Mim-akcije - može li se na hajpu zaraditi ili je reč o kockanju?

Mim-akcije su poslednjih godina postale jedan od zanimljivijih fenomena na finansijskim tržištima. Reč je o akcijama čija kretanja često nisu prvenstveno određena poslovnim rezultatima kompanije, već interesovanjem ulagača na društvenim mrežama, viralnim objavama i snažnim talasima kupovine. U takvim situacijama cena akcije u kratkom roku može višestruko porasti, ali i jednako brzo izgubiti veliki deo vrednosti.

Nedavno smo pisali o ulaganju u mim-akcije kroz ETF, a posebno smo izdvojili i nekoliko kompanija iz regiona koje bi se mogle svrstati u ovu kategoriju. Međutim, koliko zapravo ima smisla direktno ulagati u pojedinačne mim-akcije i mogu li one biti legitimna investiciona prilika ili se ulaganje u njih, ipak, prvenstveno svodi na špekulaciju?

Razumevanje mim-akcija

Fenomen mim-akcija posebno je došao do izražaja početkom 2021. godine, kada su pandemija, rast popularnosti trgovanja bez provizija i sve veći uticaj društvenih mreža stvorili idealne uslove za snažan talas interesovanja malih ulagača.

Najpoznatiji primer bila je američka kompanija GameStop, čija je cena za svega nekoliko dana izrazito porasla nakon što su se ulagači sa Reddita i drugih društvenih mreža organizovali oko kupovine akcije i pokušaja istiskivanja investitora koji su se kladili na njen pad, a sličan primer bila je i akcija AMC-ja.

Mim-akcije, pritom, karakteriše nekoliko zajedničkih odlika. Njihovu popularnost često pokreću viralne objave i onlajn zajednice, dok kolektivno delovanje velikog broja malih ulagača izaziva nagle pomake cena.

Dodatno, cena može značajno da se udalji od poslovnih osnova kompanije, a kompanije sa visokim kratkim pozicijama dodatno povećavaju mogućnost naglog zatvaranja kratkih pozicija (engl. short squeeze). Rezultat su izrazita volatilnost i nagli skokovi, ali i jednako snažni padovi.

Za deo ulagača takve investicije nisu samo pokušaj ostvarivanja zarade, već i način suprotstavljanja Wall Streetu i velikim institucionalnim investitorima, pa su akcije protiv kojih se Wall Street kladi često upravo meta zajednica koje stvaraju mim-akcije. Upravo ta kombinacija finansijske špekulacije, društvenih mreža i zabave čini mim-akcije posebno nepredvidivim segmentom tržišta.

Može li se zaraditi investiranjem u mim-akcije

Iako se na mim-akcijama može ostvariti izuzetno visok prinos, jednako je lako pretrpeti velike gubitke. Na primer, ulagači koji su početkom 2021. kupili GameStop ili AMC mogli su za nekoliko meseci višestruko da povećaju vrednost svog ulaganja. Međutim, oni koji su ušli nakon što je euforija već odradila svoje vrlo verovatno su iz investicije izašli sa gubicima.

Problem je u tome što rast cene mim-akcija vrlo često nema nikakve veze sa fundamentima, već sa interesovanjem zajednice ulagača i momentumom na društvenim mrežama. Zbog toga je gotovo nemoguće proceniti kada će interesovanje splasnuti i kada će prvi investitori početi da prodaju svoje pozicije.

Takva dinamika više podseća na piramidalne šeme i špekulaciju nego na investiranje, jer raniji ulagači zavise od dolaska novih kupaca, odnosno zarada u velikoj meri zavisi od toga da li će neko drugi biti spreman da kupi akciju po još višoj ceni.

Dodatni rizik predstavljaju nagle promene sentimenta, ali i mogućnost manipulacije tržištem kroz objave influensera ili koordinisane aktivnosti na društvenim mrežama. Kada početno interesovanje oslabi, cena vrlo brzo izgubi veliki deo prethodnog rasta, naročito ako se tržišna valuacija u međuvremenu značajno udaljila od poslovnih rezultata kompanije.

Nešto svežiji primer mim-akcija je SpaceX, a sličan obrazac poslednjih meseci može se videti i kod tehnoloških kompanija poput Samsunga i SK Hynixa. U slučaju SpaceX-a, snažno interesovanje ulagača dovelo je do naglog rasta cene, nakon čega je usledio jednako brz pad.

Pritom nije došlo do fundamentalne promene koja bi sama po sebi opravdala takve oscilacije, što dobro pokazuje koliko je kod ovakvih ulaganja teško proceniti kada je cena otišla predaleko i kada će se sentiment preokrenuti.

 

 

Na mim-akcijama definitivno se može zaraditi, ali problem je što je takve prinose teško predvideti i još teže ponoviti. Kada cenu prvenstveno određuju hajp, društvene mreže i ponašanje drugih ulagača, gotovo je nemoguće znati koliko će trend trajati i kada će se okrenuti. Upravo zato takvo ulaganje više podseća na špekulaciju, odnosno kockanje nego na klasično dugoročno investiranje.

Za ulagače kojima je cilj dugoročno povećavanje vrednosti portfelja mnogo je važnije fokusirati se na kompanije čiji poslovni rezultati mogu opravdati njihovu tržišnu vrednost. Hajp može kratkoročno snažno pomeriti cenu, ali dugoročno upravo zarade, novčani tokovi i perspektiva poslovanja određuju koliko određena akcija vredi.