Analiza BBA: U Srbiji raste zaposlenost, ali manjka kvalifikovanih radnika

Kvalifikovana radna snaga postaje sve veći problem u razvoju evropske privrede. Trenutno 18 odsto proizvodnih i 27 odsto uslužnih kompanija EU navodi problem manjka radne snage kao najveći problem u poslovanju. Prema trenutnim podacima, može se reći da rade svi koji žele da rade. Zaposlenost na nivou EU je na istorijskom nivou od 75,3 odsto. S druge strane, nezaposlenost je takođe na najnižim nivoima – 5,9 odsto. Što se tiče Adria regiona, tržište rada je gotovo iscrpljeno u Sloveniji i Hrvatskoj, dok je u ostatku regiona sve uže.

U svim zemljama Adria regiona poslednjih godina vidimo rast zaposlenosti usled rasta privrede, ali i pad nezaposlenosti koji povezujemo sa istim, uz delimičan pad zbog iseljavanja iz ovih krajeva.

Slovenija beleži višu stopu zaposlenosti i nižu stopu nezaposlenosti nego što je to slučaj u EU s obzirom na veličinu tržišta i razvijenost privrede.

Srbija beleži najveći rast zaposlenosti u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu za četiri procentna poena, na 64,7 odsto, usled snažnih priliva stranih investicija i ulaganja u radno intenzivne industrije.

S druge strane, na dnu prema pokazateljima tržišta rada je BiH gde i dalje imamo veoma nisku zaposlenost od svega 51,8 odsto zbog raširenosti sive ekonomije i niske participacije žena u zapošljavanju (39,1 odsto).

Za nastavak priliva stranih direktnih investicija i rasta privrede ključna je relativno dostupna radna snaga i relativno niže plate nego u ostatku Evrope, o čemu smo pisali u našoj analizi FDI Adria region

Bloomberg Adria

 

.

 

Prema ta dva spomenuta pokazatelja, trenutno su u najpovoljnijoj situaciji "non-EU" zemlje Adria regiona.

U Srbiji, BiH i Severoistočnoj Makedoniji vidimo niže stope participacije na tržištu rada, više stope nezaposlenosti, ali i niže prosečne plate nego što je to slučaj u Sloveniji i Hrvatskoj. Isto tako, hrvatsko i slovenačko tržište gotovo da i nema domaće radne snage, što se najbolje vidi po zapošljavanju stranih radnika, koje se zahuktalo u poslednje dve godine.

Dalji rast privrede zavisi i zavisiće od uvoza radne snage s obzirom na nepovoljne demografske trendove. U Sloveniji udeo strane radne snage premašuje 15 odsto te svako novo otvaranje radnih mesta zavisi od uvoza stranaca, posebno u radno intenzivnim sektorima poput građevinarstva. U Hrvatskoj je taj udeo sve bliži 10 odsto (oko 160.000 stranih radnika) s procenama daljeg rasta. U ostatku regiona broj raste, ali trenutno su one mnogo niže s obzirom na pomenuto stanje tržišta rada.

Kada pogledamo potencijal postojeće domaće radne snage, vidimo da postoji tzv. loša ponuda rada u EU na nivou od 12 odsto. Pod "lošom" ponudom rada smatraju se nezaposleni, osobe koje rade skraćeno radno vreme, osobe koje traže posao, ali nisu još uvek dostupne za početak rada, te osobe koje su dostupne odmah za rad, ali ne žele trenutno da rade.

U Adria regionu, loša ponuda rada čini u proseku 14,8 posto ukupne radne snage, što je iznad EU proseka. Tu prednjače "non-EU" zemlje Severna Makedonija sa 24 odsto, BiH oko 18 odsto, te Srbija oko 16 odsto potencijala za zapošljavanje.

Bloomberg Adria

 

 

U tim zemljama radna snaga nije optimalno iskorišćena i gubi se na produktivnosti privrede. Ali s druge strane, postoji snažan bazen za dalje privlačenje investicija koje bi u srednjem roku trebalo situaciju da približe sličnijim nivoima EU proseka. Hrvatska i Slovenija su tu ispod proseka EU, što i potvrđuje visok udeo strane radne snage.

Radna snaga će ostati najveći problem kompanija u Sloveniji i Hrvatskoj i u narednim godinama, uzimajući u obzir demografiju i očekivani rast privrede.

 

 

Uvoz strane radne snage je neizbežan, te se bazen iz istočnijih zemalja Adria regiona polako sužava, pa očekujemo nastavak uvoza radnika iz dalekih zemalja poput Nepala, Pakistana, Indije i drugih. I u "non-EU" delu Adria regiona sve veći problem postaje nedostatak kvalifikovane radne snage, no još uvek postoji solidan potencijal neiskorišćenog dela radno sposobnog stanovništva.

Plate će usled pritiska potražnje za radom nastaviti da rastu umerenim tempom, no dosta toga zavisiće od kretanja nemačke privrede, od koje zemlje Adria regiona ponajviše zavise.