Nemački kancelar Olaf Scholz dolazi u posetu Srbiji, a planirano je da na dvodnevnom putovanju kroz zapadni Balkan, posle Kosova i Severne Makedonije poseti i Grčku i Bugarsku.
U Beogradu su još u ponedeljak noć, kada je otkazana poseta ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, skinute zastave Ruske Federacije i okačene zastave Nemačke, a u Beogradu se od juče nemačkom kancelaru sa bilborda želi topla dobrodošlica.
"Ruske zastave su bile okačene manje od dana, a preko noći su ih zamenile nemačke, koje stoje već danima, a od juče je i usledila poruka sa bilborda širom grada. Mislim da to dosta govori koja je poseta bitnija", kaže Milan Krstić iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative i asistent na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
Dve goruće teme
U saopštenju iz kabineta kancelara se navodi da će teme razgovora biti evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana, kao i doprinos Nemačke unapređenju regionalne saradnje i prevazilaženju bilateralnih blokada. Kako se navodi u saopštenju, centralna tema biće dalja zajednička reakcija na ruski agresorski rat protiv Ukrajine.
Na poslednjem sastanku nemačkog kancelara sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u Berlinu 4. maja, Šolc je potvrdio da je priznanje Kosova deo dijaloga Srbije i Kosova. Nemački kancelar je tada rekao da će konačni sporazum između Beograda i Prištine morati da sadrži i priznanje Kosova, dok se ranije uglavnom koristila formulacija da će dijalog morati da rezultira „pravno obavezujućim sporazumom“.
Bloomberg
"Najveći mogući problem je da očekivanja Srbije i Nemačke ne budu podudarna, ali ono što sada Nemačka želi da vidi od Srbije su akcije u kratkom ili srednjem roku koje će biti uperene protiv Rusije", objašnjava Krstić.
Mihailo Gajić, ekonomista i programski direktor Libeka, kaže da se situacija od odlaska Angele Merkel sa pozicije kancelara dosta promenila na unutrašnjem planu u Nemačkoj.
"Imamo novu koaliciju na vlasti koja nije povezana sa SNS-om, tako da imaju manje potrebe da gledaju Aleksandru Vučiću kroz prste. Ali imamo i drugačiju dinamiku na spoljnom planu Nemačke posle invazije Rusije na Ukrajinu, pa je pitanje da li se Srbija percipira kao partner ili ne, da li će politički da se privoli Zapadu oko agresije na Ukrajinu", kaže Gajić za Bloomberg Adria.
Sankcije prema Rusiji
Gajić kaže da je ekonomska razmena između Nemačke i Srbije je u porastu, 14,5 milijardi evra uvoza iz Nemačke i 13,2 milijardi izvoza iz Srbije u Nemačku rast je od nekih 20 procenata kada se pogledaju brojevi iz razdoblja pre pandemije.
"Nedavno je u Bundestagu usvojena rezolucija kojom se jasno kaže da zemlje koje se nisu jasno odredile prema Rusiji mogu biti stavljene na pauzu kada je pristup EU i fondovima u pitanju. O ovome tek treba da odlučuje Evropski parlament, ali signal je jasan. Mislim da će Srbija uvoditi sankcije Rusiji postepeno zbog domaćeg javnog mnjenja", rekao je programski direktor Libeka.
Uvođenje sankcija za Srbiju, odnosno usklađivanje sa EU sankcijama neće biti teško, jer u tim segmentima ionako nismo imali saradnju sa Rusijom, objašnjava Gajić i dodaje da Rusija neće nama zauzvrat uvesti sankcije što se tiče nafte i gasa, jer kada pogledate – „Rusija čak ni zemljama koje su joj uvele sankcije nije uskratila svoje energente, pa to neće ni u slučaju Srbije uraditi“.
Krstić je saglasan sa ovakvim viđenjem stvari jer i sami Ukrajinci i dalje koriste naftu i gas koji dolaze iz Rusije, ali i da mi ne možemo da biramo mnogo jer smo zatvorenici svoje geografije i unutrašnje dvorište NATO, Zapada i EU sveta, što se jasno i videlo nedavno kada je Srbija prestala da se snabdeva naftom iz JANAF-a, jadranskog naftovoda.
.webp){kind=icon}
