Od ovog doba prošle godine euribor je porastao za preko 60 odsto, ali od prošle nedelje je počeo da pada i prvi put od sredine septembra pao je ispod četiri odsto. Pad je rezultat sve većeg broja prognoza da će zvaničnici popustiti moentarnu politiku.
Kamatna stopa koja služi bankama u njihovim transakcijama i koja je osnova za kreiranje bankarske kamate imala je najveće vrednosti 18. oktobra kada je iznosila 4,143 odsto, što je preko 65 odsto više u odnosu na najnižu vrednost od 7. decembra prošle godine (2,442 odsto).
Naredni sastanak Evropske centralne banke (ECB) je u četvrtak, a nakon njega će biti jasno ko će pobediti - jastrebovi ili golubovi (engl. 'hawks' ili 'doves'), odnosno krilo koje smatra da treba nastaviti zaoštravanje monetarne politike ili ono koje veruju da ne bi trebalo.
Opširnije
ECB neće popustiti pred očekivanjima tržišta
Centralni bankari na sastanku 14. decembra ostaviti stope nepromenjenim, a one će iste ostati do juna.
08.12.2023
ECB u nedoumici: Prerano sniziti kamatne stope ili ugušiti privredu
Christine Lagarde razmatra koliko će se snažno odupreti tržišnim okladama na smanjenje kamatnih stopa.
07.12.2023
Investitori očekuju da će ECB predvoditi centralne banke u smanjenju stopa
Investitori se klade da će Evropa predvoditi najveće svetske centralne banke u smanjenju kamatnih stopa.
06.12.2023
I tržišta dolivaju ulje na vatru. Do prošle nedelje trgovci su se kladili da će prvo smanjenje kamatne stope uslediti početkom druge polovine sledeće godine, a sada se kladimo da će se to dogoditi već u aprilu.
Kojim putem će krenuti ECB
U takvoj situaciji ECB kalkuliše koji rizik da preuzme – da li da prerano olabavi politiku, pa cda inflacija možda ponovo poraste, ili da zakasni sa popuštanjem (kao što je kasnila sa pooštravanjem politike, u poređenju sa američkim Fedom), pa da se rast privrede najstarijeg kontinenta dodatno uspori.
Inflacija u evrozoni u oktobru je usporila iznad svih očekivanja i iznosila je 2,4 odsto, a pritisci cena su nastavili da se smanjuju u gotovo svim kategorijama i na najnižem su nivou u poslednje dve godine. ECB je ranije prognozirala prosečnu inflaciju od 3,2 odsto sledeće godine i povratak na cilj od dva odsto u drugoj polovini 2025. godine.
Ovaj podatak podgrejao je nadu da će ECB do kraja 2024. sniziti kamatnu stopu na 2,75 odsto ili na nivo iz januara ove godine. Tržišta procenjuju skoro 90 odsto šanse da će Evropska centralna banka početi da smanjuje stope u prvom kvartalu sledeće godine.
Ali Isabel Schnabel iz ECB, koja je deo krila jastrebova, upozorava da je prerano isključiti mogućnost daljih poskupljenja. Na istoj liniji sa Schnabel, predstavnikom jastrebova, nalazi se i predsednik Bundesbanke Joakim Nigel, koji smatra da je rano govoriti o smanjenjima.
Glavni razlog za oprez je očekivanje da će pre pada na cilj od dva odsto inflacija ponovo ubrzati. Predsednica Christine Lagarde upozorila je da bi rast cena mogao "malo da se ubrza" u narednim mesecima, a Bloomberg Economics predviđa 3,2 odsto za decembar.
I tako se jastrebovi i golubovi sudaraju u ECB. Za razliku od jastrebova, koji misle da problem inflacije nije rešen, golubovi su veoma zabrinuti zbog ekonomskog rasta u monetarnoj uniji.
Erik Nielsen, glavni ekonomski savetnik grupe Unikredit, slaže se da je vreme za promenu na tržištu i veruje da čak i ako dođe do novog povećanja potrošačkih cena, to neće dugo trajati.
"To povećanje neće podstaći inflatorna očekivanja niti rast plata", rekao je on. "Ako je to ono što žele da ubiju, onda dobrodošli na groblje."
Guverner Banke Portugala Mário Centeno, jedan od golubova ECB-a i laburistički ekonomista, ponovio je to u članku ove nedelje.
"Ukidanje radnih mesta i zamrzavanje zapošljavanja su konzistentnije u recesijama nego tokom ekonomskog procvata", rekao je on. "Trebalo je su tri godine da se uhvati korak sa trendom zapošljavanja pre pandemije; biće potrebno manje vremena da se ti istorijski dobici preokrenu."
Guverner Banke Italije Fabio Panetta upozorio je ECB da ne nanosi nepotrebnu štetu privredi.
"Usporavanje inflacije je u toku", rekao je on u Rimu. "Moramo izbeći nepotrebnu štetu po ekonomsku aktivnost i rizike po finansijsku stabilnost, što bi na kraju ugrozilo stabilnost cena."
Više o ovoj temi pročitajte na Bloomberg Adrija Makedonija.