Pored polja kukuruza i suncokreta u blizini mađarskog grada Debrecina, radnici ulivaju beton u temelje, kako se pretpostavlja, najveće evropske fabrike baterija za električna vozila.
Projekat kineske kompanije Contemporary Amperex Technology (CATL) dragulj je u kruni investicija vrednih 20 milijardi evra, za koje premijer Viktor Orban tvrdi da će omogućiti prosperitet mađarske privrede na bazi zelene tranzicije Evrope.
Nigde u svetu proizvodnja baterija po glavi stanovnika se ne razvija toliko kao u Mađarskoj.
Opširnije
Slovenija i Mađarska povezuju gasnu infrastrukturu
Péter Szijjártó najavio je nakon posete Ljubljani da će u oktobru u Budimpešti biti potpisan sporazum o izgradnji gasne interkonekcije između Slovenije i Mađarske.
30.08.2023
Mađarska u recesijskim okovima, ekonomije istočne Evrope se bore
Mađarska je neočekivano utonula dublje u recesiju zbog najduže ekonomske kontrakcije u zadnjih 28 godina.
16.08.2023
Mađarska inflacija pala ispod 20 odsto, prvi put u 11 meseci
Stopa inflacije u Mađarskoj pala je na najnižu u skoro godinu dana pošto je recesija uticala na potražnju potrošača, ograničavajući rast cena.
08.08.2023
Naftovod ojačava privredne veze Vučića i Orbana
Na prvoj sednici Strateškog saveta za saradnju Srbije i Mađarske na Paliću, održanoj u utorak, potpisano je 12 bilateralnih sporazuma.
20.06.2023
Srbija i Mađarska osnivaju zajedničko preduzeće za trgovinu energijom
Srbija i Mađarska osnovaće zajedničko preduzeće za trgovinu energijom, koje će biti u vlasništvu "Srbijagasa" i mađarske kompanije MVM.
20.04.2023
Kineski dobavljač baterija želi da otvori pet fabrika u Evropi
Kineski proizvođač baterija SVolt će snabdevati Stellantis.
13.04.2023
Ali plan da se postane jedan od najvećih proizvođača te vrste na planeti prevazilazi samu ekonomiju. Ekolozi, lokalni lideri i politički protivnici kažu da rukovodstvo Mađarske, koje kontroliše praktično sve, od sudova, preko regulatora do medija, ignoriše ukupnu cenu koja će biti plaćena za takav projekat.
CATL gradi projekat vredan 7,8 milijardi dolara u partnerstvu sa Mercedesom. To je, kako navodi vlada, najveća pojedinačna direktna strana investicija u Mađarskoj do sada. U blizini još dva proizvođača baterija grade svoje fabrike. To su kineska kompanija EVE Energy i nemački BMW.
Zabrinutosti se kreću od gubitka prvoklasnog poljoprivrednog zemljišta do dovoljnosti vode i energetskih resursa u ovoj oblasti i pitanja kao što su mogućnost nesreće u fabrici koja koristi opasne materijale poput litijuma ili kako da se odlože istrošene baterije.
Sednice Gradskog veća pretvorile su se u scene glasnih rasprava. Čak i na mestima sa snažnom podrškom Orbanovoj partiji Fidesz, ljudi nazivaju zvaničnike "izdajnicima". Vlada je od tada promenila zakone tako da direktne konsultacije sa lokalnim vlastima više nisu potrebne.
"Niko nas nije pitao da li želimo ovu fabriku. Ovo može biti deo zelene tranzicije, ali ono što vidimo na lokalnom nivou je da će raditi sa opasnim sastojcima i ljudi su uplašeni", kaže Zoltan Timar, član Fidesza i gradonačelnik Mikeperča, pregrađe Debrecina koje je najbliže budućoj fabrici.
CATL navodi da zna šta radi i da koristi veliko iskustvo kako bi osigurao da ne dođe do zagađenja vazduha i vode. U kompaniji tvrde i da žele da sarađuju sa lokalnim stanovništvom kako bi sprečili zagađenje van fabrike.
Uprkos tome, zabrinutost o kojoj Timar govori prisutna je među stanovnicima Mađarske, što se može zaključiti iz serije razgovora sa stanovnicima, zvaničnicima i aktivistima za zaštitu životne sredine.
Tenzije odražavaju poteškoće zelene tranzicije. Dok se na električna vozila gleda kao na način da se smanji emisija ugljenika i uspore klimatske promene, postoji trošak za lokalni uticaj na životnu sredinu koji kritičari kažu da vlade ignorišu radi ekonomske dobiti.
Postoje primeri protivljenja revoluciji električnih vozila na drugim mestima. U Nemačkoj je prva Teslina fabrika u Evropi odložena jer je sud razmatrao zakonski prigovor ekoloških aktivista zbog uklanjanja drveća.
Ali pod vođstvom Orbana, stvari u Mađarskoj napreduju kao nigde drugde.
Za samo nekoliko godina, zemlja sa 10 miliona stanovnika mogla bi da postane četvrti najveći svetski proizvođač baterija za automobile, posle Kine, SAD i Nemačke, navodi BloombergNEF.
U Mađarskoj trenutno postoji šest fabrika baterija koje već rade ili su u izgradnji. Pored toga, postoji još više od 20 kompanija koje su deo tog proizvodnog lanca.
Prva takva fabrika otvorena je u Godu na obali Dunava severno od Budimpešte. U vlasništvu je južnokorejskog Samsunga i radi od 2017. godine.
Fabrika se graniči sa stambenim naseljima, a stanovnici su izrazili zabrinutost zbog buke i mogućeg zagađenja vode, ali godinama niko nije rešavao njihove žalbe. U međuvremenu, Samsung je udvostručio svoje investicije.
Julianna Lam Palla, učiteljica iz tog mesta, žali se na miris trule ribe koji izlazi iz slavina u kućama. Iako nema dokaza da je fabrika baterija bila uzrok, godine ignorisanja od lokalnih zvaničnika navele su je da se preseli.
"Toliko je pitanja, toliko besa i razočaranja", rekla je ona.
Stvari su se pogoršale kada je jedna opoziciona partija osvojila vlast u tamošnjoj opštini 2019. godine i obećala da će istražiti navode o šteti okolini. Orbanova vlada je odmah reagovala preraspodelom unosnih poreskih prihoda koje fabrika plaća na druga okolna područja.
Sami aktivisti su počeli da mere nivo zagađenja i u okolnim izvorima vode pronašli su N-metil-2-pirolidon, najčešći tečni sastojak u proizvodnji katodnih elektroda u baterijama.
"Ne radi se o strahu od zagađenja, mi znamo da se to već dešava. Samo vlasti odbijaju da izvrše testove i ne prihvataju naše rezultate", kaže Zsuzsa Bodnar iz lokalnog ekološkog udruženja God-ERT.
Studija objavljena ove godine u časopisu Scientific Reports navodi da je litijum pronađen u vodi za piće u 19 mađarskih okruga, iako ne u količinama opasnim po zdravlje ljudi.
Posle pet godina rada, Samsung sada sprovodi studiju uticaja na životnu sredinu jer su, kako ističu, dostigli nivo proizvodnje koji to zahteva.
U odgovoru na upit novinara, kompanija je navela da, kako bi ublažila zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu, preduzima stalne napore u bliskoj saradnji sa mađarskim vlastima i civilnim društvom. U opštini God nisu želeli da odgovaraju na pitanja.
Bez obzira na to da li je zabrinutost za životnu sredinu opravdana ili ne, tema se proširila širom Mađarske i protivnici ovakvih projekata ukazuju na potencijalne rizike pokretanja fabrike baterija, kao i na cenu protivljenja.
Vlada je u međuvremenu pojačala retoriku prema kojoj građani, ako žele da ožive privredu, moraju stati iza plana vlade. Ministar spoljnih poslova i trgovine Péter Szijjártó, koji je ključna osoba za ove investicije, rekao je da su fabrike baterija za Mađarsku "životno osiguranje" da će Mađarska iz zelene tranzicije ka električnim vozilima izaći kao pobednik.
"Krajnje je nekorektno i protivno nacionalnim interesima zavoditi ljude i stvarati pokrete da takve fabrike završe u Nemačkoj, Francuskoj, SAD, Švedskoj i ko zna gde umesto u Mađarskoj", rekao je Szijjártó na mitingu pred mladim pristalicama vladajuće stranke.
Mađarska ima mnogo toga da izgubi. Orban je većinu svog vremena na vlasti od 2010. godine proveo u sukobu sa Evropskom unijom (EU) zbog nestanka vladavine prava u njegovoj "neliberalnoj demokratiji", rastuće korupcije i nepotizma. Evropski parlament nazvao je Mađarsku "izbornom autokratijom". Ipak, ostao je blizak saveznik nemačkih proizvođača automobila kao što su BMW i Mercedes, nudeći poreske olakšice i velike podsticaje za lociranje fabrika u zemlji.
Prema zakonodavstvu EU, proizvođači bi od 2035. trebalo da proizvode samo električna vozila. Fabrike koje se ne budu prilagodile rizikovaće da nestanu. Ovo je povećalo privlačnost Mađarske za proizvođače baterija iz Kine i Južne Koreje.
"Fabrike baterija brzo su postale neka vrsta simbola mađarske privrede, ali su i politički izbor. Uklopile su se u Orbanov cilj da poveže Istok i Zapad u nadi da će kompanije koje imaju koristi od toga pomoći da mu sačuva vlast", kaže istraživač sa Budimpeštanskog instituta za svetsku ekonomiju Andrea Éltető.
Fabrika u Debrecinu biće sedam puta veća od CATL-ove u Nemačkoj, jedinog drugog pogona te kompanije u Evropi. Trebalo bi da proizvodnja počne za tri godine. Gradonačelnik Debrecina Laszlo Papp kaže da je u njegovom kraju "brak između zapadnoevropske automobilske industrije i proizvodnje baterija".
Ono što zabrinjava stanovnike je cena tog priključka. Fabrikama baterija su potrebne velike količine vode za hlađenje i, za razliku od drugih takvih fabrika u Mađarskoj, u blizini Debrecina nema velike reke ili jezera.
Papp kaže da su urađene opsežne procene koje pokazuju da grad neće ostati bez vode, ni za fabriku ni za stanovnike. Međutim, druga studija vodovoda navodi da bi gradski vodni resursi mogli postati kvantitativno upitni, odnosno preopterećeni.
Šef mađarske grupe za lobiranje baterija i bivši član Orbanove vlade Péter Kaderják kaže da bi trebalo da vlada finansira stanice za praćenje tamo gde lokalni stanovnici to traže, ali i da lokalne zajednice treba da se potrude da razumeju ekonomiju.
"Cilj je da Mađarska postane svetski šampion u proizvodnji baterija. To je pozitivno za mađarsku privredu samo u meri u kojoj je ekološki održiva i kada lokalne zajednice vide da više dobijaju nego što gube", tvrdi Kaderják.
Postoje naznake promena. Novi investitori sada moraju da izvrše studiju uticaja na životnu sredinu.
Takođe, prošlog meseca su vlasti privremeno obustavile rad u južnokorejskoj fabrici za reciklažu baterija SungEel Hitech zbog propusta koji su ugrozili bezbedan rad fabrike.
U Debrecinu, grad postavlja stanice za praćenje za rano otkrivanje zagađenja vazduha i vode.
Ipak, biće potrebno vreme da se aktivisti ubede u ispravne i dobre namere.
"Znamo da ne možemo da zaustavimo najveće svetske proizvođače baterija. Ali ako je to toliko važno za vladu, takođe želimo da budemo saslušani kada je u pitanju postavljanje pravnih, ekoloških i bezbednosnih standarda. Odbijamo da budemo ignorisani", rekao je Zsuzsa Bodnar.