Mađarska u recesijskim okovima, ekonomije istočne Evrope se bore

Mađarska je neočekivano utonula dublje u recesiju zbog najduže ekonomske kontrakcije u zadnjih 28 godina, dok je rat u Ukrajini nastavio da potkopava privredni rast širom istočnog krila Evropske unije.

Mađarska privreda pala je 0,3 odsto od aprila do juna u poređenju sa prethodna tri meseca, što je četvrto uzastopno smanjenje koje je suprotno od očekivanja analitičara u Bloombergovoj anketi koji su očekivali rast od 0,2 odsto. Privreda je pala 2,4 odsto u odnosu na godinu ranije, objavila je u sredu statistička kancelarija. Četiri tromesečna smanjenja zaredom najveći su broj od početka beleženja 1995. godine.

Poljska, najveća privreda u regiji, verovatno je pala za 2,3 odsto u drugom tromesečju u odnosu na prethodna tri meseca, prema drugom istraživanju, što je treća kontrakcija od prošle godine. Suočeni s najbržim rastom cena u četvrt veka, očekuje se da će se pad smanjiti za 0,3 odsto na godišnjem nivou.

Uticaj ruske invazije podigao je inflaciju na dvocifren nivo u najgoroj evropskoj krizi troškova života zadnjih decenija i podstakao centralne banke da podignu kamatne stope. Dakle, zabeležena je manja potrošnja preduzeća i domaćinstva, što guši privrednu ekspanziju većine ekonomija od Baltika do Crnog mora.

Mađarska ulazi sve dublje u recesiju

Tomas Dvorak, viši ekonomista u Oxford Economicsu, rekao je da je ograničavajući efekat inflacije i strože monetarne politike trebalo da počne da popušta krajem prošlog tromesečja, čak i dok slaba potražnja u evrozoni smanjuje potražnju za izvozom.

"Kako se inflacija smanjuje, a centralne banke sve više gledaju prema normalizaciji politike, trebalo bi da domaća potražnja malo poraste", rekao je Dvorak pre objave mađarskih podataka. "Ali mislimo da će to biti vrlo postupno, da neće dostići značajniju brzinu pre kraja godine."

Kriza troškova života u poljskoj privredi vrednoj 690 milijardi dolara glavna je tačka prepirki uoči nacionalnih izbora 15. oktobra, na kojima vladajuća stranka Pravo i pravda vodi prema ispitivanjima javnog mnjenja, ali čini se da neće uspeti da dostigne većinu.

Trend se širi i dalje širom regije. U Češkoj Republici, gde je inflacija pala na jednocifren broj u junu prvi put u 16 meseci, privreda je porasla samo 0,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Rumunija je izuzetak, sa stalnim napredovanjem bruto domaćeg proizvoda još od pandemije. Na tromesečnom nivou porastao je za 0,9 odsto, što je bolje od očekivanog, dok je u poređenju s prethodnom godinom porastao za 1,1 odsto, prema podacima objavljenim u sredu.

U drugim delovima regije, Slovačka je ostvarila rast od 1,5 odsto na godišnjem nivou, nadmašivši očekivanja, dok je Srbija ostvarila rast od 1,7 odsto, veći od očekivanog u odnosu na prethodnu godinu. Prognoza za Bugarsku, koja će svoje podatke objaviti u sredu, pokazuje slabljenje, ali stabilan rast.