Srbija je bogata poljoprivredna država, što potvrđuje podatak da se izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda duplirao u prethodnoj deceniji - sa 2,1 milijarde na 4,2 milijarde evra.
Prethodnih nekoliko godina, koje su obeležene prekidima globalnih lanaca snabdevanja i energetskom krizom, pokazale su koliko je važna domaća proizvodnja. Da bi tržište u takvim uslovima potrošačima pružilo optimalne rezultate, neophodna je sinergija državnih institucija, privrede i nauke. Jedan od događaja koji je spojio ključne aktere iz prehrambene industrije je prvi Nacionalni festival hrane koji je organizovala kompanija Delez Srbija, najveći domaći trgovinski lanac.
Događaj je okupio predstavnike resornih ministarstava, Privredne komore Srbije, uglednih međunarodnih institucija, ambasada, kao i članova akademske zajednice, privrednika, partnera i dobavljača kompanije Delez koji su na dva panela razgovarali o kvalitetu domaće proizvodnje i trendovima u industriji trgovine.
U Hali 5 na Beogradskom sajmu izloženi su i brojni sveži proizvodi domaćih proizvođača koji se plasiraju na Maxi pijacama. Porodice širom Srbije - iz Čačka, Futoga, Saraoca, Debeljače i Ašanje - izložile su sveže voće i povrće direktno sa njiva, a dobavljačima su uručena priznanja za poseban doprinos održivom poslovanju.
Priznanja su uručena dobavljaču La Linea Verde, koji ima kapacitet 65.000 pakovanja opranih salata i 55.000 pakovanja neopranog asortimana, poljoprivrednom gazdinstvu Blanuša, najvećem balkanskom proizvođaču lubenica, i dobavljaču Superior Foods, koji je bio partner na pionirskom projektu zbog kojeg se u Delez sistemu može pronaći pileće meso bez antibiotika.
Skoro polovina voća i povrća u Maxiju poreklom iz Srbije
Generalni direktor Delez Srbija Jan-Vilem Dokhejr istakao je da više od 200 domaćih dobavljača proizvelo skoro polovinu celokupnog asortimana voća i povrća prodatog u njihovim marketima ove godine.
“Kao deo globalnog trgovinskog lanca u prilici smo da tržištu ponudimo najbolje prakse i da dobavljači kroz saradnju sa nama unapređuju svoju proizvodnju, podižu nivo kvaliteta, standardizuju se i tako postanu konkurentniji”, rekao je on.
Ove godine, Maxi je kupio čak 46 hiljada tona hrane i povrća od lokalnih proizvođača, ali, kako je rekao Dokhejr, nije poenta samo u kvalitetu i kvantitetu, već treba razmišljati o raznovrsnosti, pa se ove godine prvi put lokalni krastavac našao na policama Maxija.
Važno da međunarodni lanci prepoznaju kvalitet domaće proizvodnje
Festivalu je prisustvovao i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, koji je izjavio je da je veoma važno da međunarodni trgovinski lanci dugoročno planiraju povećanje učešća lokalnih proizvoda u nabavci.
“Međunarodni trgovinski lanci na tržište donose najviše standarde u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane, i važno je da prepoznaju kvalitet domaće proizvodnje i da se najbolji proizvodi iz naše zemlje nalaze na njihovim rafovima”, kazao je ministar.
On je dodao da će Vlada Srbije nastaviti da pomaže domaćim proizvođačima kroz različite modele podsticaja, kroz osavremenjavanje proizvodnje i plasmana, spajajući tradicionalna znanja sa novim tehnologijama.
Saradnja i primeri dobre prakse iz Holandije
Delez Srbija je deo Ahold Delez grupe iz Holandije, korporacije koja je jedan od najvećih maloprodajnih lanaca na svetu. Tim povodom, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Jost Reinces govorio je na festivalu o bilateralnim odnosima dve države, ali i o prednostima ka okretanju ka lokalnoj proizvodnji.
“Saradnja u industriji poljoprivrede je važan aspekt bilateralnih odnosa Srbije i Holandije. Postoji dugogodišnji kontakt najviših zvaničnika u ovoj oblasti, a svake dve godine se sastaje i Radna grupa koja kroz razgovor dolazi do zajedničkih zaključaka i konkretnih planova za odobrenje odnosa. Holandija je partner Srbiji na njenom putu ka priključenju Evropskoj uniji, a jedna od oblasti u kojima blisko sarađujemo je i jagodičasto voće, gde udruženim snagama pomaženo razvoj sektora i transfer znanja”, istakao je ambasador.
On je govorio i o klimatskim promenama koje širom sveta donose izazove sektoru proizvodnje hrane.
“Suše u Holandiji i Srbiji dovele su do razočaravajućeg prinosa. Da bismo ublažili klimatske promene, moramo da vidimo na koji način potrošači kupuju i konzumiraju hranu koju jedu - to utiče na čitavu planetu. Bitno je odakle dolazi hrana. Mnogo je bolje konzumirati domaće proizvode, a to će dovesti do pada ugljeničnih emisija zbog troškova prevoza”, objasnio je on.
Privreda i nauka zajedno do zdravijih proizvoda
Nacionalni festival hrane ugostio je i eminentne stručnjake koji su svoja iskustva i znanja podelili sa publikom na dva stručna panela.
Saradnja nauke i privrede ogleda se u primeru imanja poljoprivrednog gazdinstva Blanuša, gde se uzgajaju specijalne sorte lubenica, koje su zahvaljujući inovativnoj tehnologiji razvijenoj od strane Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu dobile sertifikat i žig garancije “Bez ostataka pesticida“.
Na panelu “Domaće, sveže i proverenog kvaliteta” govornici su podsetili koliki je značaj lokalne poljoprivrede u ukupnoj privredi Srbije. Ocenjeno je da i Delez Srbija primenjuje najviše standarde kvaliteta, kao i da sa partnerima iz akademskih institucija razvija inovativne zdravije proizvode. Sa festivala je poručeno da je strategija kompanije da povećava količine voća i povrća koje otkupljuje od srpskih proizvođača.
Prvi magacin za onlajn dostavu hrane
Na drugom panelu na temu budućnosti maloprodaje, sagovornici su govorili o novim navikama modernog kupca, trendovima u procesu digitalizacije i onlajn prodaje, kao i društvenoj odgovornosti. Tom prilikom je istaknuto da rast Maxi onlajn prodavnice od 80 odsto dolazi od unapređenja koje ova platforma nudi kupcima i činjenice da ljudi sve više uviđaju prednosti koje donosi digitalizacija. Najavljeno je otvaranje prvog magacina u Srbiji za onlajn dostavu hrane u koje investira Maxi, kao i niz pogodnosti koje mogu da očekuju korisnici aplikacije lojalnosti “Maxi”.
- Sadržaj je nastao u saradnji sa kompanijom Delez Srbija