.webp){kind=icon}
S izuzetkom 2020, Atlantic Grupa kontinuirano povećava svoje prihode od prodaje tokom višegodišnjeg razdoblja, a u 2022. su dvocifrena inflacija i oporavak turizma bili glavni pokretači povećanja, prvenstveno u segmentu kafe i pića, pokazala je analiza Bloomberg Adrije.
S druge strane, rast cena inputa nadmašio je rast prodaje i rezultirao značajnim smanjenjem marže operativne dobiti tokom ove godine od čak 30,2 odsto, a najviše se osetilo povećanje ulaznih troškova sirove kafe i energije.
Što se tiče geografske disperzije, u poslednje tri godine nema velikih promena. Hrvatska je i dalje najjače tržište Atlantic Grupe s 34,6 odsto prodaje u prvih devet meseci 2022, a slede je Srbija sa 23,5 odsto i Slovenija sa 17,1 odsto.
"Distribucija je i dalje najveći poslovni segment u smislu prodaje, s udelom od 27,3 odsto do septembra 2022, a sledi ga segment kafe s 21,4 odsto. Distribucija je posebno važna za Atlantic Grupu, s obzirom na jake robne marke koje zastupaju (Ferrero, Rauch, Mars, itd) i uticaja koje im one daju u pregovorima s trgovcima o plasmanu i prodaji vlastitih robnih marki", stoji u analizi tima Bloomberg Adrije.
Radnici Atlantica produktivniji od Podravkinih
Za razliku od troškova materijala i energije koji su nezadrživo rasli, troškovi zaposlenih su ostali pod kontrolom. Štaviše, Atlantic pokazuje zavidnu produktivnost svojih radnika u odnosu na glavnog regionalnog konkurenta Podravku, pri čemu je pokazatelj prodaje po zaposlenom veći za dvocifren procenat.
Što se kapitalnih izdataka tiče (CAPEX), Atlantic je bio relativno neaktivan u prethodnoj deceniji s prosečnim odnosom CAPEX-a prema prodaji od 2,3 odsto za razdoblje od 2011. do 2018. Međutim, u poslednje tri godine se događa zaokret, što pokazuje prosečni odnos CAPEX-a i prodaje od 4,2 odsto za period 2019 - 2021.
"S obzirom na duže razdoblje slabih ulaganja, došlo je do poprilične deprecijacije postrojenja i opreme. Stoga će CAPEX budućeg održavanja biti povišen i treba ga uzeti u obzir prilikom procene vrednosti kompanije. Prognoziramo da će odnos kapitalnih izdataka i prodaje ostati iznad 3,5 odsto u proseku, na srednji i dugi rok, odnosno u razdoblju od tri do pet godina", ističe analitički tim Bloomberg Adrije.
Naglašavaju kako ne vide segment poslovanja kompanije koji bi mogao ostvariti snažniji godišnji rast prodaje, uz izuzetak segmenta ostalog u sklopu kojeg su nedavno lansirane robne marke poput Jimmy Fantastica i Boom Boxa. "Ovaj segment je još uvek u ranoj fazi, pa stoga predviđamo kontinuirani materijalni rast od minimalno 20 odsto godišnje za sledeće petogodišnje razdoblje, ali on tek treba postati profitabilan. Očekujemo da će niski do srednji jednocifreni rast u idućih tri do pet godina ostvariti segment namaza (prvenstveno zahvaljujući Argeti), segment distribucije i segment Donata, dok potencijal rasta u segmentima pića i grickalica ne vidimo."
Prognoze nisu bajne ni po pitanju profitabilnosti. U četvrtom kvartalu ove godine naš analitički tim očekuje dalje pogoršanje. Tako će Atlantic ove godine ostvariti rekordno nizak povrat na kapital na nivou od ispod 50 odsto u odnosu na 2019. "Potpuni oporavak profitabilnosti ostvariće se tek u 2024 - 2025. zbog projektovane kontrakcije privredne aktivnosti u 2023. i natprosečnog nivoa inflacije, što će troškove inputa održati na visokim nivoima", elaboriraju.
Moguće nove velike akvizicije
S obzirom na ograničene mogućnosti organskog rasta u kombinaciji sa stabilnom finansijskom pozicijom, analitičari Bloomberg Adrije ukazuju na potencijalnu značajnu akviziciju u budućnosti. Prilike bi im se mogle otvoriti fragmentacijom Fortenove, ističu.
"Eventualno preuzimanje neke od Fortenovinih kompanija bi zahtevalo veliku finansijsku žrtvu, u rangu one za akviziciju Droge Kolinske, ali takođe bi rezultiralo značajnom konsolidacijom tržišne pozicije Atlantica. Jednokratni trošak 'due diligencea', objavljen u poslednjem godišnjem izveštaju pokazuje da je Atlantic aktivan u pogledu spajanja i preuzimanja. Međutim, razborito upravljanje finansijama demonstrirano od menadžmenta kroz istoriju može utešiti akcionare i ukazuje da kompanija neće ići u akvizicije koje bi generisale niske interne stope povrata", pojašnjavaju analitičari i dodaju kako bi operativna vrednost (enterprise value) firme koja bi bila meta eventualnog preuzimanja trebalo da bude u rangu od osam do 12 puta iznad EBITDA.
