Rakočević: Nekada sam jurio špekulacije, sada imam '3D pristup' berzi

Dok se svetska tržišta sve ozbiljnije pripremaju za potencijalne IPO-ove najvećih privatnih AI (engl. artificial intelligence - veštačka inteligencija) kompanija, a tehnološki lideri već u privatnim rundama finansiranja dostižu višestruko veće valuacije od trenutnih prihoda, domaći investitori polako uče lekcije o diverzifikaciji.

Krajem prošle godine, ovdašnja investiciona scena dobila je značajno pojačanje o kome je Bloomberg Adria detaljno izvestila - društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima Capital Partners pokrenulo je Senzal Global Equity Fund, prvi domaći zatvoreni fond opšte prirode sa privatnom ponudom, namenjen poluprofesionalnim ulagačima koji žele izloženost svetskim akcijama i ETF-ovima (engl. exchange traded fund - fond kojim se trguje na berzi).

Na čelu investicionog komiteta ovog fonda nalazi se Rade Rakočević, prekaljeni berzanski ekspert i osnivač društva za ulaganje Senzal Capital, čije se ime već decenijama veže za razvoj investicione kulture u Srbiji. Nakon godina provedenih u aktivnom i špekulativnom trgovanju, Rakočević je svoj pristup transformisao u ono što naziva "3D modelom", a u intervjuu za Bloomberg Adriju govori o tome kako navigirati kroz eru ektremnih AI valuacija, šta koči domaće tržište i ulagače, ali i kako se, kao jedan finansijski stručnjak u zreloj fazi karijere, okrenuo pisanju poezije.

- Još se nije slegla prašina koju je podigao istorijski IPO SpaceX-a, a u najavi su OpenAI i Anthropic. Šta očekujete tim povodom, a šta Vas možda brine, imajući u vidu da je reč o kompanijama koje su već u privatnim rundama finansiranja pre izlaska na berzu postigle vrtoglave valuacije, mnogostruko veće od prihoda koje ostvaruju?

Investitori često gledaju unapred, u očekivane buduće prihode i budući rast kompanija, i zbog toga se na berzi nalaze firme sa ogromnim valuacijama koje još uvek prave gubitke. SpaceX otvara jedno neistraženo tržište - svemir i jedan neverovatan potencijal kome će trebati godine i decenije da se ostvari. To uvek nosi sa sobom veliki rizik, jer lako može da dovede do velikih korekcija berzanskih cena i razočaranja, ali i potencijalno ogroman rast. Slično se može reći i za OpenAI i Anthropic, koji žele da izađu na berze do kraja koristići trenutni optimistični stav investitora i veću sklonost ka riziku.

Bloomberg

- Da li sve veći deo vrednosti najbrže rastućih kompanija nastaje dok su one još privatne - i šta to dugoročno znači za ulogu javnih tržišta?

Ranije je investiranje u perspektivne startap kompanije bilo rezervisano za fondove rizičnog kapitala, a sada se u pred-IPO fazama kao investitori uključuju hedž-fondovi i fondovi privatnog kapitala, kao i velike kompanije poput Nvidije, Alphabeta, Microsofta... Činjenica je da ova pojava ima rastući trend i da se traženje investicionih prilika pomera ka privatnim investicijama, čime se mali investitori stavljaju u nepovoljniji položaj. Za rastuće kompanije je to odlična stvar jer dobijaju, pored novca, i stratešku pomoć od svojih velikih ulagača. Ova pojava dovodi do gorepomenutih IPO-ova sa velikim valuacijama, zbog toga što firme čekaju sa izlaskom na berzu dok ne postanu vredne više stotina milijardi dolara, ali berza će uvek biti mesto na kome će sve te firme završiti i gde će se zaista pokazati koliko vrede.

- Šta mislite da tržište danas pogrešno razume kada je reč o AI-ju kao investicionoj temi? I da li bi, dok je pažnja usmerena na AI, neka druga tema mogla da se pokaže jednako važnom za tržišta u narednih nekoliko godina?

Tržište shvata važnost AI-ja, posebno hardverskog dela, dok se još uvek procenjuje koje će kompanije postati lideri u primeni AI-ja u svom poslovanju. Ne možemo govoriti o AI balonu, već o drastičnoj transformaciji biznisa poput nekad pojave interneta. AI jeste tema koja je u fokusu već nekoliko godina, ali ja pratim veoma pažljivo i razvoj kvantnih kompjutera, energetske infrastrukture i retkih metala, uz aktivno analiziranje geopolitičkih promena kojima prisustvujemo.

- Ako bismo generalizovali, šta bismo mogli reći o odnosu ovdašnjih investitora prema svetskim tržištima kapitala? Da li su sa njima na "ti", šta bi bila najveća iluzija koju imaju o globalnim tržištima?

Domaći investitori se sve više okreću diverzifikaciji portfolija od standardnog ulaganja u nekrentine ka ulaganjima u akcije na svetskim tržištima i fondove. I dalje postoji oprez pred nepoznatim i zbog toga investitori najčešće počinju sa manjom sumom ulaganja da bi se prvo upoznali sa konceptom berzanskog investiranja. Jedna od sistemskih grešaka je što investitiori počinju sa investiranjem najčešće tek kada se u medijima počne pisati o velikom rastu neke imovine, poput bitcoina prethodnih godina ili zlata tokom prošle dve godine, gde investitori očekuju da će se taj rast nastaviti i dalje, bez pažljive analize. Takođe, koncept kontinuiranog investiranja u redovnim vremenskim intervalima tek počinje da se prihvata, iako se tako postižu najbolji rezultati na dugi rok.

- Šta bi moralo da se desi da srpsko tržište kapitala postane relevantno? I koliko procenjujete da će biti potrebno vremena za to?

Neophodno je da neka od državnih kompanija listira na berzi svoje akcije, to bi bio najefikasniji i najbrži način. Emitovanje državnih obveznica namenjenih isključivo malim investitorima bi takođe bio pravi i konkretan potez za buđenje domaćeg tržišta kapitala. Sve ovo zavisi isključivo od političke volje i zbog toga je nezahvalno govoriti o rokovima.

- Postoji li investiciona teza u koju ste pre pet ili deset godina čvrsto verovali, a danas biste je odbacili? Šta se promenilo?

Pre desetak godina sam aktivno trgovao na berzama, pokušavao da tržište pobedim čestim trgovanjem i velikim špekulativnim investicijama. Od korone sam promenio pristup ka dugoročnom investiranju, sa pažljivim biranjem kompanija na osnovu fundamenata i strpljivim čekanjem pravog momenta za ulaganje. Sada gradim portfolio sa dugačkim horizontom investiranja, uz redovno praćenje svih relevantnih vesti i analizirajući dešavanja na tržištu.

- Koja su trenutno Vaša tri neizostavna kriterijuma pre nego što uložite novac?

Svoj sadašnji pristup investiranju sam nazvao 3D: dugoročnost, disciplina i diverzifikacija. Biram kompanije koji imaju jak MOAT (određeni aspekti njihovog biznis modela koji im daju prednost u odnosu na konkurenciju), povoljnu berzansku cenu i menadžment koji je spreman da se prilagođava promenama koje su sve brže i intenzivnije.

- Koja emocija Vas je najskuplje koštala u karijeri: strah, pohlepa, ego...?

Nikad nisam imao strah da investiram, ali je ego u ranoj fazi moje karijere znao da me zaslepi. To se posebno javljalo posle serije dobrih špekulativnih trgovina, kada bih naivno pomislio da mogu da predvidim kuda će tržište da se kreće. Lekcije sam naučio na teži način, ali sam od njih imao ogromnu korist u narednim fazama karijere, posebno sada u Senzal Global Equity Fundu.

- Kada pričamo o emocijama, ne možemo da ne pomenemo Vašu nedavno objavljenju knjigu "Mašina za pravljenje Boga"? Imajući u vidu Vašu karijeru i opšti cinični stav da je novac, kao krajnja mera vrednosti, uzdignut na nivo božanstva, neko bi mogao pomisliti da je reč o filozofsko-finansijskoj metafori u naslovu iza koje se krije pregršt konkretnih investicionih saveta iskusnog ulagača. Ali - reč je o poeziji. Kako biste ukratko objasnili centralnu ideju knjige i šta je bila početna ideja koja Vas je dovela do nje?

Volim i pišem poeziju još od detinjstva. Vasko Popa je moj omiljeni pisac i njegova poezija je mnogo uticala na mene kao čoveka, posebno njegov ciklus pesama "Igre". Slomljena čašica kolena leve noge me je vezala za kuću u novembru i taj višak vremena me je odveo ka pisanju pesama, od kojih je deo završio u mojoj prvoj knjizi "Mašina za pravljenje Boga". Inspiraciju za naslov sam dobio od crteža mog najstarijeg sina Andreja, koji je pre 13 godina, sa pet i po godina, u vrtiću nacrtao crtež i nazvao ga "Mašina za pravljenje Boga". Ta formulacija mi je ostala godinama u glavi, tražio sam odgovore kako može jedno dete da pomisli i nacrta tako nešto, šta uopšte predstavlja ta mašina, može li čovek da sam kontroliše svoju sudbinu, šta nas formira i definiše, iznutra i spolja.

Andrejev crtež je i na koricama knjige, moje pesme nisu lagane, nema tu rima, unutra su Mongoli i Glavna pošta, "lego" kockice i S&P 500, ali su veoma iskrene, direktne. Imao sam dilemu da li je dobar potez da objavim takvu zbirku zbog percepcije koju javnost ima o meni kao finansijskom ekspertu, ali ova je knjiga meni bila potrebna, a verujem i publici.

- Ima li mesta za poetično u svetu investicija? Kada podvučete crtu, kako danas gledate na ulaganje - da li ste bliže tome da ga doživljavate kao analitički posao ili kao oblik interpretacije sveta?

Ne mogu da razdvojim svoju profesionalnu karijeru od svoje ličnosti, a moj karakter je formiran i pod uticajem knjiga koje sam čitao. Zbog toga se nadam da će oni koji poštuju moj profesionalni rad, pročitati ovu knjigu jer će u njoj, bolje nego u nekom mom priručniku o investiranju ili autobiografiji, pronaći ključ šta čini jednu mašinu za pravljenje Boga i od čega se on pravi.

Berzu sam zavolio još kao student, kao mesto u kome nema prostora za izgovore, u kome se brokeri ili fondovi biraju zato što su  najbolji u svom poslu, poput doktora. Za mene je investiranje stvar opšte kulture, kombinacija odgovornog pristupa prema sebi i svojoj porodici, ali i prozor za razumevanje sveta koji nikoga ne čeka. Radoznalost i otvorenost ka novim izazovima su neke od osobina koje negujem i na kojima sa zahvalan, svako od nas je jedinstven i to treba poštovati i uživati u tome.