U ogromnom spektru instrumenata na tržištu kapitala danas svoje mesto nalaze oni koji su direktno povezani sa procesom dekarbonizacije. Konkretno, investitori mogu ulagati u ETF-ove čija se imovina uglavnom sastoji od kompanija koje su ambiciozno angažovane u zelenoj agendi. Dekarbonizacija je deo te priče, u investicionim instrumentima koje kompanije moraju da prođu kroz svoje bilanse u okviru procesa smanjenja emisije štetnih gasova.
Celu analizu o emisijama ugljen-dioksida možete preuzeti OVDE.
Evropski kreatori zelene agende, kao deo procesa dekarbonizacije, osmislili su najveći sistem za trgovinu emisionim dozvolama (EU ETS), koji trenutno pokriva fazu 4 dekarbonizacije u periodu od 2021. do 2030. godine. Do ove godine, prema EU regulativi, u sistemu regulisanja emisije CO2 su morale da učestvuju energetski intenzivne industrije kao što su proizvodnja cigle, cementa, papira i nafte, kao i gasna i avio industrija. Od 2024. godine u ovu grupu ulazi i brodarstvo.
Opširnije
Emisije CO2 koje emituje privreda EU smanjene za 22 odsto od 2008.
U 2022, emisije gasova staklene bašte nastale ekonomskim aktivnostima preduzeća u EU iznosile su 3,6 milijardi tona ekvivalenta CO2.
28.12.2023
Biden daje milijarde za tehnologiju koja izvlači ugljenik iz vazduha
Kroz direktno hvatanje vazduha se CO2 hvata i skladišti.
13.08.2023
Emisije iz gasa i nafte do kraja 2030. moraju da opadnu za pola, kaže IEA
Emisije iz sektora nafte i gasa čine skoro 15 odsto gasova staklene bašte iz celokupne energetske industrije.
16.05.2023
I Kina uvodi stroža pravila za vozila koja zagađuju
Kina će od prvog jula primenjivati strože standarde za emisije štetnih gasova za vozila.
10.05.2023
EPS će ulazak u ETS sistem koštati 3,4 miliona evra
Iz Energetske zajednice nedavno je potvrđeno za Bloomberg Adriju da Srbija, zajedno sa drugim zemljama regiona, pregovora da pristupi sistemu EU ETS.
09.05.2023
Dok se trenutno oko 43 odsto emisionih dozvola dobija besplatno, u skladu sa propisima EU, kompanije koje ne smanje emisiju CO2 kažnjavaju se i, prema veličini nesmanjenja emisija, moraju da kupe dodatne dozvole za emisiju preko EU ETS platforme.
Nakon pandemije kovida 19 i oporavka vazdušnog saobraćaja, ponovo je povećana emisija gasova staklene bašte, što je snažnijim korišćenjem uglja, zbog poskupljenja prirodnog gasa, dovelo do rekordnih nivoa emisionih dozvola od oko 80 evra po toni emitovanog CO2. Krajem prošle i početkom ove godine počele su da padaju cene dozvola zbog usporene privrede Zapadne Evrope i manje potražnje za energijom iz domaćinstava, što je cene dozvola gurnulo na niže nivoe. Trenutno su na nivou od 60 evra po toni CO2, što je tri puta više nego 2019. godine i dodatno stavlja pritisak na troškove kompanija koje su u obavezi da ispune CO2 standarde.
ETF-ovi koji ulažu u kompanije uključene u zelenu agendu trenutno teže više od 550 milijardi dolara i čine 30 odsto svih ETF-ova u širem okviru sredstava koja se odnose na održivost ili ESG angažman. ETF-ovi koji prate emisione dozvole su znatno manji, njihova imovina vredi samo oko milijardu dolara, ali i time se nude opcije kompanijama da aktivnije upravljaju finansijskim rezultatom koji proizilazi iz zelene agende.
Pored ETF-ova, emisioni sertifikati se mogu ulagati i kroz fjučers ugovore, ali ovo je komplikovaniji i manje likvidan način. Najveći ETF u tom segmentu je KRBN US, koji je nadmašio S&P 500 od svog osnivanja do početka 2024. godine, što možemo smatrati dobrom hedžingom i načinom diverzifikacije u poređenju sa klasičnim portfoliom akcija.
Evropski plan je da se emisija CO2 smanji za 55 odsto do 2030. u poređenju sa referentnom 1990. godinom. Dobar je znak da je plan do 2020. ostvaren, iako podstaknut padom privredne aktivnosti usled pandemije.
Iako se emisije CO2 nisu vratile na nivoe pre pandemije, tempo smanjenja emisija je suviše spor i moraće da se udvostruči da bi se postigao krajnji cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Očekujemo da će cene emisionih dozvola ponovo dostići nivo iz 2023. godine u narednim mesecima zbog:
1. Oporavka privrede EU, posebno nemačke, čija bi industrija trebalo da se oporavi ove godine, što će povećati upotrebu fosilnih goriva i posledično emisiju CO2;
2. Pooštravanja propisa jer se maksimalni broj dozvola u sistemu smanjuje za 2,2 odsto godišnje, što znači da će u prometu biti 20 odsto manje dozvola nego danas;
3. Rezerve stabilnosti tržišta (MSR), jer ako su kompanije generalno uspešnije u smanjenju emisije CO2 od brzine godišnjeg smanjenja broja dozvola u sistemu, onda MSR sistem povlači deo dozvola sa tržišta. Samo ove godine, MSR će do avgusta povući 19 odsto do sada nekorišćenih emisionih dozvola, što je ekvivalentno tržišnoj vrednosti emisionih dozvola od 17,7 milijardi evra. Poređenja radi, celokupno evropsko tržište emisionih dozvola teško je 766 milijardi evra.
Izvor: Bloomberg, BBA Analiza
Izvor: Bloomberg, BBA Analiza
Izvor: Bloomberg, BBA Analiza
.webp){kind=icon}
