Iako je udeo domaćih poljoprivrednih proizvoda u ukupnom plasmanu sve veći, uvek ima prostora i da se dodatno uvećava jer građani vrednuju domaći kvalitet i poreklo namirnica.
S druge strane, rastu i zahtevi kupaca za bezbednošću i kvalitetom proizvoda. Da bi se ti zahtevi zadovoljili, potrebne su neprestane inovacije i ulaganja u celom lancu snabdevanja od njive, pa sve do trpeze. Drugim rečima, privredi je u tom procesu neophodna podrška države i nauke.
O saradnji ta tri aktera bilo je reči na stručnom panelu “Domaće, sveže i proverenog kvaliteta”, koji je organizovala kompanija Delez Srbija. Sagovornici su razgovarali o tome kako trgovci obezbeđuju i garantuju kvalitet proizvoda koje izlažu na rafovima prodavnica, podršci koju država pruža domaćim proizvođačima i ulozi koje industrija trgovine ima u adekvatnoj snabdevenosti tržišta, kao i o najboljim poljoprivrednim praksama u Evropi.
Sagovornici na ovu temu bili su Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine, NJ. E. Jost Reinces, ambasador Kraljevine Holandije, Igor Grabež ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ilija Đekić, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Goran Blanuša, poljoprivredni proizvođač, i Jelena Pavlović, članica Izvršnog odbora i potpredsednica pravne službe, kvaliteta i održivosti kompanije Delez Srbija.
Značaj domaćih proizvođača
Na panelu je istaknut značaj udela domaćih proizvođača u razvoju privrede, a kao primer velikog udela domaće proizvodnje naveden je podatak da je trgovinski lanac Delez samo od početka ove godine otkupio 46.000 tona voća i povrća koje dolazi sa domaćih njiva.
Jelena Pavlović, članica Izvršnog odbora i potpredsednica pravne službe, kvaliteta i održivosti kompanije Delez Srbija rekla je da ta kompanija namerava da dodatno poveća udeo domaćih proizvoda i da uvozi samo one koji zbog klimatskih uslova ne uspevaju u Srbiji.
Promo: Delez Srbija / Goran Zlatković
Jelena Pavlović, članica Izvršnog odbora i potpredsednica pravne službe, kvaliteta i održivosti proizvoda kompanije Delez Srbija
“Dobavljači kroz saradnju sa našim lancem i ugovorenu godišnju nabavku znaju da mogu da računaju na siguran plasman svojih proizvoda. Dodatno sa naše strane dobiju smernice i podršku za usvajanje i primenu visokih standarda kvaliteta i bezbednosti iz oblasti proizvodnje, poput GLOBAL GAP-a, što im je neophodno za izlazak na EU tržište. Ovako ćemo uticati i na njihovu konkurentnost i van granica naše zemlje”, rekla je ona.
Pavlović je objasnila da su mere kontrole sprovode na njivi, u distributovom centru i u maloprodajnim objektima. Dodala je da će Delez nastaviti da uvodi i razne inovacije, koje ne bi bile moguće bez sinergije privrede i nauke. Na tom putu Delez sarađuje sa brojnim stručnjacima i akreditovanim institucijama, pre svih sa Fakultetom veterinarske medicine i Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu.
“Kao lider na tržištu maloprodaje, imamo odgovornost i obavezu da donesemo nove trendove iz sveta u Srbiju, ali posebno želimo da se oslonimo na domaću pamet i znanje”, rekla je ona.
Dodala je da Delez spaja različite činioce u tom procesu i pomaže da se domaća nauka i inovacije primene u poljoprivrednoj proizvodnji. Podrška države u svemu tome je vrlo dragocena, rekla je ona.
Saradnja lokalnih proizvođača i velikih lanaca
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović istakao je važnost da trgovinski lanci prepoznaju kvalitet domaće proizvodnje i da dugoročno planiraju povećanje učešća lokalnih proizvoda u nabavci.
On je dodao da je saradnja između lokalnih proizvođača i velikih lanaca koji posluju na našem tržištu preduslov da ojačaju domaći proizvođači i da polako izvoze svoje proizvode van granica naše zemlje.
“Mi smo zemlja koja može da se osloni na svoju hranu i svoju industriju. Naša zemlja značajno raste kada pričamo o izvozu prehrambenih proizvoda. Pre 10 godina, izvozili smo poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u vrednosi od 2,1 milijarde evra, a danas izvozimo 4,2 milijarde evra. Imamo jako veliki suficit u trgovini u iznosu od 1,8 milijarde evra”, objasnio je on. “Ako pogledate strukturu izvoza ove zemlje, do 20 odsto su prehrambeni i poljopoprivredni proizvodi.”
Praktična iskustva iz Holandije
Ambasador Kraljevine Holandije Jost Reinces govorio je o izazovima koje klimatske promene donose sektoru proizvodnje hrane globalno, i prednostima ka okretanju ka lokalnoj proizvodnji.
“Saradnja u industriji poljoprivrede je važan aspekt bilateralnih odnosa Srbije i Holandije. Postoji redovan dugogodišnji kontakt najviših državnih zvaničnika u ovoj oblasti, a svake dve godine se sastaje i Radna grupa koja kroz razgovor dolazi do zajedničkih zaključaka i konkretnih planova za unapređenje odnosa. Holandija je partner Srbiji na njenom putu ka priključenju Evropskoj uniji, a jedna od oblasti u kojima blisko sarađujemo je i jagodičasto voće, gde udruženim snagama pomažemo razvoj sektora i transfer znanja“, istakao je ambasador Reinces.
Osvajanje novih tržišta
Igor Grabež ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je istakao da je najbolji put za dalje razvijanje poljoprivrede, kao strateške grane, osvajanje novih tržišta.
Rekao je da nova tržišta treba otvarati ukidanjem svih mogućih taksi, barijera i carina. Prema njegovim rečima, cilj je dospeti na visoko platežna tržišta, a poljoprivrednici treba da prate nova tržišta i njihove potrebe.
“Jedan od načina je još viši stepen prerade, odnosno da manje izvozimo sirovine, a više gotove proizvode, kao što su džem, ajvar, sok od maline. Tako mogu da se osvoje nova tržišta što je svakako prioritet. Naši poljoprivredni proizvođači imaju šta da ponude, naročito kada su u pitanju organski proizvodi”, ocenio je Grabež.
Promo: Delez Srbija / Goran Zlatković
On je podsetio na podatak da je ove godine za poljoprivredu izdvojeno 78 milijardi dinara, što je 5,3 odsto budžeta.
Spona nauke i privrede
Redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ilija Đekić govorio je o kvalitetu i bezbednosti hrane u Srbiji. Profesor je podsetio da je Univerzitet u Beogradu već šestu godinu zaredom među prvih 100 univerziteta u svetu u oblasti nauke o hrani, a da Poljoprivredni fakultet u veoma velikoj meri doprinosi tom rezultatu.
“Poljoprivredni fakultet pokušava da prati savremene trendove i pomogne kroz različite invoacije kako podići nivoe bezbednosti i kvaliteta hrane. Naša zakonska regulativa se usaglašava sa evropskom, a zadnje promene pokazuju kako se radi na podizanju nivoa kvaliteta i bezbednosti hrane. Imamo čitav niz različitih standarda za sve oblike proizvođača u celom lancu”, izjavio je Đekić.
U skladu sa tim je naglasio da fakultet ima određenu obavezu da svoja naučna saznanja, konkretno iz oblasti bezbednosti hrane, podeli sa svim učesnicima u lancu, što podrazumeva aktivnu saradnju sa proizvođačima, kao i informisanje potrošača o različitim dimenzijama bezbednosti hrane. Kao jednu od inovacija u ovoj oblasti, profesor je pomenuo i koncept “Bez ostataka pesticida”.
Lubenice bez ostataka pesticida
Ovaj projekat je upravo, u saradnji sa kompanijom Delez Srbija, razvijen za primarne proizvođače voća i povrća. Među njima je i najveći poljoprivredni proizvođač lubenica na Balkanu Goran Blanuša. On se na panelu osvrnuo na prednosti rada sa velikim trgovinskim lancima kao što je Delez.
On je jedan od prvih malih proizvođača koji je krenuo u ovo partnerstvo. Dok nije počeo da radi sa Delezom, proizvodio je oko 100 tona godišnje, a sada proizvede oko 4.000 tona lubenica i dinja.
Istakao je da je pionirski projekat u kome je učestvovalo njegovo gazdinstvo omogućio da ovog leta kupci u Maxiju uživaju u lubenicama i dinjama bez ostataka pesticida.
U završnici panela je zaključeno da stub razvoja poljoprivrede predstavljajaju uspešna dugogodišnja partnerstva, poput ovih koja Delez Srbije neguje sa svojim dobavljačima. Takva partnerstva se realizuju kroz podršku, konsalting i svakodnevni rad na unapređenju procesa proizvodnje, kvaliteta i bezbednosti proizvoda.
- Sadržaj je nastao u saradnji sa kompanijom Delez Srbija
.webp){kind=icon}
