Analiza BBA: Teško da će banke biti jednako profitabilne kao prošle godine

Analitičari Bloomberg Adrije objavili su novi detaljni pregled prošlogodišnjeg poslovanja bankarske industrije u Evropi i regionu. Uz glavnu poruku da se ponavljanje prošlogodišnjeg skoka profitabilnosti ne može očekivati uskoro, glavni analitičar Andrej Knez u nastavku detaljnije komentariše izglede regionalnih banaka za ovu godinu, ali i šta se može očekivati od evropskog bankarskog sektora. Analiza je dostupna ovde.

 

Banke listirane na evropskim berzama generisale su investitorima u evropske deonice, u poređenju s drugim industrijama, neke od najviših povrata od kraja 2022. godine. Porast cena tih deonica od 30 odsto ne iznenađuje kada vidimo da su banke u istom periodu ostvarile sjajne poslovne rezultate, i to porastom neto kamatnih marži na 1,9 odsto, što je najviši nivo u barem 20 godina. Povrati na kapital su, u odnosu na godinu ranije, porasli za pet procentnih poena na 14 odsto, odnosno najviši nivo od 2007. godine, a i prosečno isplaćena dividenda iznosila je 45 odsto dobiti, što je najviše od 2018. godine.

Najveće evropske banke, poput holandskog ABN Amro Banka, španskog Banco Santandera, nemačkih Deutsche Banka i Commerzbanka, engleskog HSBC Holdingsa i švedske grupacije Svenska Handelsbanken, ostvarile su skok neto kamatnog prihoda za 13 odsto u odnosu na 2022. godinu, a za to prevashodno mogu da zahvale monetarnom stezanju centralnih banaka. Neto prihod od naknada, koji najviše raste s privredom i povezanim brojem platnih transakcija, porastao je tek četiri odsto jer se ekonomska aktivnost hladila. Da je monetarno stezanje glavni faktor u prošlogodišnjem rastu neto kamatnog prihoda, dodatno se potvrđuje beznačajnim rastom portfelja kredita od tek jedan odsto, što je najmanje još od 2016. godine.

Rast profitabilnosti u 2023. svejedno je bio izraženiji u bankama Adria regiona u odnosu na velike banke listirane na evropskim berzama. Na primer, neto kamatne marže su porasle većinom za jedan postotni poen kod banaka u Adria regionu, više nego dvostruko u odnosu na velike evropske banke. Isto je bilo s povratima na kapital, koji su najviše porasli u Sloveniji, za 10 procentnih poena, i Hrvatskoj, za sedam, dok je porast kod velikih evropskih banaka bio pet procentnih poena.

Povrat na evropske deonice | Bloomberg

 

Povrati u Adria regionu su tako danas vrlo respektabilnih 15 do 20 odsto, dakle prosečno iznad proseka evropskih banaka od 15 odsto. A osećaj uspeha za regionalne banke još je veći kada se u obzir uzme da zbog prirode poslovanja na rizičnijem tržištu moraju da imaju više kapitala nego velike evropske banke.

Poskupljenje zaduživanja, stroža kreditna pravila i slabije srednjoročne prilike za investiranje već dovode do smanjenja kreditnih portfelja banaka u Nemačkoj i Italiji. Iako međugodišnje povećanje kreditnih portfelja usporava u Adria regionu kao i šire u srednjoistočnoj Evropi, ipak se hlađenje kreditne aktivnosti u zemljama Adria regionu odvija sporije i blažim intenzitetom.

Razlog leži prvenstveno u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, gde na međugodišnjem nivou kreditni portfelji još uvek rastu srednjim jednocifrenim stopama. Klijenti banaka u tim zemljama zadužuju se po nižim kamatama nego, na primer, u Nemačkoj i Italiji.

Ključni indikatori profitabilnosti | Bloomberg, centralne banke, BBA Analytics

 

Dok su u potonjim zemljama stope na korporativne kredite od kraja 2021. godine porasle za četiri i više procentnih poena, u Hrvatskoj je zaduživanje preduzeća danas skuplje za 3,7 procentnih poena, a u Bosni i Hercegovini tek jedan procentni poen. U regionu su najgore prošli korporativni klijenti banaka u Srbiji, koji za novi kredit danas moraju da plate gotovo pet procentnih poena višu kamatnu stopu nego pre dve godine.

Razlika u porastima kamatnih stopa najbolje se vidi u stanju likvidnosti bankovnih sistema. Banke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini su najlikvidnije u regionu s odnosom kredita i depozita klijenata na 74, odnosno 76 odsto. Višak likvidnosti u tim zemljama se postepeno gradio kroz prošlu deceniju kada se privatni sektor razduživao, a uz to su gotovo sve centralne banke štampale novac. Od susednih zemalja je po odnosu kredita i depozita njima najbliža Severna Makedonija, gde je ovaj pokazatelj na 83 odsto, a Slovenija se smestila taman između Italije i Nemačke s odnosom kredita i depozita na 86 odsto.

Likvidnosni uslovi su najrestriktivniji u Srbiji, gde od svakog evra položenog depozita tek sedam centi ostaje neiskorišćeno, odnosno neplasirano u kredite. Na tom tržištu je kreditna aktivnost godinama premašivala trendove u susednim zemljama, pa se rezerva neiskorišćenih sredstava nije punila istom dinamikom.

Valuacije banaka

Valuacije evropskih banaka listiranih na berzama su s odnosom cene deonica i trenutne dobiti oko 7×, što je ispod 10-godišnjeg proseka od 11×. Investitori očigledno smatraju da dobit bankama u bliskoj budućnosti neće rasti kao u 2023. godini, ako uopšte i bude rasla. Poslovanje banaka u nastavku godine obeležiće nekoliko glavnih faktora, a deo njih će se preliti i na 2025. godinu.

U velikim državama evrozone kamatne stope na kredite više neće rasti, barem ne značajno, jer je dosadašnji porast bezrizičnih kamatnih stopa potpuno prenesen na kredite klijenata. U zemljama Adria regiona možemo očekivati još poskupljenja zaduživanja, ali primarno u državama koje su dosad beležile manje poraste stopa, dakle BiH, Slovenija i Hrvatska. U Evropi će banke i ove godine morati da povećavaju kamatne stope na depozite, a u spomenutim zemljama Adria regiona banke će dodatnim poskupljenjem kredita barem donekle braniti profitabilnost, naročito kako će kreditna aktivnost nastaviti da slabi.

Kamatne stope na kredite domaćinstvima i kompanijama | centralne banke, BBA Analytics

 

Kamatne stope na oročene depozite nastaviće da rastu, jer u celoj Evropi klijenti banaka zahtevaju svoj deo kolača od monetarnog stezanja. Dosad su u Adria regionu najbolje prošli deponenti banaka u Srbiji, gde je preneseno gotovo 74 odsto monetarnog stezanja u kamatne stope na depozite. U hrvatskim bankama taj prenos je na 68 odsto, u Sloveniji i Severnoj Makedoniji oko 40 odsto, a najmanji je u BiH na 32 odsto.

Privredna perspektiva je solidna, što znači da banke u regionu ne bi trebalo da vide značajnije slabljenje kvaliteta kreditnog portfelja. Skuplje zaduživanje će svejedno dodatno slabiti potražnju za kreditima, pa će se kreditni portfelji zadržati oko trenutnih nivoa.

U evrozoni je (in)direktna izloženost banaka vrednosti komercijalnih nekretnina sve bitnija tema. Te banke su kroz kredite za finansiranje projekata komercijalnih nekretnina ili one osigurane komercijalnim nekretninama izložene u vrednosti od 2,6 biliona evra, što je gotovo 12 odsto svih kredita u evrozoni.

Smanjivanje kamata

ECB će krenuti sa smanjivanjem kamatnih stopa u letnjim mesecima, i to za ukupno jedan procentni poen do kraja godine. Time bi se tromesečni euribor spustio prema tri odsto do kraja 2024. godine. Zajedno sa time će ECB nastaviti s istiskivanjem viška likvidnosti u sistemu, ali taj proces će, u zavisnosti od ambicija ECB, trajati između tri i devet godina. Dok će to početi da smanjuje neto kamatne marže kod većine banaka u evrozoni, banke u Adria regionu sa snažnijom likvidnosti moći će da brane profitabilnost sporijim rastom kamatnih stopa na depozite.

U svetlu usporavanja rasta profitabilnosti, banke će nastaviti s optimizacijom troškova. Ne bi li se održao organski rast, bankama će i dalje biti potrebno da ulažu značajna sredstva u tehnološka rešenja. U takvom scenariju će optimizacija troškova podrazumevati (dodatnu) racionalizaciju izdataka za zaposlene, najčešće kroz kanal smanjenja njihovog broja.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar