Od rebrendiranja u Adriatic Bank 2023. godine, banka je sprovela transformaciju usmerenu na digitalizaciju, modernizaciju poslovanja i unapređenje korisničkog iskustva. O poziciji banke na tržištu, razvoju finansijskog sektora, značaju SEPA integracije i ulozi veštačke inteligencije u budućnosti bankarstva govori Đorđe Lukić, CEO Adriatic Bank.
Od trenutka kada je banka nastavila poslovanje pod imenom Adriatic Bank, 2023. godine sproveli ste niz organizacionih, tehnoloških i tržišnih promena. Kako danas definišete poziciju Adriatic banke na tržištu i šta smatrate najvažnijim rezultatima te transformacije?
Prelazak na brend Adriatic Bank bio je mnogo više od promene imena. To je bio početak sveobuhvatne transformacije čiji je cilj bio da spojimo iskustvo i stabilnost banke sa savremenim očekivanjima klijenata i novim trendovima u finansijskoj industriji. U prethodne tri godine radili smo na nekoliko paralelnih pravaca razvoja. Prvi je bio unapređenje korisničkog iskustva kroz modernizaciju poslovne mreže i otvaranje novih filijala koje odgovaraju savremenim standardima bankarskog poslovanja. Drugi pravac odnosio se na intenzivnu digitalizaciju, kroz razvoj novih mobilnih i elektronskih servisa, uvođenje savremenih platnih rešenja i unapređenje internih procesa kako bismo klijentima omogućili bržu i jednostavniju uslugu. Danas Adriatic Bank vidimo kao banku srednje veličine sa ambicijom da raste brže od tržišta, oslanjajući se na kombinaciju digitalnih rešenja, fleksibilnosti u donošenju odluka i bliskog odnosa sa klijentima Posebno smo ponosni na to što smo tokom transformacije sačuvali ono po čemu smo oduvek bili prepoznati, a to je neposredan i partnerski odnos sa klijentima, što se vidi kako u radu sa malim i srednjim preduzećima, ali i u jačanju naše pozicije u sektoru stanovništva, gde nudimo jednostavna, dostupna i konkurentna finansijska rešenja. Naš cilj je da Adriatic Bank pozicioniramo kao modernu, agilnu i pouzdanu banku koja uspešno odgovara na potrebe savremenih klijenata i aktivno doprinosi razvoju finansijskog tržišta Srbije i duboko verujem da ćemo zajedno sa našim zaposlenima oseti u tome.
Nakon nekoliko godina visoke inflacije i restriktivne monetarne politike, kako vidite globalno ekonomsko okruženje u narednih 12 do 24 meseca?
Mislim da ulazimo u fazu u kojoj će tržišta morati da se prilagode novoj ravnoteži. Inflacija jeste značajno niža nego pre dve ili tri godine, ali više ne govorimo o svetu u kojem su kapital i likvidnost praktično bili besplatni. Ključno pitanje danas nije da li će kamatne stope biti niže nego prošle godine, već na kom nivou će se dugoročno stabilizovati. Tržišta još uvek traže odgovor na to pitanje. Istovremeno, globalna ekonomija suočava se sa strukturnim promenama - od geopolitičke fragmentacije i redefinisanja trgovinskih tokova do energetske tranzicije i ubrzane digitalizacije. Za zemlje poput Srbije to znači da makroekonomska stabilnost, fiskalna disciplina i sposobnost privlačenja investicija postaju još važniji faktori konkurentnosti nego ranije. Verujem da će naredne dve godine obeležiti ipak nešto brži rast nego u ostatku Evrope, bez obzira na pojačanu volatilnost na finansijskim tržištima. Upravo zbog toga u Adriatic banci posebnu pažnju posvećujemo privlačenju novih i kvalitetnih investicija koje našu zemlju čekaju, ali i nastojimo da pažljivo upravljamo bilansnom aktivom. očuvanju visokog nivoa likvidnosti, diversifikaciji izvora finansiranja i pažljivom upravljanju bilansom. U okruženju povećane neizvesnosti, sposobnost brze adaptacije postaje jednako važna kao i sposobnost ostvarivanja rasta.
Kako ocenjujete poziciju Srbije u takvom međunarodnom okruženju?
Srbija je u prethodnim godinama pokazala visok stepen otpornosti na spoljne šokove. To se ogleda kroz očuvanu finansijsku stabilnost, relativno snažan bankarski sektor, rast deviznih rezervi i kontinuiran priliv stranih direktnih investicija. Kao banka sa međunarodnim iskustvom akcionara i odbora direkora, svakodnevno vidimo da investitori sve više vrednuju institucionalnu stabilnost, regulatornu predvidivost i otpornost finansijskog sistema. To su elementi koji Srbiju danas pozicioniraju značajno bolje nego pre deset godina. Posebno je značajno što je domaći finansijski sistem prošao kroz nekoliko veoma zahtevnih globalnih izazova bez ozbiljnijih poremećaja. Tome su, pored odgovornog ponašanja učesnika na tržištu, značajno doprineli konzistentna monetarna politika i regulatorni okvir koji godinama gradi Narodna banka Srbije, čime je dodatno ojačano poverenje investitora i očuvana stabilnost finansijskog sistema. Naravno, kao relativno mala i otvorena ekonomija ostajemo izloženi spoljnim kretanjima, pre svega u Evropi, ali upravo zato su kredibilna monetarna politika, odgovorna regulativa i stabilan bankarski sektor od ključnog značaja za očuvanje poverenja i dugoročne održivosti rasta. U tom smislu, važno je istaći da je Narodna banka Srbije tokom prethodnih godina uspešno balansirala između očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti i podrške ekonomskom rastu, što predstavlja jednu od važnih pretpostavki za dalje unapređenje investicionog ambijenta u zemlji.
Srbija je pristupila SEPA području. Koliko je to važno za bankarski sektor?
SEPA je mnogo više od platne infrastrukture. Adriatic Banka je među prvim bankama na domaćem tržištu koje su svojim klijentima omogućile korišćenje SEPA plaćanja. To posmatramo kao deo šire strategije pozicioniranja banke kao pouzdanog partnera kompanijama i pojedincima koji posluju međunarodno. Posmatrao bih je kao važan korak u finansijskoj integraciji Srbije sa Evropskom unijom. Efekti će se najviše osetiti kroz efikasniji međunarodni platni promet, niže transakcione troškove i jednostavnije poslovanje kompanija koje posluju sa evropskim partnerima. Za bankarski sektor to predstavlja dodatni podsticaj za digitalizaciju i modernizaciju usluga, dok za privredu znači povećanje konkurentnosti. Dugoročno gledano, ovakve reforme možda nisu najvidljivije u trenutku kada se sprovode, ali imaju značajan uticaj na ukupnu investicionu atraktivnost zemlje.
Veštačka inteligencija menja gotovo svaku industriju. Kako će promeniti bankarstvo?
Veštačka inteligencija već menja gotovo svaku industriju, a bankarstvo je među sektorima u kojima će njen uticaj biti posebno izražen, pre svega zbog obima i osetljivosti podataka sa kojima banke raspolažu. Njena primena najviše će doći do izražaja u upravljanju rizicima, prevenciji prevara, unapređenju analitike i optimizaciji korisničkog iskustva, kroz sve veći stepen personalizacije proizvoda i usluga. Istovremeno, ovaj razvoj otvara i važna pitanja regulatornog okvira, zaštite podataka i sajber bezbednosti, koja će u velikoj meri definisati tempo usvajanja tehnologije. Verujem da će naredna faza razvoja bankarskog sektora biti određena sposobnošću institucija da veštačku inteligenciju integrišu na odgovoran i održiv način. Drugim rečima, konkurentsku prednost neće imati oni koji je najbrže implementiraju, već oni koji uspeju da je pretvore u bezbedan i pouzdan deo bankarskog modela, bez kompromisa po pitanju poverenja klijenata. Za nas u Adriatic Banci, upravo je to pravac u kojem vidimo odgovorno uvodjenje AI rešenja u naše poslovanje.
.webp){kind=icon}
