Emigracije i starenje - jak pritisak na srpsko tržište rada

Zategnuto tržište rada postalo je pojam koji se sve češće može čuti, budući da privrednici neretko navode nedostatak radne snage kao jedan od glavnih problema tržišta. Sve to na prvi pogled deluje paradoksalno u odnosu na stopu nezaposlenosti u Srbiji koja je jedva ispod dvocifrene (9,2 odsto u četvrtom kvartalu 2023). Nedostaje radna snaga, a na tržištu gomila radne snage. Pored toga, na tržištu rada je sve veći broj stranaca - samo u 2023. godini Nacionalna služba za zapošljavanje odobrila je oko 50.000 dozvola za rad strancima, na istom tom tržištu koje beleži nešto ispod 400.000 nezaposlenih, što ukazuje na ogroman disparitet između ponude i potražnje.

Gde je rešenje? Kako bismo prešli na rešavanje, moramo prvo definisati problem.

Prva stavka - kontrakcija radne snage usled emigracija. Posledica visokih stopa nezaposlenosti i relativno niskog životnog standarda bila je prvenstveno iseljavanje stanovništva - mladog i radno sposobnog. To, u kombinaciji sa okolnostima u kojima Zapad ima sve više kapaciteta i želje da privuče radnu snagu, omogućilo je pomenute emigracije. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u poslednjih 10 godina, od popisa do popisa, iz Srbije je emigriralo čak 300.000 stanovnika.

Druga stavka - starosna struktura stanovništva. Stopa prirodnog priraštaja je negativna od kraja devedesetih, a stopa fertiliteta je ispod dva (1,6 u 2022), što ne omogućava rast populacije - već obrnuto, pa je sama starosna piramida nalik obrnutom trouglu. Danak skromnog prirodnog priraštaja preliva se na tržište rada, pa će u narednoj deceniji iz kontingenta aktivnog stanovništva izaći znatno više ljudi u odnosu na mlade koji će ući u taj kontingent što će doprineti kontrakciji radne snage. Ako pogledamo apsolutne vrednosti, radi se o smanjenju od oko 270.000 ljudi, što je otprilike u rangu efekata emigracija u prethodnoj deceniji koji smo već pominjali, ili čak jače budući da migracije obuhvataju celu populaciju, a ne samo aktivno stanovništvo.

Izgleda da je postavka problema jasna, ali da nam nije dala ni naznake rešenja. Demografske tendencije su teško i sporo reverzibilne, a iseljavanje i dalje ima potencijal, pogotovo ako uzmemo u obzir sve lakše procese za dobijanje dozvola za rad u inostranstvu i sve veće potrebe za radnom snagom (na primer, u Nemačkoj, prema anketama za prvi kvartal 2024, oko 30 odsto ispitanika u industriji navodi tržište rada kao prepreku poslovanju, što je iznad desetogodišnjeg proseka od 20 odsto).

U srednjem roku jedini potencijal je u prekvalifikacijama i stvaranju strukture raspoložive radne snage koja je bolje prilagođena potrebama tržišta rada, što je prilično izazovno, budući da je i starosna struktura nezaposlenih pristrasna starijem delu populacije. A u kratkom roku, tržište rada će biti dominantno uslovljeno potencijalom za prijem inostrane radne snage. Ukoliko uzmemo u obzir pretpostavljeni rast privrede, sve veće otvaranje granica i starosnu strukturu stanovništva, do 2030. u Srbiji će biti preko 60.000 stranih radnika, ne računajući imigrante iz Rusije.

 

Na dugi rok postoji više ključnih faktora koji su snažno međuzavisni. Najpre usmeriti socioekonomske politike ka značajno većim stopama fertiliteta (na primer, vrtić osiguran za sve, dobro regulisano fleksibilno radno vreme za majke, produženo porodiljsko odsustvo), pogotovo što će se i kontingent žena u fertilnom periodu smanjiti (-13 odsto u narednih 10 godina). Stvoriti generalno dobre životne uslove koji bi u najboljem slučaju minimizovali emigracije u narednom periodu, kao što su poboljšanje zdravstvene zaštite i povećanje kupovne moći. Unaprediti opšte zdravlje populacije, što podrazumeva unapređenje zdravstvene zaštite i fokus na preventivi, budući da Srbija stoji relativno loše po pitanju očekivanog trajanja života, sa oko 75 godina ili čak za pet godina manje od proseka EU.