Evropski trgovci zabrinuti zbog prestanka snabdevanja ruskim gasom od nove godine

Za manje od dve nedelje ističe sporazum koji omogućava zemljama centralne Evrope da kupuju ruski gas preko Ukrajine, a tržište se priprema za turbulentan period posle novogodišnjih praznika. Situacija bi možda mogla da se promeni u poslednjem trenutku, međutim Evropa svakako mora da potraži druge izvore snabdevanja i da se pripremi za poskupljenje.

Rusija isporučuje oko 15 procenata evropskih uvoznih količina gasa, a iako samo trećina tog gasa ide kroz Ukrajinu, trgovci ostaju u visokom stepenu pripravnosti. Moskva i Kijev su ovog meseca saopštili da trenutni sporazum neće biti obnovljen, jer Ukrajina ne želi da ruski gas prolazi kroz njene gasovode.

Međutim, nekoliko zemalja u centralnoj Evropi koje i dalje zavise od tog gasa očajnički pokušavaju da nađu alternativu. Poslednje diskusije su izazvale volatilnost na tržištima gasa, sa cenama koje su se naglo menjale u četvrtak dok su trgovci pokušavali da pogode posledice izjava evropskih lidera.

"Sve strane još uvek pokušavaju da pronađu način da taj gas stigne, a ti ljudi će raditi do ponoći 31. decembra. Još uvek je vrlo neizvesno i niko ne zna šta će se desiti", rekao je za Bloomberg Francisco Blanch, strateg u Bank of America Corp. 

U ovoj situaciji je nekoliko scenarija u igri.

Prvi scenario - bez sporazuma

Evropska komisija se priprema za obustavu protoka, a to očekuju i banke kao što su Goldman Sachs, Morgan Stanley, JPMorgan Chase i HSBC Holdings. Gubitak tih količina gasa posebno bi pogodio zemlje poput Slovačke, koja je poslednjih nedelja insistirala na postizanju sporazuma, upozoravajući na moguću finansijsku štetu. Neki od tih tokova idu i krpz Austriju, Češku i Italiju, a potraga za novim snabdevanjem sigurno bi mogla da poveća regionalne cene na kratki rok.

Srbija se ruskim gasom snabdeva Balkanskim tokom, krakom zajedničkog rusko-turskog projekta Turski tok. Do njegovog puštanja u rad država je gas iz Rusije dobijala preko Ukrajine i Mađarske, do januara 2021. godine. Odluka Ukrajine da ne produži sporazum ne bi trebalo da ugrozi snabdevanje Srbije.

Takođe, država će ove godine pored ruskog imati i gas iz Azerbejdžana. Sporazum koji imamo s njima predviđa da Srbija dobija do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. iz te zemlje, a da se nakon toga ove količine mogu povećati na milijardu kubnih metara. Gas će se dopremati preko Bugarske.

 

 

Međutim, informacija koja je izazvala zabrinutost nedavno je došla upravo iz Bugarske, kada je ministar energetike Vladimir Malinov izjavio da bi Bugarska mogla da obustavi tranzit ruskog gasa u Srbiju preko gasovoda Turski tok, počev od 2025. godine, ako Gasprom ne obezbedi plaćanja koja su u skladu sa američkim sankcijama protiv Gasprombanke.

Malinov je naveo da lokalna energetska kompanija Bulgartransgas ne može da nastavi sa isporukama ruskog gasa bez decembarskih isplata Gasproma, koja su do sada uvek stizale preko sankcionisane Gasprombanka, preneli su mediji. Gasprombank drži primarne rezerve kapaciteta za proširenje Turskog toka preko Bugarske do Srbije do 2039. godine, zbog čega su njena plaćanja kritična za poslovanje Bulgartransgasa.

Depositphotos

 

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije Gasprombanku krajem novembra,  čime su plaćanja za isporuke ruskog gasa stranim kupcima praktično onemogućena. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je ukinuo odredbu prema kojoj su inostrani kupci bili dužni da isporuku ruskog gasa plaćaju preko Gazprombanka.

Novom uredbom predviđene su dve opcije za međusobna poravnanja. Prva predviđa da će uplate dobijene od trećih lica za kupovinu ruskog gasa biti moguće kod ovlašćenih banaka, i to u rubljama. Druga pretpostavlja da se obaveza plaćanja gasa može prekinuti "u celini ili delimično, u zavisnosti od zahteva snabdevača". To znači da Gazprombank i dalje ostaje ovlašćena banka za obavljanje plaćanja za Gazprom, a strani kupci ruskog gasa mogu da koriste račune u drugim bankama kako bi konvertovali devizna plaćanja u rublje i preneli novac na Gazprombank.

Dodatnu zabrinutost srpskom snabdevanju izazvala je i najava da će SAD uvesti sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS), od 1. januara, međutim zvaničnog dokumenta o tome još uvek nema. NIS je u vlasništvu Rusa od 2009. godine, a Evropska unija je u nekoliko navrata na različite načine najavljivala uvođenje sankcija NIS-u, ali su Amerikanci presekli i rešili da oni to urade.

Blommberg

 

Drugi scenario - odloženi sporazum

Dalje, jedan od mogućih scenarija je pronalaženje rešenja. Međutim, teško da bi to moglo da se desi do 1. januara i verovatno bi se smanjio dotok gasa.

Pregovori su komplikovani. Ukrajina je insistirala da ne želi da transportuje ruski gas kroz svoje gasovode, a predsednik Volodimir Zelenski je rekao ove nedelje da neće podržati alternativna rešenja koja i dalje finansiraju rat Rusije. To bi moglo da odloži pregovore o razmeni koja uključuje treću stranu, kao što je Azerbejdžan.

"Ako postoji zemlja koja je spremna da nam da gas, ali neće vratiti novac Rusiji dok se rat ne završi, onda je to moguća opcija, možemo o tome da razmislimo", rekao je Zelenski.

Neki trgovci gasom spekulišu da bi ovaj scenario mogao da se ostvari nakon što 20. januara bude inaugurisan novoizabrani predsednik SAD Donald Trump. Tokom svoje kampanje, Trump je izjavio da će prioritet dati pokretanju mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije. Međutim, SAD su jedan od najvećih snabdevača gasa u Evropi i imaju sopstvene ambicije u ovom delu sveta.

Blommberg

 

"Pregovori su očigledno veoma složeni, tu ima mnogo politike i različitih interesa koji se moraju uskladiti, tako da je veoma teško predvideti šta će se desiti 1. januara", rekao je Marco Saalfrank, šef trgovine za kontinentalnu Evropu u švajcarskoj kompaniji Axpo Solutions AG.

Treći scenario - sporazum do 31. decembra

Brzi sporazum bi verovatno iznenadio većinu učesnika na tržištu, koji su pratili pregovore koji traju mesecima, i izazvao bi privremeno smanjenje cena. Trgovci su nedavno povećali svoje opklade na rekordne visine, a zatim su ih smanjili, stvarajući potencijal za nagle promene cena.

Strateg za energetska istraživanja Citigroupa Maggie Xueting Lin kaže da bi svaki pad cena u slučaju sporazuma verovatno bio kratkotrajan, jer su globalna tržišta gasa i dalje napeta. Činjenica je da Evropi svakako treba više gasa i da će situacija biti neizvesna do samog kraja.

- U pisanju teksta pomogli Elena Mazneva, Priscila Azevedo Rocha, i Anna Shiryaevskaya.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar