Stopa inflacije u Mađarskoj pala je na najnižu u skoro godinu dana pošto je recesija uticala na potražnju potrošača, ograničavajući rast cena.
Potrošačke cene porasle su za 17,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu u julu, saopštila je u utorak kancelarija za statistiku, najmanje od avgusta 2022. To je nešto ispod prosečne procene od 17,7 odsto u Bloombergovom istraživanju i u poređenju sa stopom inflacije od 20,1 odsto u junu. Cene su porasle za 0,3 odsto u odnosu na prethodni mesec.
"Sumnjivo je kao trijumf, ali je ipak značajno da je glavna stopa konačno pala ispod 20 odsto", rekao je Peter Virovacz, analitičar ING Bank Hungari. Glavni pokretači su bazni efekti i slaba potražnja, dodao je on.
Opširnije
Mađarska inflacija pada, što je približava padu stopa
Mađarska inflacija je najviša u EU
10.05.2023
Mađarska usvojila predlog zakona da bi dobila 13 milijardi evra iz EU fondova
Mađarski parlament usvojio je zakon čiji je cilj depolitizacija sudova.
03.05.2023
Srbija i Mađarska osnivaju zajedničko preduzeće za trgovinu energijom
Srbija i Mađarska osnovaće zajedničko preduzeće za trgovinu energijom, koje će biti u vlasništvu "Srbijagasa" i mađarske kompanije MVM.
20.04.2023
Naftovod ojačava privredne veze Vučića i Orbana
Na prvoj sednici Strateškog saveta za saradnju Srbije i Mađarske na Paliću, održanoj u utorak, potpisano je 12 bilateralnih sporazuma.
20.06.2023
Mađarska ekonomija se smanjila treći uzastopni kvartal od januara do marta, pošto je najbrži rast cena u Evropskoj uniji smanjio raspoloživi prihod domaćinstava i najveći troškovi zaduživanja u bloku potisnuli investicije. Dezinflacija bi mogla da se ubrza u ostatku godine i predviđa se da će u oktobru pasti ispod 10 odsto, rekao je ministar za ekonomski razvoj Marton Nagy u saopštenju.
Smanjivanje kreditne stope
Forinta je nakon objavljivanja podataka o inflaciji ojačala za čak 0,4 odsto prema evru, što je dovelo do povećanja na tržištima u razvoju. Odvojeno saopštenje je pokazalo da se trgovinski suficit popeo na rekordnih 1,5 milijardi evra (1,6 milijardi dolara) u junu nakon što je uvoz pao za pet odsto, a izvoz porastao za 11 odsto kao deo šireg prilagođavanja izazvanog kolapsom domaće tražnje.
Centralna banka je smanjivala svoju ključnu stopu za jedan procentni poen svakog meseca od maja, na 15 odsto trenutno sa maksimuma od 18 odsto. Kreatori politike su prošlog meseca najavili da će nastaviti da smanjuju stope čak i nakon što se ključni instrument na jesen uskladi sa referentnom vrednosti od 13 odsto. U isto vreme, oni su isključili mogućnost oštrijih mesečnih rezova.
Niži troškovi pozajmljivanja doprineli su povlačenju forinte, koja je pala za četiri odsto u prethodne tri nedelje, što je čini jednom od najlošijih valuta na svetu u tom periodu.
Troškovi energije za domaćinstva i cene hrane nastavili su da podstiču inflaciju u julu, rastući na godišnjem nivou za 36 odsto, odnosno 23 odsto. Troškovi goriva porasli su na godišnjem nivou za 22 odsto.
"Vidim da novi rast cena goriva i promenljiviji kurs forinte deluju na usporavanje tempa dezinflacije", rekao je Zoltan Arokszallasi, analitičar brokerske kuće Equilor sa sedištem u Budimpešti. "Ipak, do kraja jeseni ćemo videti jednocifrenu inflaciju."
- U pisanju teksta pomogla Zselyke Csaky.