Mogu li ulaganja u biodiverzitet dostići klimatske investicije

Više od milion vrsta potencijalno će nestati u onome što bi moglo biti najveće izumiranje od kada je asteroid zbrisao dinosauruse. Pa ipak, napori da se privatni kapital dovede u borbu za zaštitu biodiverziteta Zemlje jedva da su popustili. Jedan očigledan model je finansijska infrastruktura razvijena za borbu protiv klimatskih promena, koja je privukla milijarde dolara investicija. Učiniti isto za biodiverzitet nije baš tako jednostavno. Ugljen-dioksid se može meriti, ceniti i trgovati. Međutim, kako stavite cenu na močvaru ili novootkrivenu žabu koja oprašuje cveće? O tržišnim izazovima se razgovaralo u avgustu kada Gabonska "zamena duga za prirodu" nije uspela da pridobije investitore.

Šta je biološka raznolikost?

Raznolikost vrsta unutar regiona. Gde god se populacije raznih oblika života roje, kao što je to slučaj s tropskim prašumama i koralnim grebenima, jača se stabilnost ekosistema. Suprotno tome, područje kojim dominira mala grupa organizama ranjivije je na iznenadne promene uslova. To je jedan od razloga zašto naučnici biološku raznolikost i klimatske promene posmatraju kao isprepletene krize. Kada se tropske kišne šume spale kako bi se proširilo poljoprivredno zemljište, uništavaju se staništa bogata vrstama i oslobađa se ugljen dioksid; u godinama koje slede, sve češći i intenzivniji šumski požari haraju degradiranim šumama, dodatno uništavajući staništa i oslobađajući još više ugljen dioksida.

Kako je ugrožena?

Kako se broj ljudi otprilike udvostručio između 1970. i 2022. godine, povećana potražnja za hranom, gorivom i očišćenim zemljištem smanjila je kombinovanu populaciju drugih vrsta kičmenjaka za 69 procenata, prema Indeksu žive planete, projektu Svetskog fonda za prirodu i Zoološkog društva Londona. Naučni panel Ujedinjenih nacija predviđa da bi milion vrsta moglo izumreti, neke u roku od nekoliko decenija. Prema njihovim prognozama, ugroženo je deset odsto različitih vrsta insekata i 25 odsto biljaka i životinja. Dakle, ogromna erozija biodiverziteta predstavlja pretnju prirodnim procesima na kojima se zasniva veliki deo društva. Svetska banka je procenila da bi šteta po takozvanim prirodnim uslugama koje podržavaju biodiverzitet, kao što su oprašivanje useva, filtriranje vode i održavanje ribljeg fonda, mogla da smanji ekonomsku aktivnost za čak 2,7 biliona dolara godišnje 2030. godine, što je skoro francuskog bruto domaćeg proizvoda.

Šta se radi?

Na konferenciji Ujedinjenih nacija u Montrealu 2022. godine, više od 190 zemalja i Evropska unija postiglo je sveobuhvatan sporazum, uključujući "zakletvu 30k30", koja ih obavezuje da uspostave programe za zaštitu 30 odsto svetskog kopna i okeana do 2030. (trenutno zaštićeni smatra 17 odsto kopna i 10 odsto okeana) i obnovi 30 odsto degradiranih staništa. Konačni sporazum, koji, kao ni Pariski sporazum o klimi, nije pravno obavezujući, poziva na smanjenje subvencija za poljoprivredu, ribarstvo i korišćenje fosilnih goriva koja podstiču uništavanje staništa velikih razmera. Sjedinjene Američke Države nisu potpisale sporazum jer nikada nisu ratifikovale sporazum UN koji je podržao pregovore, ali je predsednik Joe Biden izdao izvršnu naredbu u kojoj su postavljeni slični ciljevi. Bogatije zemlje su se takođe složile da prikupe najmanje 30 milijardi dolara godišnje do 2030. za novi fond za biodiverzitet, istovremeno radeći na povećanju ukupnih investicija i potrošnje iz javnih i privatnih izvora na najmanje 200 milijardi dolara godišnje.

Kako investitori reaguju?

Biodiverzitet je postao vruća tema u globalnim finansijama, sa investitorima koji pokušavaju da repliciraju modele klimatskih ulaganja koji su razvijeni u proteklih 15 godina. Na konferenciji u Montrealu, više od 150 finansijskih institucija sa imovinom od preko 24 triliona dolara podržalo je plan koji od kompanija zahteva da izveštavaju o svojim "rizicima, zavisnostima i uticajima na biodiverzitet". Druga grupa investitora sa ukupno tri triliona dolara pokrenula je kampanju pritiska na 100 kompanija sa značajnim uticajem na staništa.

Koja je privlačnost ulaganja u bioraznolikost?

Ulaganje u vezi sa klimom i širi pokret poznat kao ESG (ekološka, društvena i upravljanje) postali su ogroman i unosan posao za menadžere fondova, sa ukupnom imovinom koja prelazi 2,7 biliona dolara. Dok se o stvarnom uticaju ESG ulaganja mnogo raspravlja, kompanije za koje se smatra da su bolje pozicionirane za prelazak na zeleniju ekonomiju su privlačnije investitorima.

Šta to sve uključuje?

Banke i međunarodne agencije predložile su ili uvele nove mehanizme finansiranja, uključujući:

• Zelene obveznice, čiji se prihodi dodjeljuju određenim ekološkim projektima, i plave obveznice za rad na očuvanju mora. Svetska banka i Credit Suisse čak su izdali "obveznicu za nosoroge", prikupivši 150 miliona dolara za finansiranje zaštite crnih nosoroga u Južnoj Africi.
• Zamene duga za prirodu (engl. debt-for-nature swaps) kojima se oprašta deo spoljnog duga zemljama u zamenu za lokalna ulaganja u ekološke projekte. Budući da se samo deo tih dugova ulaže u takve projekte, neki poslovi, poput zamene od 364 miliona dolara u Belizeu finansirane "plavim" obveznicama, izazvali su bes analitičara koji tu vrstu ulaganja smatraju obmanjujućom. U međuvremenu je deo ulagača odustao od 500 miliona dolara vredne zamene u Gabonu, prve u Africi, budući da nije uspoe stvoriti nikakve stvarne uštede duga za zemlju. Među zemljama koje su osigurale takve zamene su Barbados i Ekvador.
• Bodovi za bioraznolikost, poznati i kao biocredits, još su jedan mehanizam zaštite bioraznolikosti. Osmišljeni su tako da se njima može trgovati kao i s ugljeničnim bodovima, ali ih kupuju kompanije kako bi nadoknadile štetu koju su napravile ili kao pozitivan doprinos projektima vezanim uz prirodu. Kompenzacije su stekle mešovitu reputaciju u finansiranju klimatskih promena jer su mnoge od njih precenjene.
• Prirodni kapital ili fondovi usmereni na bioraznolikost usmereni na ulaganja u kompanije za koje se smatra da čine više od većine kako bi ograničili svoje uticaje ili kako pružaju rešenja za krizu bioraznolikosti, poput veganskih proizvođača "mesa" ili programera za kompenzaciju ugljenika.

 

Koje su prepreke?

Velika prepreka je nedostatak jasnih metrika koje su razvijene za klimatska ulaganja. Brojne neprofitne i industrijske radne grupe ulaže napore da ih razviju, dok je EU u novembru odobrio nova pravila za kompanije koje posluju u sektorima koji zahtevaju otkrivanje podataka o njihovom uticaju na gubitak bioraznolikosti i na ekosisteme.