BBA analiza: Crna Gora ove sezone može očekivati blagi rast turista

Rasprave o uspešnosti hrvatskog turizma vode se svake sezone i uvek se naposletku pokaže, usprkos konstantnom rastu cena, kako nam brojke rastu i da nam popularnost među stranim gostima ne pada. Ali to neće ići tako doveka, pa smo se ovaj put odlučili da uporedimo Hrvatsku sa najbližim konkurentima sa ove strane Jadrana i da vidimo preti li nam opasnost od dosada prilično uspavanih izazivača.

U analizi smo se fokusirali na zemlje regiiona sa razvijenim priobalnim turizmom, sa naglaskom na hotelski segment koji stvara najveću dodatnu vrednost: od kvalitetnijih radnih mesta do celogodišnje turističke sezone. Posebnu pažnju posvetili smo Albaniji, koja poslednjih godina beleži snažan rast i postavlja ambiciozan cilj od 30 miliona turista do 2030. Postavlja se pitanje: može li ozbiljno da ugrozi vodeću poziciju Hrvatske, koja i dalje prednjači po prihodima, hotelskoj popunjenosti i dužini sezone? U nastavku donosimo poređenje ključnih pokazatelja i trendova u Hrvatskoj, Albaniji i Crnoj Gori.

U Hrvatskoj je 2024. godine bilo dostupno oko 1,2 miliona stalnih turističkih kreveta. Od toga se u hotelskoj kategoriji nalazi samo oko 173 hiljada kreveta, odnosno tek 15 odsto ukupnog kapaciteta. Uprkos relativno maloj ponudi, hoteli su činili skoro 30 procenata svih noćenja.

Na osnovu podataka, turistička sezona u Hrvatskoj počinje u maju, a završava se u septembru. Dva vrhunska meseca hrvatske turističke sezone su jul i avgust. Stopa popunjenosti hotelskog smeštaja u Hrvatskoj je tada skoro 100 odsto. Crna Gora je druga sa stopom popunjenosti između 70 i 80 odsto, dok je Albanija treća sa stopom popunjenosti hotela od 55 odsto u julu i 68 odsto u avgustu.

Hrvatska takođe ima najdužu sezonu, sa hotelima koji beleže skoro 70 odsto popunjenosti u septembru, dok Crna Gora i Albanija beleže samo 55 odsto i 44 odsto, respektivno. Predsezona u Hrvatskoj i Crnoj Gori je jaka, sa više od polovine hotelskih kapaciteta već popunjenim u maju, dok je u Albaniji to slučaj tek u julu. Mesečna popunjenost hotela u Hrvatskoj tokom skoro cele 2024. godine bila je skoro 30 odsto, slično Crnoj Gori, dok se Albanija još uvek nije etablirala kao destinacija za celu godinu.

 

Hrvatska i dalje prednjači u regionu po broju turističkih dolazaka, sa više od 20 miliona turista u 2024. godini. Albanija je na drugom mestu sa 12 miliona turista. Albanija beleži godišnji rast od 25 odsto u dolascima turista i utrostručila je broj turista između 2020. i 2024. godine. Etablirala se kao zemlja netaknute prirode i pristupačnih cena, a mnogi je vide kao potencijalnog konkurenta hrvatskom turizmu. Ovogodišnje brojke iz Albanije ukazuju na novi rekord od 15 miliona turista, dok Crna Gora i Hrvatska mogu očekivati samo blagi rast.

 

Hrvatska je prošle godine od turizma zaradila 15 milijardi evra, što je 714 evra po turisti. Crna Gora je na drugom mestu sa prihodom od 1,5 milijardi evra u 2024. godini, što je 577 evra po turisti, i Albanija sa prihodom od pet milijardi evra od turizma, sa 417 evra po turisti. Hrvatski turizam zarađuje skoro dvostruko više po turisti nego albanski turizam, što potvrđuje tezu da se Albanija prvenstveno profilisala kao jeftina turistička destinacija.

Još jedna zanimljiva karakteristika albanskog turizma je nizak broj noćenja u poređenju sa ukupnim dolascima turista. Albaniju je prošle godine posetilo skoro 12 miliona turista, koji su ostvarili manje od osam miliona noćenja. To se može objasniti velikim brojem jednodnevnih putovanja iz susednih zemalja, posebno Grčke, i visokim procentom sive ekonomije, privatnog smeštaja koji još uvek nije predmet statističkih podataka. Albanija ima velike turističke planove i mogla bi dugoročno postati ozbiljan izazivač Hrvatskoj.

 

Većina turista u Albaniju dolazi avionom, budući da zemlja nema razvijenu mrežu autoputeva. Ove godine je planirano otvaranje novog međunarodnog aerodroma na jugu zemlje u Valoni, što bi znatno olakšalo pristup južnom delu zemlje gde se nalazi Albanska rivijera. Do sada su turisti najčešće sletali u Tiranu na severu, ili leteli do Krfa u Grčkoj, odakle bi nastavljali putovanje brodom.

Uz projekat aerodroma, očekuje se i investicija u luksuzni hotelski rizort na ostrvu Sazan, kojim rukovodi zet američkog predsednika Donalda Trumpa, Jared Kushner. Albanska vlada je u januaru 2025. godine dodelila status strateškog investitora kompaniji Atlantic Incubation Partners, povezanoj sa Kushnerom, za projekat vredan 1,4 milijarde evra. Rizort bi trebalo da obuhvati marine, hotele i stambene zgrade, a država je preko agencije za razvoj dobila udeo u projektu kako bi ubrzala realizaciju. Cilj Albanije je da do 2030. godine dostigne 30 miliona turista godišnje, što je izvodljivo uz godišnji rast od 10 odsto.

Hrvatska ostaje vodeća turistička destinacija na Jadranu zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi, visokoj popunjenosti hotela i produženoj sezoni. Albanija ostvaruje impresivan rast i privlači kapital, ali i dalje zaostaje po prihodu po turistu i ponudi tokom cele godine. Crna Gora održava stabilnu nišu. U godinama koje dolaze, Albanija će sve više vršiti pritisak na Hrvatsku, ali upravo hotelski segment, kao najvredniji deo turizma, ostaje ključna poluga kojom Hrvatska može da održi status regionalnog lidera u priobalnom turizmu.