Svetska banka prognozira privredni rast Srbije u 2022. od 3,2 odsto, što je za 1,2 odsto manje u odnosu na prvobitnu projekciju.
U danas objavljenom izveštaju za Zapadni Balkan navodi se da se, posle 2021. i rezultata koji je premašio očekivanja (realni rast BDP-a od 7,4 odsto), pretpostavljalo da će srpska privreda nastaviti da raste od četiri do 4,5 odsto godišnje.
"Međutim, rusko-ukrajinska kriza će svakako uticati na izvoz Srbije, strane direktne investicije (SDI), doznake i prihode od turizma. Izvoz u Rusiju i Ukrajinu zbirno iznosi oko milijardu evra godišnje, SDI oko 220 miliona evra godišnje, doznake oko 80 miliona evra, a prihodi od turizma oko 140 miliona evra godišnje", piše u dokumentu.
Predviđa se da će glavni pokretač rasta BDP-a u srednjem roku biti potrošnja (i u manjoj meri investicije), dok će neto izvoz imati negativan doprinos rastu. Očekuje se da će sektor usluga ostati glavni pokretač ekonomskog rasta u budućnosti. Makroekonomska stabilnost će se, prema njihovoj analizi, održati, uprkos postojanju više tipova rizika koji bi mogli da se materijalizuju ove godine.
"Prvo, inflacija će verovatno dalje rasti, u zavisnosti cena hrane i energije na međunarodnom nivou, a koje opet zavise od razvoja događaja koji se tiču rusko-ukrajinske krize. Takođe, fiskalni deficit za 2022. mogao bi biti viši od onog koji je projektovan prema osnovnom scenariju (4,1 odsto BDP-a). Osim usporavanja rasta realnog BDP-a zbog krize, a samim tim i fiskalnog prihoda, vlada je objavila nove troškove koji prvobitno nisu bili uvršteni u budžet. Dalje, kriza u Elektroprivredi Srbije (EPS) i Srbijagasu najverovatnije će zahtevati značajne dodatne subvencije i garancije za likvidnost i investicione namene. Posledično, javni dug, kao udeo u BDP-u, mogao bi ponovo da počne da raste", objašnjava Svetska banka.
Fleš procena za prvi kvartal
Realni rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period lane iznosio je 4,3 odsto, pokazala je fleš procena Republičkog zavoda za statistiku.
"Obračun kvartalnog BDP-a za prvi kvartal 2022. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 31. maja 2022. godine", najavili su iz te institucije.
Ističe se da ishodi takođe umnogome zavise od reformske agende i njene implementacije.
"Tekuća kriza u domaćem energetskom sektoru još jednom je u prvi plan stavila važnost poboljšanog upravljanja državnim preduzećima. Reforme Srbijagasa i EPS-a su sporo napredovale i ove dve kompanije godinama nisu imali stalnu upravu. Sem toga, potencijalna dugovanja mogu uticati na javne finansije, posebno one koje su u vezi sa pogoršanjem performansi državnih preduzeća. Vladi je, dakle, potrebno da se upusti u sveobuhvatnu i temeljnu reformu državnih preduzeća kako bi ona bila finansijski zdrava i održiva. Uz to, vladi bi moglo biti korisno otvaranje novih poglavlja u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) radi ubrzanja reformi upravljanja i zelene tranzicije, ali i usklađivanja srpskog pravnog i institucionalnog sistema sa sistemom EU", zaključuje se.
.webp){kind=icon}
