Buffett odlazi, principi ostaju: 5 investicionih lekcija 'proroka iz Omahe'

Greg Abel, novi izvršni direktor Berkshire Hathawayja, primaće godišnju platu od 25 miliona dolara, što je višestruko više od 100.000 dolara, koliko je njegov prethodnik Warren Buffett primao decenijama. Ova promena usledila je nakon što se Buffett, u 95. godini, povukao sa pozicije izvršnog direktora krajem decembra 2025. godine i od januara prepustio operativno vođenje kompanije Abelu, zadržavši ulogu predsednika odbora.

Razlika u platama ne odražava promenu vrednosti ili kulture Berkshire Hathawayja, već prelazak sa Buffettovog jedinstvenog, simboličnog modela upravljanja na aktuelne, korporativne standarde. Buffett je decenijama primao svega 100.000 dolara godišnje jer je - kao osnivač i najveći akcionar kompanije - svoje bogatstvo vezivao gotovo isključivo za rast vrednosti akcija, dok mu plata nikada nije bila ključni izvor prihoda. Abel, s druge strane, nema Buffettov vlasnički udeo niti njegovu finansijsku poziciju, pa se njegova kompenzacija formira u skladu s tržišnim uslovima za profesionalnog menadžera koji preuzima operativno vođenje konglomerata vrednog bilion dolara, sa složenim poslovima u osiguranju, energetici, železnici i industriji.

Od 1965. godine, kada je preuzeo Berkshire Hathaway, Buffett je iz male tekstilne kompanije izgradio konglomerat s udelima u kompanijama Apple, Coca-Cola, American Express i Geic. Prosečan godišnji prinos Berkshirea u tom periodu bio je oko 20 odsto - gotovo dvostruko više od indeksa S&P 500. Budući da čuveni investitor ove godine i formalno odlazi u penziju, a iza sebe ostavlja ne samo jednu od najuspešnijih investicionih karijera u istoriji već i filozofiju koja je decenijama oblikovala način na koji svet razmišlja o novcu, riziku i strpljenju - važno je podsetiti se njegovih najdragocenijih saveta koji su mnoge ulagače vinuli ka samom berzanskom vrhu.

 

 

 

U vremenu algoritamskog trgovanja, kripto-manije i brzih dobitaka, njegovih pet ključnih saveta deluju staromodno - ali upravo zato i dalje funkcionišu.

Nikada ne gubi novac

Pravilo broj jedan: nikada ne gubi novac. Pravilo broj dva: nikada ne zaboravi pravilo broj jedan.

Ovo je, verovatno, Buffettovo najpoznatije načelo. Iako zvuči banalno, suština nije izbegavanje svakog gubitka, što je nemoguće, već izbegavanje trajnog gubitka kapitala. Buffett je oduvek bio skeptičan prema špekulativnim ulaganjima, kompanijama sa prevelikim dugom i biznisima čiji se opstanak oslanja na stalni priliv jeftinog kapitala. Ključni pojam u njegovoj filozofiji je "margina sigurnosti" - kupovina kvalitetne kompanije po ceni koja ostavlja prostor za grešku. Upravo zato je decenijama birao stabilne, profitabilne firme sa jakim brendovima i predvidljivim tokovima novca, čak i kada nisu bile "moderne i aktuelne".

Ne pratite masu - budite solo igrač

Budite uplašeni kada su drugi pohlepni, a pohlepni kada su drugi uplašeni.

Drugi najcitiraniji Buffettov savet odnosi se na suprotstavljanje psihologiji mase koja vlada na berzama. Kada većina investitora pokazuje pohlepu (u periodima euforije, naglog rasta cena i preteranog optimizma) rizici su često potcenjeni, a imovina precenjena, pa je tada razumno biti oprezan. Suprotno tome, u trenucima straha, panike i rasprodaje, kada tržišta preterano kažnjavaju čak i kvalitetne kompanije, isplivavaju najbolje dugoročne prilike.

Štaviše, Buffett je čitavu svoju karijeru izgradio radeći suprotno od mase. U jeku krize 2008. godine, dok su mnogi bežali iz finansijskog sektora, Buffett je ulagao u Goldman Sachs i General Electric, pod uslovima koji su mu obezbedili visoke prinose i dodatnu sigurnost. Strah drugih postao je njegov "saveznik" u investiranju.

 

Ulažite samo u ono što razumete

Rizik dolazi od toga što ne znate šta radite.

Buffett je insistirao na takozvanom "krugu kompetencije" - oblasti u kojima investitor zaista razume kako kompanija zarađuje novac, ko su joj konkurenti i šta može da je ugrozi. Klasični primeri iz njegove prakse su Coca-Cola i American Express, kompanije sa jednostavnim i dugoročno stabilnim modelima zarade, snažnim brendom, jasnom bazom potrošača i prepoznatljivim konkurentskim prednostima. Buffett je mogao jasno da proceni ko su im rivali, kako nastaje profit i koji bi rizici mogli da ugroze poslovanje, poput promene potrošačkih navika ili regulatornih pritisaka.

S druge strane, decenijama je izbegavao tehnološke kompanije jer ih nije dovoljno razumeo. Tek kada je Apple prerastao u potrošački brend sa izuzetno lojalnom bazom korisnika i snažnim ekosistemom, Buffett je procenio da se uklapa u njegov krug kompetencije. Danas je Apple najveća pojedinačna investicija Berkshire Hathawaya. Suprotan primer su dot-com akcije s kraja devedesetih, koje je američki investitor svesno preskočio uprkos tržišnoj euforiji, upravo zato što nije mogao jasno da objasni kako i zašto bi te kompanije dugoročno zarađivale novac.

 

 

 

Dugoročna spremnost je ključna

Ako niste spremni da držite akciju 10 godina, nemojte je držati ni 10 minuta.

Šta možemo da zaključimo i naučimo iz ovog Buffettovog saveta? To da je akcije uvek posmatrao kao učešće u biznisu, a ne kao papir za kratkoročno trgovanje. Njegova filozofija "kupi i drži" zasniva se na uverenju da se prava vrednost kvalitetnih kompanija otkriva tek s vremenom. Kao što vidimo, gotovo svi njegovi saveti zasnovani su na vrednovanju kvalitetnih kompanija sa renomeom i čvrstom osnovom, za razliku od nekih koje u momentu "zapale" tržište, a onda za sobom ostave samo pepeo.

Vraćamo se primeru Coca-Cole, u koju je Berkshire značajno investirao krajem osamdesetih, a i danas je u portfelju te kompanije. Buffett često podseća da "ne morate da budete genije, već strpljivi", jer tržište dugoročno nagrađuje stabilnost i disciplinu. U svetu opsednutom brzim dobicima, ovo je možda njegov najteži savet za sprovođenje u delo, ali ujedno i najvredniji.

Univerzalni alat za uspeh

Za većinu, niskotroškovni indeksni fond je najbolji izbor.

Kada Buffett kaže da je "Low-Cost Index Fund" najbolji izbor za većinu investitora - to znači da većina nema ni vreme, ni znanje, ni disciplinu potrebnu da dugoročno nadmaši tržište biranjem pojedinačnih akcija. Indeksni fondovi jednostavno prate ceo tržišni indeks, poput S&P 500, što znači da investitor automatski ulaže u stotine najvećih i najuspešnijih kompanija, uz široku diverzifikaciju i znatno niže troškove.

U praksi, manji je rizik od pogrešnih odluka, manje je emocionalnog trgovanja i veća je verovatnoća stabilnog, dugoročnog prinosa koji prati rast privrede. Buffett često ističe da čak i profesionalni fond menadžeri, nakon uračunatih troškova i provizija, retko uspevaju da dugoročno pobede indeks, zbog čega je jednostavna strategija redovnog ulaganja u indeksni fond, uz strpljenje i dug vremenski horizont, racionalniji i efikasniji izbor za većinu pojedinaca. Više puta je isticao da će "investitor koji ne zna ništa, ali redovno ulaže u indeks, dugoročno nadmašiti većinu profesionalaca". Čak je i u svom testamentu naveo da se najveći deo imovine njegove supruge investira upravo na taj način.

 

Odlazak Warrena Buffetta u penziju simbolično zatvara jednu investicionu epohu, ali ne i vrednosti na kojima je ona počivala. U svetu koji se ubrzava, sve više polarizuje i sve češće nagrađuje kratkoročne poteze, Buffett je decenijama podsećao na suprotnu logiku tržišta: da se kapital ne čuva brzinom, već disciplinom; ne psihologijom mase, već razumevanjem; i ne hrabrošću tokom perioda euforije, već strpljenjem u neizvesnim vremenima.