.webp){kind=icon}
Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olaf Scholz-a završen je u Beogradu posle svečanog dočeka uz državne počasti ispred Palate Srbija, kojem su prisustvovali članovi vlada Srbije i Nemačke.
Predsednik Srbije izjavio je, nakon sastanka sa nemačkim kancelarom, da je Scholz "na decidan i oštar način tražio od Srbije da se priključi sankcijama protiv Ruske Federacije".
Scholz je neglasio da očekuju da se zemlje kandidati za članstvo u EU pridruže sankcijama protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
"Ovaj šesti paket sankcija EU protiv Rusije neće tek tako nestati nakon rata, već je uslov da se poboljša situacija da Rusija prihvati činjenicu da ne može diktirati mir već mora pregovarati i sa Ukrajinom dogovoriti sporazum kojim će ukrajinski integritet birti zaštićen", izjavio je nemački kancelar u Beogradu.
Iz kabineta nemačkog kancelara su ranije već najavili teme razgovora - zajedničke reakcije na rusku invaziju na Ukrajinu u februaru ove godine, kao i priznanje nezavisnosti Kosova. To su dve teme koje možda najviše pogađaju Srbiju, ali koja je od ove dve u ovom trenutku manje prijatna po zvanični Beograd?
"Javnost će biti više pod utiskom teme sankcija Rusiji, dok su pregovori sa Prištinom već 6 meseci u tehničkoj fazi. Dogovor sa Prištinom je jako daleko, a u međuvremenu ćemo možda samo postići neke manje dogovore tehničke prirode. I politički je zgodnije da se sada bave temom sankcija Rusiji", rekao je Milan Igrutinović, istraživač Instituta za evropske studije.
Igrutinović dodaje i da Vlada u Beogradu vodi spoljnu politiku, te da iako je u tehničkom sazivu ne treba joj parlament da bi uvela sankcije, jer smo videli da je već to i radila.
"Ali vlada u tehničkom sastavu je podložnija pritiscima. Beograd je otvoreniji za pritiske oko sankcija sada, nego oko Kosova", objašnjava Igrutinović za Bloomberg Adria.
Scholz je u Beograd doputovao iz Prištine, gde je posle današnjeg sastanka sa premijerom Aljbinom Kurtijem rekao da u EU nema mesta za države koje se međusobno ne priznaju.
"Kosovo i Srbija treba da kroz sveobuhvatan sporazum dovedu do političkih rešenja. Dijalog je put koji otvara Kosovu evropsku perspektivu. Politički sporazum dve zemlje je važan uslov za perspektivu mladih na Kosovu. Sporazum bi na kraju trebalo da reši i kosovsko pitanje jer je nezamislivo da dve zemlje koje jedna drugu ne priznaju postanu deo EU. Obe strane moraju da se približe jedna drugoj", rekao je Scholz.
Ekonomski i EU izgledi
Vučić je u Beogradu naglasio i da Srbija i Nemačka sve bolje sarađuju po pitanju ekonomije.
"Povećanje u ekonomskoj razmeni od 25,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, očekujemo ove godine da imamo trgovinsku razmenu veću od 7,5 milijardi ove godine. Interesantno da imamo pokrivenost uvozom i izvozom 83,1 odsto, ali to ne zahvaljući tome što smo mi bili naročito inventivni i inovativni, nego smo napravili dobre uslove da nemačke kompanije investiraju u Srbiju. Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju 77.000 ljudi", izjavio je Vučić.
Prema analizi MAT-a, ove Srbija se najviše oslanja ekonomski na Nemačku, ali problem bi nastao po zemlju na Balkanu kada bi Evropa uvela potpuni embargo na uvoz fosilnih energenata iz Rusije.
"U slučaju sveobuhvatnog embarga na uvoz fosilnih energenata iz Rusije, Bundes banka je prognozirala pad BDP-a Nemačke od dva odsto u ovoj godini. Sveobuhvatni embargo na energente iz Rusije bio bi korak ka recesionoj spirali Evrope, kojoj se zasad ne vidi kraj. Kako će završiti ekonomija Srbije u ovoj i narednoj godini, ne zavisi direktno od snabdevanja domaćeg tržišta energentima, već od kretanja u Nemačkoj i velikim evropskim ekonomijma, koje u najvećoj meri zavise od snabdevanja prirodnim gasom, pa i naftom iz Rusije", navodi se u poslednjem izdanju MAT-a.
Sa procenom MAT-a nije saglasan Igrutinović, koji kaže da smo od ruske nafte zavisni svega 20 odsto, a od gasa negde u visini od 3 do 5 odsto, te da je najveći problem Srbije trenutno uvoz uglja i postavljanje EPS-a na noge. On je mišljenja i da je Evropa završila sa poslednjim setom sankcija ka Rusiji na duže vreme, te možda bude samo “nekih kozmetičkih sankcija, kao zabrana još nekim građanima”.
"Još 2014. godine je Gazprom iz Srbije potpao pod neke male sankcije iz EU i nije mogao da se zadužuje na tržištu EU, dok je Gazprom koji operiše na evropskom tlu imao tu dozvolu. Dajte nama izuzetak od sankcija ka Rusiji koji ste i sebi dali, mislim da će to biti neka poruka. Mislim da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, a prvi i glavni penal koji Srbiji, verovatno u junu preti, je neotvaranje novih klastera u pristupnim pregovorima, ali mi od prošle zime nismo ni otvarali nove klastere", kaže Igrutinović.
Srbija je podnošenjem zahteva za prijem u članstvo u EU, sada već daleke 2009, počela svoj evropski put. Status kandidata je ova država dobila marta 2012. godine, dok su Pregovori o pristupanju zvanično otvoreni 21. januara 2014. godine.
