.webp){kind=icon}
Tržišna likvidnost, odnosno njen manjak, jedan je od razloga koji ograničava performanse u zemljama Adria regiona budući da su regionalna tržišta slabije likvidna, naravno u relativnim terminima, od onih na istoku Evrope, a kamoli u poređenju s onima na najvećim globalnim tržištima, ocenjuje analitički tim Bloomberg Adrije u pregledu stanja na lokalnim tržištima kapitala.
Celu analizu možete pročitati OVDE.
Posmatrajući razvoj situacije u poslednjih 10 godina, prosečan dnevni promet akcija koje su deo ključnih regionalnih indeksa je na nivou između 0,01 i 0,06 odsto tržišne kapitalizacije akcija raspoloživih za trgovinu.
Opširnije
BBA analitičari: Podizanju stopa ECB došao je kraj
Delovanje restriktivne monetarne politike uz pomoć raznih geopolitičkih problema vidljivo je na više strana.
26.10.2023
Analiza BBA: Luke u Adria regionu idu ka uzburkanijim vodama
Analitičari upozoravaju da su vrhunci pomorske industrije iz 2022. neodrživi u budućnosti.
27.10.2023
Analiza BBA: Regionalne 3D firme obećavaju, Beograd centar TV serija
U industriji 3D animacije igrači iz Adria regiona imaju obećavajući potencijal rasta.
11.01.2023
Procenat raspoloživih akcija u tržišnoj kapitalizaciji u proteklih 10 godina bio je između 60 odsto u Sloveniji do ispod 20 odsto drugde u regionu. To je sve mnogo manje nego što je, recimo, slučaj s nemačkim DAX indeksom, gde je broj akcija raspoloživih za trgovinu 85 odsto, ili kao u Mađarskoj ili Poljskoj, gde je na 70 odsto. Niska količina akcija je loš signal za investitore, budući da bi oni čak i u slučaju veće aktivnosti bili u slaboj poziciji da mogu kontrolisati donošenje odluka u firmama.
Štaviše, najlikvidnije izlistane akcija u Adria regionu nose manje zanimljive dividendne prinose nego one na tržišima srednje i istočne Evrope. Pritom su slovenačke firme izuzetak gde je taj prinos i iznad šest odsto, što je vrlo dobro u poređenju sa srednjom i istočnom Evropom, gde predvodi Rumunija s osam odsto i Mađarska s nivoom sličnim slovenačkom.
Postoji i makroekonomsko objašnjenje nižih dividendnih prinosa budući da su većinu vremena od 2010. zemlje Adria regiona bile usmerene na popravljanje privrednih neravnoteža, što stvara nižu profitabilnost u ekonomiji, dok su u srednjoj i istočnoj Evropi zemlje bile više fokusirane na rast produktivnosti i time omogućile bolje profite kompanija.
No, gledajući u budućnost, analitičari Bloomberg Adrije vide dobar potencijal za poboljšanje stanja na tržištu kapitala u regionu zahvaljujući članstvu u evrozoni i nastavku procesa pristupanja Eropskoj uniji. Tome svakako pridonose smanjena nestabilnost privrede i tržišta kapitala u regionu, zatim korporativna implementacija politika održivosti (ESG) i, možda i najbitnije, preraspodela imovine građana.
"Ne zazivamo rasprodaju na tržištu nekretnina ili juriš na depozite u bankama, ali smatramo da bi strukturisana komunikaciona strategija od srednjeg na duži rok s ciljem povećanja prisutnosti lokalne ekonomije na tržištu kapitala, uz podršku fiskalne politike kao što je povećano oporezivanje nekretnina, bio opipljiv korak napred u poboljšanju privrednog potencijala (Adria) regiona", istakao je analitički tim Bloomberg Adrije.
Pritom analitičari napominju da, uzimajući u obzir odnos kredita i depozita koji se u većini zemalja regiona kreće između 75 i 90 odsto (osim Srbije gde je blizu 100 odsto), određena realokacija novca prema tržištu kapitala ne bi naštetila stabilnosti finansijskog sistema.
Tako smatraju da bi u Hrvatskoj bio moguć odliv 7,5 milijardi evra štednje građana prema tržištu kapitala, u Sloveniji pet milijardi evra, u Bosni i Hercegovini 1,3 milijarde evra i u Severnoj Makedoniji 1,2 milijarde evra. Sve to ne bi naštetilo likvidnosti banaka i nastavilo bi zadovoljavati regulatorne uslove.
U Srbiji je ponešto drugačije zbog nepostojanja tog likvidnosnog prostora, ali tržištu kapitala bi se moglo pomoći dobro odmerenim smanjenjem regulatornih zahteva prema bankama kao što su obvezne rezerve. Ipak, zaključuju analitičari, i to bi imalo cenu u sporijem rastu kredita kako bi se zaštitila stabilnost finansijskog sistema.
