Buffett u najnovijem pismu indirektno kritikuje kolege milijardere

Postoji jedna stvar koju Warren Buffett, čini se, više od svega drugog pripisuje svom uspehu: sreća.

Kaže da je imao sreće što je većinu svog života proveo u Omahi, podižući porodicu i gradeći posao usred Amerike. Ima sreće što je rođen 1930. godine, kao beli, muški Amerikanac. Ima sreće što je živ i u 95. godini. Srećan je, kako kaže, što je "na rođenju izvukao neverovatno dugu slamku".

Zapravo, on je toliko srećan da je koristio neki oblik reči "sreća" 12 puta u svom godišnjem pismu za Dan zahvalnosti, pismu koje će postati njegov primarni način javne komunikacije kada se povuče sa mesta izvršnog direktora kompanije Berkshire Hathaway Inc. na kraju godine. Nakon što preda baklju, više neće pisati godišnje pismo akcionarima kompanije, umesto njega, to će činiti njegov naslednik, Greg Abel.

Buffettovo pripisivanje uspeha sreći verovatno je pomalo razočaravajuće za njegove sledbenike koji temeljno proučavaju njegove spise, pokušavajući da upiju investicione principe koji su pretvorili Berkshire u preduzeće vredno više od jednog biliona dolara. To nije baš faktor koji se može ponoviti na tržištu.

Ali ako čitate između redova, vredi obratiti pažnju na Buffettovo naglašavanje uloge koju je sreća odigrala u njegovom životu. "U mnogim slučajevima, naši lideri i bogati su dobili daleko više nego što im je pripadalo, što primaoci prečesto ne žele da priznaju", piše on. Ne možete reprodukovati elemente slučajnosti koji su Buffetta postavili na njegov put, ali možete pokušati da živite njegov primer da nikada ne padnete na sopstvenu reklamu ili ideju da su sva vaša dostignuća vaša sopstvena zasluga.

Buffettovu filantropiju je pokrenuo način razmišljanja o dugoj slamci u životu – najnoviji primer je njegov poklon od preko 1,3 milijarde dolara za četiri porodične fondacije. Po njegovom mišljenju, njegovo davanje vraća nešto sistemu koji mu je omogućio da izgradi ogromno bogatstvo. 

Međutim, takav stav počinje da izlazi iz mode, posebno među elitom Silicijumske doline. Umesto toga, čini se da oni smatraju da su više doprineli društvu kroz svoju tehnologiju koja spasava svet nego što su ikada nešto primili ili što se nadaju da će dobiti.

Rizični kapitalista Marc Andreessen najbolje je sažeo ovu filozofiju, pišući u svojoj objavi na blogu iz 2023. godine pod nazivom "The Techno-Optimist Manifesto" (Manifest tehno-optimiste): "Tehnološka inovacija u tržišnom sistemu je inherentno filantropska, u odnosu 50:1. Ko dobija više vrednosti od nove tehnologije, jedna kompanija koja je proizvodi ili milioni ili milijarde ljudi koji je koriste da bi poboljšali svoje živote? QED."

Ovaj stav se polako uvlači u način na koji se upravlja kompanijama, jer odbori dodeljuju sve veće plate izvršnim direktorima koji, umesto da priznaju ulogu sreće u svom uspehu, insistiraju da su zaslužili svaku paru. Buffett napominje da, umesto da obeshrabre ove bogato plaćene izvršne direktore, pravila o otkrivanju plata samo su dovela do zavisti i daljeg povećanja plata. "Ono što često smeta veoma bogatim izvršnim direktorima", piše on, "jeste to što drugi izvršni direktori postaju još bogatiji."

 

Buffett ne želi takve lidere na čelu Berkshirea. Dva puta u pismu piše da, iako će menadžeri kompanije postati veoma bogati, ne treba da teže dinastičkom ili "pogledajte me" bogatstvu.

Negovanje lidera koji prepoznaju da je njihova životna sudbina imala veliki uticaj na njihovo bogatstvo može pomoći u sprečavanju oholosti i grešaka koje ona stvara. Ako prihvatite da nije sve pod vašom kontrolom, to takođe znači da možete brže da se povučete od svojih grešaka.

To je nešto što Buffett dozvoljava svojim čitaocima da urade. Čak i ako niste živeli život pun ljubaznosti ili davanja, još uvek ima vremena. "Svima koji ovo čitaju želim srećan Dan zahvalnosti", piše on. "Da, čak i kretenima, nikad nije kasno za promenu."