Pošto smo apsolvirali teoriju dual listinga i regionalne primere poput Krke i NLB-a (Šta donosi "dvostruko uvrštavanje na berzu"? Ono koje Studencu nije pošlo za rukom), ključno pitanje za svakog investitora glasi: kako profitirati od trgovanja istom akcijom na više berzi?
Dual listing nije samo tehničko pitanje uvrštavanja na više berzi, već otvara dodatne mogućnosti i rizike koje investitori mogu koristiti za bolje praćenje tržišta, efikasnije upravljanje pozicijama i donošenje kvalitetnijih investicionih odluka.
Najosnovnija strategija koju investitori koriste je arbitraža. Budući da se istom hartijom od vrednosti (ili njenim ekvivalentom poput GDR-a) trguje na dva različita tržišta, teoretski bi cena trebalo da bude identična. Međutim, zbog razlika u vremenskim zonama, valutama ili lokalnim vestima, često dolazi do kratkotrajnih odstupanja. Investitori tada kupuju akciju na berzi gde je potcenjena i istovremeno je prodaju tamo gde je precenjena.
Jedan od čestih problema kod dual listinga je to što se likvidnost "rascepkava" na više berzi, pa investitor mora da pazi gde šalje nalog. Po pravilu se veće institucionalne transakcije izvršavaju na tržištima sa većim prometom i likvidnošću jer se tako lakše postiže bolja cena i manja razlika između kupovne i prodajne cene (spread), dok su za manje privatne investitore domaće berze često praktičnije zbog nižih brokerskih troškova i jednostavnijeg poreskog tretmana.
Dobar primer vidi se upravo na NLB-u. Cena akcije NLB-a na Ljubljanskoj berzi 14. maja je iznosila 229 evra, dok jedan GDR za NLB na Londonskoj berzi vredi 44,7 evra. Budući da jedan GDR predstavlja petinu akcije NLB-a, za ekvivalent jedne akcije potrebno je kupiti pet GDR-ova, što daje ukupnu vrednost od oko 223,5 evra.
To znači da je londonska cena bila približno 2,5 odsto niža od cene na Ljubljanskoj berzi pre uračunavanja transakcionih troškova i eventualnih naknada, što pokazuje kako razlike između tržišta mogu otvoriti prostor za povoljnije izvršenje naloga ili arbitražne prilike.
Važno je pratiti i takozvani lead-lag efekat. Često se događa da jedna berza služi kao predvodnik trenda. Na primer, ako se na Londonskoj berzi pojavi pojačano interesovanje globalnih fondova za bankarski sektor, to će se sa malim vremenskim razmakom preliti i na cenu NLB-a u Ljubljani. Investitor koji prati oba tržišta može prepoznati kretanje na likvidnijem tržištu i reagovati na lokalnom tržištu pre nego što se cena potpuno prilagodi.
Dobar primer povezanosti dual listing tržišta vidi se i na kretanju akcije Krka tokom 2026. godine. Od početka godine, Krka je na Ljubljanska berza ostvarila rast od približno 25 odsto, dok je na Varšavskoj berzi prinos iznosio nešto malo više od 26 odsto. Iako se dugoročno kretanje cena na obe berze pokazalo veoma sličnim, tokom pojedinih perioda vidljiva su kratkotrajna odstupanja između dva tržišta, što pokazuje kako cene nisu uvek savršeno usklađene ni kada je reč o istoj kompaniji.
Kod dual listing kompanija važno je pratiti i valutni aspekt trgovanja. Na primer, kod Krke, koja se kotira na Ljubljanskoj berzi (evro) i Varšavskoj berzi (poljski zlot), promena kursa može direktno uticati na profitabilnost pozicije, čak i ako se cena akcije nominalno nije značajnije promenila. Uz valutni rizik, kod trgovanja GDR-ovima potrebno je voditi računa i o tehničkim razlikama u namirenju, vlasništvu i isplati dividendi, gde mogu postojati dodatni troškovi i duži rokovi obrade.
Trgovanje dual listing akcijama zahteva više praćenja i razumevanja tržišta nego klasično dugoročno ulaganje. Cena akcije na jednoj berzi često ne daje potpunu sliku, pa praćenje oba tržišta može pomoći investitoru da ranije uoči promene, bolje proceni likvidnost i prepozna moguće razlike u ceni.
Upravo zato investitori koji razumeju kako funkcionišu dual listing kompanije mogu lakše donositi kvalitetnije i utemeljene odluke.
