja socijalne politike iz državnih preduzeća u resorno ministarstvo, neće doneti ni poboljšanje kvaliteta rada ni bolju zaštitu javnih resursa", ocena je nevladine organizacije.
