Analizirali smo zvezde evropskog tržišta kapitala - ko je opravdao očekivanja šest meseci kasnije

Sredinom prošle godine analitički tim Bloomberg Adrije analizirao je "zvezde" evropskih tržišta kapitala: Poljsku, Grčku i Rumuniju. Zaključili smo da sva tri tržišta imaju prostor za dalji rast. U nastavku proveravamo koliko su se te procene pokazale tačnim i gde se ta tržišta nalaze više od šest meseci nakon naše prve analize.

 

Počećemo s Poljskom, čija je ekonomija među najbrže rastućima u Evropskoj uniji, uz očekivani rast BDP-a od oko 3,5 odsto u 2025. godini. Iako finansijska tržišta nisu očekivala pobedu Karola Nawrockog na predsedničkim izborima u junu, ishod izbora nije bitnije narušio investicioni sentiment.

Varšavski indeks WIG20 porastao je od početka juna za gotovo 20 odsto, znatno nadmašivši Euro Stoxx 600 (+12 odsto) i nemački DAX (+5 odsto). WIG20, sa price-earnings (P/E) odnosom od 11, i dalje je relativno jeftin u poređenju sa MSCI Emerging Markets i Euro Stoxx 600 (17), a ima i viši dividendni prinos (4,4 odsto, nasuprot 3 odsto kod Euro Stoxx 600). Poljska ekonomija, sa gotovo 40 miliona stanovnika, manje je zavisna od izvoza, a više od domaće potrošnje, što joj omogućava relativno dobro snalaženje u uslovima globalne trgovinske neizvesnosti.

Povratkom premijera Donalda Tuska na vlast 2024. godine otključana su sredstva iz evropskih fondova, koja su se počela snažnije prelivati u ekonomiju. Istovremeno, Varšavska berza pokušava da adresira strukturni problem koji deli većina zemalja srednje i istočne Evrope: nizak udeo štednje građana uložen u akcije. Tržišna kapitalizacija kompanija na Varšavskoj berzi iznosi tek 22 odsto poljskog BDP-a (2024).

Cilj poljskih vlasti je da podstaknu razvoj kulture investiranja među građanima, po uzoru na Švedsku, evropskog lidera po učešću domaćinstava na domaćem tržištu kapitala, gde tržišna kapitalizacija Stokholmske berze dostiže oko 180 odsto BDP-a.

 

 

Glavni rizik za nastavak ekonomskog rasta, a time i dalji uzlazni trend indeksa WIG20, ostaju visoki budžetski deficiti. Poljska je u 2024. godini zabeležila deficit od oko sedam odsto BDP-a, a slično se očekuje i u 2025. godini, pre svega zbog snažnog povećanja rashoda za odbranu, kao i socijalne i zdravstvene programe nakon početka rata u Ukrajini.

Vladinim planom predviđa se smanjenje deficita na oko jedan odsto BDP-a od 2026. do 2028, što je ambiciozan cilj koji bi mogao da uspori ekonomski rast.

Grčka gubi status najzaduženije zemlje evrozone

Drugo tržište koje smo analizirali sredinom prošle godine bila je Grčka, gde je atinski indeks ASE od naše prve analize porastao za oko 23 odsto. Rast indeksa i dalje predvode bankarske akcije, kojima se i dalje trguje uz relativno umerene valuacije i atraktivne dividende (P/E odnos 11, dividendni prinos tri odsto).

Zahvaljujući reformama javnih finansija, Grčka je ponovo stekla investicioni kreditni rejting, dok je krajem prošle godine FTSE Russell vratio grčke akcije u kategoriju razvijenih tržišta, pri čemu će ta reklasifikacija stupiti na snagu u septembru ove godine. Očekuje se da bi sličan potez mogao da povuče i Stoxx Ltd, što bi otvorilo prostor za prilive blizu jedne milijarde evra u grčke akcije putem pasivnih fondova.

Prema aktuelnim projekcijama, Grčka bi sledeće godine trebalo da izgubi status najzaduženije zemlje evrozone, koji bi preuzela Italija. Odnos javnog duga i BDP-a u Grčkoj trebalo bi da padne na oko 130 odsto, u poređenju sa približno 138 odsto u Italiji. Istovremeno, Grčka se sve snažnije pozicionira kao energetsko čvorište za istočnu Evropu, posebno u kontekstu distribucije američkog tečnog prirodnog gasa (LNG).

Uzimajući sve navedeno u obzir, indeks ASE i dalje ima prostor za dalji rast, iako će buduća kretanja u velikoj meri zavisiti od globalnih finansijskih uslova.

 

Rumunija kao najbolji performer

Treće tržište koje smo analizirali, ujedno i najbolji performer u posmatranom periodu, jeste Rumunija. Bukureštanski indeks BET porastao je oko 50 odsto u poslednjih šest meseci. Nakon neočekivane pobede kandidata političkog centra na izborima sredinom godine, tržišta su brzo povratila optimizam i nastavila rast u očekivanju nastavka privatizacije državnih preduzeća.

Nastavak privatizacije mogao bi da otvori put promeni statusa rumunskog tržišta iz frontier marketa u emerging market prema klasifikaciji MSCI Inc., što bi potencijalno dovelo do značajnog priliva stranog kapitala na berzu. Iz valuacionog ugla, rumunske akcije i dalje su relativno jeftine u poređenju sa ostatkom regiona, što dugoročno predstavlja investicioni potencijal. Indeksom BET dominiraju energetske kompanije i banke.

S fundamentalne strane, Rumunija se već godinama suočava s problemom tzv. dvostrukog deficita - budžetskog deficita i deficita tekućeg računa. Iako kreditne agencije zasad nisu snizile kreditni rejting zemlje, on se nalazi na samoj ivici investicionog razreda. Planirani budžetski deficit za 2025. godinu iznosi oko sedam odsto BDP-a, što dodatno pojačava zabrinutost oko fiskalne održivosti.

 

 

Šest meseci nakon prve analize, Poljska, Grčka i Rumunija potvrdile su početne teze o atraktivnosti svojih tržišta kapitala, uz značajne razlike u izvorima rasta i strukturi rizika. Dok Poljska nudi stabilan rast oslonjen na domaću tražnju, ali uz rastuće fiskalne izazove, Grčka nastavlja da profitira od strukturnih reformi i povratka u investicioni fokus globalnih investitora. Rumunija se pritom izdvaja kao najdinamičnije tržište, sa potencijalnim katalizatorima povezanim s privatizacijom i promenom tržišnog statusa, ali i najizraženijim makroekonomskim neravnotežama.

U svim slučajevima, budući prinosi biće sve selektivniji i snažno uslovljeni fiskalnom disciplinom i globalnim finansijskim okruženjem.