Mađarska usvojila predlog zakona da bi dobila 13 milijardi evra iz EU fondova

Mađarski parlament usvojio je zakon čiji je cilj depolitizacija sudova da bi se došlo do skoro polovine sredstava koja je Evropska unija blokirala nakon što je izrazila zabrinutost u vezi sa vladavinom prava i korupcijom u toj zemlji.

Poslanici su u sredu većinskim brojem glasova izglasali predlog zakona kojim se jača nezavisnost pravosuđa. Ovaj predlog je podnela vlada premijera Viktora Orbana uz blagoslov Evropske komisije.

Usvajanje zakona bi moglo pomoći Mađarskoj da iskoristi 13 milijardi evra (14,3 milijarde dolara) iz fondova EU, odnosno deo 22 milijarde evra sredstava namenjenih zemlji, rekao je novinarima 27. aprila evropski komesar za budžet i administraciju Johanes Han. Potrebne su dodatne mere da se iskoristi ostatak sredstava, uključujući i 5,8 milijardi evra sredstava za oporavak od kovida, rekao je on.

Odluka Evropske unije u decembru da uskrati finansiranje Mađarskoj predstavlja kulminaciju višegodišnjeg spora u kojem je Orban - nacionalistički disident koji je postao model za krajnje desničarske pokrete širom sveta - kritikovao Brisel zbog onoga što on vidi kao mešanje u unutrašnju politiku Mađarske, koristeći sredstva za finansiranje "neliberalne demokratije" koja odbacuje liberalne, multikulturalne vrednosti bloka.

Han se, obilazeći glavne gradove bloka, u Budimpešti u utorak sastao sa Orbanom i njegovim ministrima da bi sa njima razgovarao o fondovima EU. Nakon sastanaka nije dao saopštenje.

U okviru uvedenih izmena, zakon o pravosuđu jača nadležnost veća sudija za nadzor sudova, ograničava pravo vlade da se žali Ustavnom sudu i automatizuje raspodelu predmeta među sudijama da bi se izbeglo mešanje.

Ove izmene, međutim, samo delimično rešavaju dugotrajne probleme, navodi Mađarski helsinški odbor, organizacija za ljudska prava sa sedištem u Budimpešti. Jedan od navedenih problema je da šef pravosuđa može biti izabran i na čelu saveta sudija, koji bi trebalo da nadgleda rad sudova, rekao je portparol Zsolt Zadori.

Reforme pravosuđa deo su paketa od 27 zahteva - takozvanih superprekretnica - koje je nametnuo Brisel da bi se rešila situacija koja dugi niz godina izaziva zabrinutost u vezi sa vladavinom prava i narušavanjem demokratskih standarda. Ostali zahtevi podrazumevaju korake za borbu protiv korupcije i zaštitu osnovnih prava u EU, kao što su akademska sloboda i azil i LGBTQ prava.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar