Brodnjak: NLB planira kupovine, o Addiku nemam ništa da kažem

Srbija ima šansu da se prikači na nadolazeći talas investiranja Evrope u odbrambenu industriju i IT sektor, rekao je izvršni direktor Nove Ljubljanske banke (NLB) Blaž Brodnjak na Kopaonik biznis forumu, ocenjujući da bi banke to mogle da podrže i da srpsko bankarsko tržište ostaje prilično atraktivno. I mada je najavio nova preuzimanja od strane slovenačke banke, o onom o kom se najviše priča ovih dana - sticanju vlasništva u Addiko Banku - odbio je da govori.  

Na pitanje Bloomberg Adrije da li  NLB planira kupovine udela, odnosno preuzimanje Addika, o čemu je nedavno ponovo bilo reči, Brodnjak je odgovorio: "Nemam ništa da kažem po tom pitanju", podsećajući da je NLB javno akcionarsko društvo koje je pre dve godine već imalo jednu ponudu za preuzimanje akcija austrijske banke, ali da je ona bila neuspešna.

Slovenački mediji nedavno su objavili da se srpska finansijska kompanija Alta Group i NLB navodno dogovaraju o otkupu Altinog paketa akcija u Addiku, oživljavajući priču o regionalnoj borbi za vlasništvo nad tim zajmodavcem, započetom 2024.

Ipak, Brodnjak je u obraćanju na Kopaoniku rekao da akvizicije finansijskih kompanija u narednim godinama jesu deo plana banke, uključujući potencijalno i fintek i lizing biznise.

Na pitanje kako NLB pravi dugoročne planove, rekao je da je ključna stvar diverzifikacija. "Nju maksimizujemo. Mi jesmo slovenačka banka, ali smo počeli da se vraćamo na jugoslovensko tržište i da širimo poslovni model. Sem toga, radimo na pretpostavkama da ćemo imati mir kao osnovni scenario, da će region ići u pravcu ubrzanih integracija prema Evropskoj uniji (EU), da će rasti brže od proseka EU, služimo se nekim bazičnim pretpostavkama oko stopa i rasta. Analiziramo uticaj veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) na troškove, težimo tome da 2030. imamo više od 80 odsto produkcije koja se obavlja preko mobilnih aplikacija, i to u samouslužnom formatu."

Izvršni direktor NLB istakao je da ta bankarska grupacija sada vredi 4,4 milijarde evra na tržištu i da bi za 10 godina taj iznos mogao biti 15 milijardi evra.

Srbija atraktivna i konkurentna

"Bankarski sektor je snažno kapitalizovan i likvidan, te ako ne bude velikih šokova u širem kontekstu, sposoban je da podrži rast privrede. Mnogo je bazične infrastrukture koje treba izgraditi. Istina je da Srbija gradi ubrzano, što podržavamo sa ostalim bankarima, ali tu nije samo reč o putevima i železnici, nego i o energetskoj i komunikacijskoj infrastrukturi", rekao je Brodnjak.

Kako je dodao, Srbija je "jako konkurentna" u pogledu poreskog sistema i načina privlačenja stranih direktnih investicija (SDI). "Sada možda malo manje, ali doskora je bila šampion u regionu po prilivu SDI. Beograd je uvek bio regionalni centar, još od Rimskog carstva."

Prema njegovom mišljenju, trebalo bi razmišljati o mogućnostima u sektoru odbrane, "što banke teže podržavaju, ali ima mogućnosti za to".

"Mada sam pacifista u duši, takva ulaganja jesu u funkciji samostalnosti Evrope. Sem toga, Evropa će snažno ulagati u informaciono-komunikacione tehnologije. U ovim oblastima, Srbija može da se priključi tom vozu", kazao je Brodnjak. Kako je dodao, za male privrede kao što su to privrede sa ovih prostora, potrebno je razmišljati u kategorijama niša, kada se cilja svetsko tržište, za šta je Slovenija, kako je naglasio, dobar primer - "šampion u tome".

Brodnjak prognozira da će region Zapadnog Balkana u predstojećem periodu imati rast koji će biti daleko veći od proseka Evropske unije (EU), uz verovatno nešto višu inflaciju. Takve tendencije će, smatra on, privući rast kredita u regionu od 10 do 15 odsto u narednih deset godina.

Govoreći o regionalnim državama, naglasio je da veruje da je potrebno snažnije povezivanje kroz inicijative poput "Otvorenog Balkana", kako bi se privrede više razvijale. Paralelno s tim, spajanje banaka vidi kao budućnost, "ne samo ovde, nego i u Evropi i na svetskom nivou".

Depositphotos

"Trenutno je u Srbiji i Hrvatskoj najizraženija konkurentnost u bankarstvu među zemljama ovog regiona, ali je pitanje koliko dugo to može da se održi. Recimo, u Sloveniji dve najveće banke zajedno drže 70 odsto depozita stanovništva. Verujem da će biti još konsolidacije u regionu, s tim da će u Srbiji možda to ići malo sporije jer u Srbiju svi gledaju kao jako atraktivno tržište, između ostalog i zbog pristupanja EU", kazao je.

Kada je reč o odnosu tradicionalnih banaka i fintek industrije, Brodnjak je rekao da banke koje razumeju korisničko iskustvo i takozvane neobanke drastično više i ulažu u to iskustvo, što će ih održati na tržištu. "Veliko je pitanje ko to nije razumeo i ko će dovoljno da uloži na tom planu. Verujem da će neobanke doći do 25 odsto tržišnog udela."

Na pitanje o efektima korišćenja AI-ja u sektoru, prvi čovek NLB je rekao da je ta tema "malo naduvana" i da se praktično svodi na razumevanje informacija i njihovo korišćenje za donošenje odluka, a on kaže da se AI pokazao kao značajan za menjanje prakse pri donošenju odluka kada se posluje sa stanovništvom. 

Pridruživanje EU kao vetar u leđa privrednom rastu

Srpski kapital je jako dobrodošao u Sloveniji i obrnuto, izjavio je i dodao da su ljudi u regionu poznati po snalaženju u izazovnim vremenima, kao što je trenutno, kada sukobi na Bliskom istoku i velika geopolitička i ekonomska neizvesnost preti da ugrozi energetsku sliku i privredu i regiona i cele Evrope.

Ipak, "sada prvi put kruže teze o tome da li će se uspeti da se Evropa animira da države Zapadnog Balkana zajedno uvede u blok država, pri čemu se razmatra ubrzani ulazak država regiona u Evropsku uniju bez dobijanja prava veta". Brodnjak je rekao da je, uz aktuelna dešavanja u Iranu, jedno od ključnih političkih pitanja trenutno "da li ćemo biti deo Evrope koja će biti snažnija i nezavisnija".

"Privržen sam ideji EU i pridruživanju Zapadnog Balkana EU. Bio bi to snažan katalizator i podstrek za investicije, a bankarski sektor bi bio taj koji bi podržao investicije", izjavio je izvršni direktor NLB, uz napomenu da dešavanja u NATO, s druge strane, ne pružaju toliko optimizma - naprotiv. "Poverenje među saveznicima u NATO više ne postoji", smatra on.

Dodao je da je njihova pretpostavka da će Evropska centralna banka (ECB) držati ključnu kamatnu stopu na dva odsto tokom dužeg perioda. "Srednjoročne pretpostavke su da će do 2030. godine kamata biti na tom nivou, u zavisnosti, naravno, od širih geostrateških izazova. Kad vidimo koliko je evro dobio na snazi u odnosu na dolar poslednje vreme, pitanje je koliko je ECB nezavisna od dešavanja u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) kada odlučuje o kamatnim stopama, dok vidimo i da se evropske investicije iz SAD vraćaju u Evropu, otvarajući pitanje kako će se kanalisati taj novac."