Nazire li se vrhunac potražnje za fosilnim gorivima?

Ovo može zvučati paradoksalno, ali Međunarodna agencija za energiju (IEA) je i zlatni standard u globalnoj statistici ponude i potražnje za energijom i loš prognostičar istih podataka. Zbir svega dobrog i lošeg je njegov godišnji vodeći izveštaj, World Energy Outlook - stoga ga shvatite ozbiljno i sa skepticizmom.

Prošle nedelje, izvršni direktor IEA Fatih Birol najavio je da će sledeće izdanje izveštaja, koje se očekuje u oktobru, pokazati da je svet na, kako je rekao, "ivici istorijske prekretnice": potražnja za ugljem, naftom i prirodnim gasom će dostići vrhunac pre 2030.

Bloomberg

Tokom godina, na teži način sam naučio da kada je u pitanju tržište energije, ima mnogo istine u klišeu "teško je predviđati, posebno o budućnosti". Ako se predviđanje odnosi na prelomnu tačku, onda je još teže.

IEA je takođe trebalo da nauči tu lekciju. Istorijski gledano, IEA je potcenjivala - i to prilično mnogo - rast dobijanja energije iz vetra i sunca; propustila je rođenje američke revolucije iz naftnih škriljaca (odnosi na kombinaciju hidrauličkog frakturisanja i horizontalnog bušenja koja je omogućila SAD da značajno poveća proizvodnju nafte i prirodnog gasa); i prerano najavila kraj zlatnog doba uglja u Kini, i to za najmanje jednu deceniju.

Maksimalna potrošnja fosilnih goriva biće razlog za slavlje. Ali sam skeptičan da je to blizu kao što je IEA rekla, posebno za gas. Zanimljivo je da je Birol prilično pažljivo zaštitio svoje reči: "Iako će fosilna goriva dostići svoj vrhunac ove decenije u strukturnom smislu, neuobičajeni skokovi i nakon toga su mogući".

Ovde, "strukturni" znači da predstoji dosta teškog posla. A ako može doći do skokova potražnje nakon vrhunca, pa nemojmo prvu visoku tačku nazvati vrhuncem. Jer ne bi to bio.

Debata o tome kada će se dostići vrhunac je intrigantna - ali, za mene, to je smetnja. Nećemo znati sa sigurnošću čak nekoliko godina nakon što potražnja zaista dostigne vrhunac. Ono što je zaista važno je oblik krive u godinama pre i nakon što potražnja dostigne svoj zenit. Planinar amater u meni vidi vrh kao početak često prilično naglog spuštanja. Čovek ide više, pati i znoji se, malo zastaje na vrhu planine, a zatim uživa u lakšem penjanju naniže. Sa većinom planinskih lanaca, uspon je jednako strm kao i silazak. Tako "vrhunac" zvuči mnogima.

Ali ne i u svetu energije.

Za naftu, ugalj i gas, pad može biti blag i spor. Nakon penjanja, za planinara, to je kao da se druga strana planine pretvara u visoravan, a ne u vaš tipično brz alpski spust. Dugi niz godina potrošnja fosilnih goriva može biti blizu svoje maksimalne tačke. Koliko dugo? Možda pet ili 10 godina ili čak dve decenije. To je nespojivo sa onim što je potrebno da bi svet postigao svoj cilj neto nulte emisije do 2050. Isto tako, rast potražnje može da uspori do puzanja nekoliko godina pre nego što dostigne svoj krajnji vrhunac, pogrešno orijentišući one bikovske investitore u fosilna goriva koji se klade na nastavak istorijske stope rasta.

Bloomberg

Istorija potrošnje fosilnih goriva sugeriše da godine nakon vrhunca ne bi značile i brzo spuštanje.

Uzmimo ugalj. IEA je u početku mislila da je potražnja za najprljavijim gorivom na svetu dostigla vrhunac 2013. Od tada se potrošnja u velikoj meri izjednačila, a prošle godine je ponovo počela da raste, postavljajući novi vrhunac. Prema trenutnim trendovima, potražnja će verovatno postaviti novi rekord svih vremena 2024. i 2025. godine.

Jaz između najverovatnijeg puta potrošnje nakon dostizanja vrha i modela sa nultom neto je neverovatno širok - toliko širok da je diskusija o tačnom datumu vrhunca suvišna.

Uzmimo u obzir naftu. Sama IEA kaže da globalna potražnja za naftom treba da padne na 75 miliona barela dnevno do 2030. da bi bila na putu da postigne neto nultu emisiju do 2050. Međutim, nemoguće je videti da se to dešava. Zašto? Zato što je potražnja sada veća od 103 miliona barela, a sve ukazuje na nastavak rasta u narednih pet godina, dostižući 105 miliona do 106 miliona barela dnevno do 2028. ili 2029. Čak i ako to bude značilo vrhunac tržišta nafte, jaz između stvarnosti i prognoze premašiće 30 miliona barela dnevno - što je jednako zajedničkoj dnevnoj potrošnji Kine, Indije, Japana, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije.

Dan kada svetska upotreba fosilnih goriva dostigne svoj maksimum bliži je nego ikada. Za naftu i ugalj, možda je tako blizu kao što kaže IEA. Za gas nije. Ali ono što upada u oči je šta će biti na drugoj strani vrha. I, bojim se, da bi svako ko razmišlja o brzom padu nakon produženog uspona bio razočaran.