Iako je tradicionalni način kupovine i dalje dominantan u Srbiji, postoji tendencija stalnog rasta onlajn prodaje, a poslovanje se digitalizuje u svim segmentima. Ljudi sve više putem kompanija za dostavu hrane naručuju i namirnice iz supermarketa, a profil onlajn kupaca se menja - to više nisu samo mladi ljudi koji “žive brzo” i nemaju vremena. Kompanije su s druge strane spremne da svoje poslovanje digitalizuju, a trgovina kao industrija sve više pronalazi dodatne kanale kako bi kupcu olakšala kupovinu.
Od poslodavaca se danas očekuje i da posluju održivo i poštuju ekološke principe, pa kompanije moraju da nađu balans između održivog i uspešnog poslovanja.
O tome kako je pandemija virusa korona uticala na internet trgovinu, koliko kupci imaju poverenje u onlajn platforme i koliko je kompanijama bitno da razvijaju i ulažu u održivo poslovanje, razgovaralo se na panelu “Budućnost maloprodaje”, koji je organizovala kompanija Delez Srbija u sklopu prvog Nacionalnog festivala hrane.
Sagovornici koji su odgovarali na ova i druga pitanja bili su Milica Golubović, članica Izvršnog odbora i potpredsednica za marketing kompanije Delez Srbija, Žarko Malinović, sekretar udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, Zorana Branković, direktorka za upravljanje operativnim poslovima Banke Inteze Beograd i predsedavajuća Odbora za digitalnu ekonomiju Američke privredne komore u Srbiji, Marko Kulić, rukovodilac za maloprodaju u Voltu, Goran Groza, rukovodilac u kompaniji Glovo i Milica Mišković, menadžerka Foruma za odgovorno poslovanje.
Digitalizacija kupovine
Sagovornici su se složili oko toga da postoji uzlazni trend otvaranja novih kanala za kupovinu hrane. Kompanija Delez je to prepoznala 2008. godine, kada je otvorena njihova onlajn prodavnica, rekla je Milica Golubović, članica Izvršnog odbora i potpredsednica za marketing kompanije Delez Srbija.
“Kompanija Delez je prva na tržištu ponudila digitalnu aplikaciju lojalnosti koja omogućava personalizovanu nabavku, a budućnost maloprodaje vidi u održivom poslovnom modelu“, rekla je Golubović.
On je dodala da svaki potrošač želi da dobije personalizovanu uslugu, pa je takva aplikacija dobar ključ za čitanje navika potrošača.
Koliko su se te navike promenile, na panelu je ilustrovano podatkom o ubrzanom rastu broja korisnika i usluga novih digitalnih rešenja. Tako je Maxi aplikacija lojalnosti “Moj Maxi” imala za prvih nekoliko meseci od nacionalnog lansiranja više od pola miliona korisnika, a i dalje beleži rast, pa se milioniti korisnik očekuje početkom godine.
Inače, ova aplikacija je jedina takva u Srbiji koja u potpunosti personalizuje ponudu i kupcima pruža priliku da ostvaruju uštede baš na onim artiklima koji su deo njihove potrošačke korpe.
Takođe, kompanija Delez Srbija je najavila da će na našem tržištu sledeće godine otvoriti prvi magacin za onlajn dostavu hrane, takozvani DarkStore, u koji ulaže 11 miliona evra.
Rast digitalnih transakcija
Potrošači se sve više okreću e-commerce transakcijama, što ilustruje podatak koji je navela Zorana Branković, direktorka za upravljanje operativnim poslovima Banke Inteze Beograd, koji govori o tome da su se one u poslednje dve godine duplirale.
“Za četiri do pet godina očekujem da će tržište Srbije dostići punu fazu zrelosti u digitalizaciji”, ocenila je Zorana Branković.
Ono što je znatno razvijeno od 2020. godine su modeli isporuke, dodala je. Volt i Glovo su doživeli veliku ekspanziju u prethodnom periodu, a na panelu su svoja iskustva podelili i predstavnici ovih kompanija.
Onlajn dostava - iskustva iz Volta i Glova
Marko Kulić iz Volta je istakao da je kupac 21. veka sve zahtevniji i da očekuje brzu dostavu, visok nivo kvaliteta usluge i standardizovanu porudžbinu.
”Saradnja fast delivery servisa sa velikim trgovinskim lancima je dokaz da se trendovi u kupovini namirnica menjaju, a Volt ostaje dosledan praksi da u centar svog poslovanja postavlja zadovoljnog kupca”, rekao je Kulić.
Goran Groza iz Glova naglasio je da je Glovo multikategorijska aplikacija koja se prilagođava potrebama tržišta, pošto su “korisničko iskustvo i njihove potrebe u fokusu kompanije”.
On je istakao da je globalni trend brze dostave i dalje uzlazan, uprkos novoj potrošačkoj stvarnosti koju pritiska visoka inflacija. Dostava prestaje da bude luksuz i postaje potreba, zaključio je Groza.
Sagovornici iz Volta i Glova su se složili da, ukoliko se trendovi ovako nastave, možemo očekivati rast dostave iz neprehrambenog asortimana koji nude ovi servisi.
Domaći proizvodi imaju prednost
Tokom oba panela koji su organizovani tokom festivala posebno se istakla važnost domaćih proizvoda na policama širom Srbije.
Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije izjavio je da potrošači imaju naviku da prednost daju proizvodima koji dolaze iz Srbije. To je pokazao i projekat “Čuvarkuća” kojim se potvrđuje domaće poreklo robe, pa su artikli koji su dobili žig “Čuvarkuća” imali rast od 30 do 70 odsto.
“Potrošači daju prednost domaćem proizvodu čak i ako je skuplji. Ako proizvođači podižu kvalitet, imaće vernog kupca na srpskom tržištu”, izjavio je on.
Još jedna karakteristika srpskih potrošača koju je istakao je navika da plaćaju gotovinom, o čemu svedoči podatak da gotovinsko plaćanje u našoj zemlji čini čak 60 odsto ukupnog broja transakcija u trgovinama.
“Dugo će vremena morati da prođe kako bi prosečan kupac u Srbiji u potpunosti prešao na onlajn nabavku. Kvalitet je ključan i zato je na trgovcima zadatak da onlajn nabavku u potpunosti usaglase sa onom na koju su kupci navikli u tradicionalnim prodavnicama”, istakao je Malinović.
Održivo poslovanje i standardi održivosti
Deo panela bio je posvećen održivom poslovanju, koje iz godine u godinu postaje sve važnije za kompanije. Prema rečima Malinovića, potrošači sve više žele da žive zdravije i prepoznaju da li su trgovci društveno i ekološki odgovorni. Na panelu je, sem naprednih modernih rešenja, istaknut i značaj održivog poslovanja, povećanja učešća prodate zdrave hrane, smanjenja ukupne količine plastike u poslovanju, upravljanja viškovima hrane i uticaju koji se ostvaruje u oblasti klimatskih promena.
Delez Srbija je poručila da na lokalu realizuje niz inicijativa u svakoj od tih oblasti, a posebno je izdvojena aktuelna tema racionalne potrošnje električne energije koja je u oktobru implementirana u celom sistemu.
Milica Mišković iz Foruma za odgovorno poslovanje je istakla da bez održivosti nema budućnosti i da je sve više kompanija koje ulažu u ovu oblast, a to nije slučaj samo među velikim i globalnim korporacijama.
"Promene su spore ali dugoročne, a velike i odgovorne kompanije svojim primerom inspirišu i one manje da u poslovanju implementiraju visoke standarde održivosti. Uloga države je važna, jer bi poreske olakšice u oblasti doniranja viškova hrane podstakle sve u lancu na viši nivo odgovornosti”, poručila je Mišković.
Ona je objasnila da je potreban povoljniji regulatorni okvir koji bi podstakao kompanije da više doniraju, pošto su kompanije u tom procesu opterećene dodatnim troškovima, pre svega troškom PDV-a. Takođe, kako kaže, dodatan problem je to što hrana sa oznakom “najbolje upotrebiti do” ne može da se donira, iako može da se konzumira i nakon tog roka.
- Sadržaj je nastao u saradnji sa kompanijom Delez Srbija